ДА СЕ ПОДСЕТИМО
Шта смо научили из граматике у 6. разреду
ШТА ЋЕМО НАУЧИТИ из граматике у 7. разреду
Граматика
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик, лице, број, род, стање, потврдност/одричност.
Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења).
Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања).
Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни.
Безличне реченице.
Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање и проширивање);( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат.
Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину.
Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни.
Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом.
Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице.
Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни).
Конгруенција – основни појмови.
Слагање придева и глагола са именицом у реченици.
Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род).
Уочавање разлике између кратких акцената.
Реченични акценат.
Језик Словена у прапостојбини.
Сеобе Словена и стварање словенских језика.
Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија.
Примање писмености код Срба.
Старословенска писма: глагољица и ћирилица.
Старословенски споменици са српског тла.
Пример старословенског текста и уочавање његових карактеристичних особина.
Врсте речи: променљиве и непроменљиве (систематизација и проширивање постојећих знања); подврсте речи. Граматичке категорије променљивих речи (код именица: род; број и падеж; код придева: род, број, падеж, вид, степен поређења; код променљивих прилога: степен поређења; код глагола: глаголски вид; глаголски облик, лице, број, род, стање, потврдност/одричност.
Гласовне промене у промени облика речи (нормативна решења).
Значења и употребе падежа (систематизација и проширивање постојећих знања).
Падежи за означавање места завршетка кретања и места налажења. Падежна синонимија.
Врсте глагола: безлични (имперсонални) и лични (персонални); прелазни, непрелазни и повратни.
Безличне реченице.
Састав реченице у вези са врстама глагола (обнављање и проширивање);( граматички) субјекат, предикат (глаголски и именски), прави и неправи објекат, логички субјекат.
Прилошке одредбе за место, време, начин, узрок, меру и количину.
Реченични чланови исказани речју и синтагмом. Напоредни односи међу реченичним члановима – саставни, раставни и супротни.
Појам синтагме. Састав именичке синтагме: главна реч и атрибути. Апозиција. Апозитив.
Појам актива и пасива. Пасив саграђен са речцом се и пасив саграђен са трпним придевом.
Независне предикатске реченице – појам комуникативне функције; подела на обавештајне, упитне, заповедне, жељне, узвичне.
Комуникативна реченица као синтаксичка јединица састављена од најмање једне независне предикатске реченице.
Комуникативне реченице састављене од двеју (или више) независних предикатских реченица у напоредном односу: саставном (укључујући и закључни), раставном, супротном (укључујући и искључни).
Конгруенција – основни појмови.
Слагање придева и глагола са именицом у реченици.
Конгруентне категорије придева (род, број, падеж) и глагола (лице, број, евентуално род).
Уочавање разлике између кратких акцената.
Реченични акценат.
Језик Словена у прапостојбини.
Сеобе Словена и стварање словенских језика.
Стварање старословенског језика: мисија Ћирила и Методија.
Примање писмености код Срба.
Старословенска писма: глагољица и ћирилица.
Старословенски споменици са српског тла.
Пример старословенског текста и уочавање његових карактеристичних особина.