ПОДСЕТНИК 
 ВРСТЕ РЕЧИ  

Све речи у српском језику подељене су на десет врста и на две групе – променљиве и непроменљиве.

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ                   НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
1. именице                                           1. прилози
2. заменице                                          2. предлози
3. придеви                                            3. везници
4. бројеви                                             4. речце
5. глаголи                                             5. узвици

Променљиве речи мењају облик, а непроменљиве не мењају. 

Постоје три врсте промене речи: 
​
а) деклинација (промена по падежима – именица, заменица, придева и неких бројева);
б) конјугација (промена глагола по лицима, временима и начинима);

в) компарација (промена по степену поређења – описних придева и променљивих прилога).

ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ мењају свој облик. Немају све променљиве речи исту промену.

Именске променљиве речи (именице, заменице, придеви и бројеви) имају род, број и мењају се по падежима (деклинација). Бројеви су делимично променљиве речи.

Глаголи се мењају по лицима (лични облици), временима и начину (конјугација).

Именице 
Именице су променљиве врсте речи којима се именује неко биће, предмет, појава или појам.

Заменице 
Заменице су променљиве врсте речи којима замењују имена бића, предмета и ствари, тј. замењују се именице, придеви и бројеви.

Придеви 
Придеви су променљиве врсте речи које стоје уз именицу и ближе је одређују, односно означавају неку од особина именице уз коју стоје.

Бројеви
Бројеви су променљиве врсте речи које означавају колико има нечега и које је нешто по реду (основни, редни, збирни).

Глаголи
Глаголи су променљиве врсте речи које означавају радњу, стање у коме се неко или нешто налази или неко збивање у природи.

НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ су увек истог облика. Изузетак су прилози који мењају свој облик када могу да се  пореде (компарација).

Дакле, у непроменљиве речи спадају: непроменљиви бројеви, непроменљиви прилози, предлози, везници, речце и узвици, а у променљиве: именице, заменице, придеви, глаголи, променљиви бројеви и променљиви прилози. 

НЕПРОМЕНЉИВЕ  РЕЧИ

1.   Прилози су непроменљиве врсте речи које означавају место, време, начин, узрок или количину вршења радње. Најчешће стоје уз глаголе. Једина су врста непроменљивих речи која има реченичну службу.
 
ПРИЛОЗИ: за време (данас), за место (горе), за начин (брзо), за количину (много), за узрок (зато)

2.   Предлози су су непроменљива врста речи које изражавају односе између бића, ствари и појава и утичу на падеж речи уз коју стоје. Стоје уз именице и заменице.
 
ПРЕДЛОЗИ: уз генитив (са, од, до, из, изнад, испод, поред, пре, после, без, између, због, ради...), уз датив (ка, према, упркос), уз акузатив (о, у, на, по, за, над, под, пред, међу,уз, кроз) уз инструментал (са, за, над, под, пред, међу), уз локатив (о, у, на, по, при, према)

3.  Везници су речи које служе као везе између појединих речи у реченици, као и веза између реченица.
 
ВЕЗНИЦИ: напоредни везници (саставни – и, па, те, ни, нити; супротни – а, али, него, већ; раставни – или), зависни везници (да, јер, ако, док, иако, чим) 

4.  Речце су речи које изражавају лични став говорника према ономе што говори.
 
РЕЧЦЕ: потврдна (да) и одрична (не), упитне (зар, ли, да ли), узвична (ала), показне (ево, ето, ено), заповедна (нека), за истицање (баш, управо), супротне (пак, међутим), повратна (се), модалне (сигурно, можда, вероватно)

5.    Узвици су поједини гласови или скупови гласова којима се изражавају лична осећања или расположења и звукови.

УЗВИЦИ: за изражавање осећања (Ух! Ах! Јој!), ономатопејски узвици
( Бућ! Крц! Фију!), за обраћање животињама (Иш! Пис! Мац!), 
за  дозивање ( Ој!), заповедни (Пст!)

__________________________________________________________________________________________________________________________________________
ВЕЖБЕ

1.    Одреди врсту наведених речи:

1)    дрво, река, Милица, грање, лепота         ................................................................
2)    леп, добар, златан, сунчев, горњи           ...............................................................
3)    ја, он, ти, ми, ви, ко, шта, неко                ...............................................................
4)    један, први, двоје, једанаест                    ................................................................
5)    ићи, мислити, јести, доћи                        ................................................................
6)    ту, овде, горе, јуче, много                        ...............................................................
7)    од, са, из, поред, око, због                       ................................................................
8)    и, или, али, јер, ако, па                             ................................................................
9)    да, не, ево, ето, међутим                           ...............................................................
10)    ух, јао, крц, трас, ку-ку, иш!                    ...............................................................

2.    Пажљиво прочитај следећи одломак из књиге "Кроз царство наука" Милутина Миланковића.
*Уочи у њему променљиве речи и подвуци их
**Одреди врсту подвучених речи:

    Месец је, међутим, био зашао. Незасењене његовим сјајем, звезде су трепериле у пуном броју на небу. Међу безбројем жмиркавих некретница одвајале су се на зодијаку, својим мирним сјајем и јасно заобљеним обликом, две велике планете, Јупитер и Сатурн, и црвенкасти Марс. 

3.    Пажљиво и изражајно прочитај следеће стихове и спреми се да одговориш на питања.

Љ.Ршумовић БАБА РОГА

Има једна пећина строга
у којој живи Баба Рога.
А ја сам, ваљда разумете,
једно веома храбро дете.

Па сам решио заправо стога
да јој покажем њенога бога!
Али упркос мојој галами
Баба Рога се крије у тами.

Нудим јој лимун, носим јој крушку.
Ал’ она ни да покаже њушку.
Да ли постоји, ил’ не постоји?
Углавном она се мене боји.

*Променљиве речи из песме подвуци, а непроменљиве заокружи.
**Издвој именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе тако што ћеш их означити различитим бојама (сам/а назначи боју за сваку врсту речи).
***Одреди подврсте речи.

​                                         Променљиве и непроменљиве речи

1. У следећој реченици подвуци све променљиве речи:

Доле није било дна, а дно, окренуто навише као кров, све се изрешетало, свака се даска могла померити, а много главних дасака није више ни било.
 
2. У наредној реченици подвуци речи које се мењају по падежима:

Ја сам то звала буретом, али у ствари је то била једна грдна каца, расушена, раздрмана стара каца која је стајала у дну дворишта и без икаква опредељења полагано трунула и пропадала.
 
3. Подвуци глаголе:

Између дасака сам завиривала у њега, штапићем гуркала и пипала огромну и као камен тврду печурку, размицала лишће густог и угасито зеленог корова, и волела да слушам сиву мелодију ћутања и тишине.
 
4. Допуни:

Променљиве речи:
Непроменљиве речи:
Делом променљиве, а делом непроменљиве речи:

5. Напиши називе промена променљивих речи:

Промена                                                                                        Назив промене
Промена именских речи по падежима                                       _______________
Промена придева и неких прилога по степену поређења         _______________
Промена глагола по лицу, времену и начину                             _______________
 

Именице
 
1. Одреди врсту наведених именица:
а) књига, столица
б) Никола, Милица
в) шљунак, вода
г) браћа, дрвеће
д) доброта, храброст
 
2. У примеру промене именице ДРУГ, ДРУГ -А, ДРУГ -У, ДРУГ –ОМ граматичка основа речи је .......................... а наставци за облик (падежни наставци) јесу ................................................... .
 
3. Одреди падеж речи написаних великим словима.
а) МАЈЦИ сам поклонио КЊИГУ О ЦВЕЋУ.
МАЈЦИ – ..................; КЊИГУ – ..................; О ЦВЕЋУ – ...................
 
б) Поздравио је МИЛАНА, махнуо му РУКОМ.
МИЛАНА – ..................; РУКОМ – ...................
 
4. Заокружи слово испред реченице у којој је подвучена именица у акузативу.
 а) На клупи је лежао мој резач.
 б) Мама ми је купила нов резач.
 в) А онда се, изненада, тај резач изгубио
 
5. Заокружи слово испред правилно означене граматичке основе.
а) ИМЕНИЦАМА
б) ПРИЈАТЕЉИЦОМ
в) УЧЕНИЦИ
г) ДРУГАРИМА
 
Придеви, заменице, бројеви
 
1. Поред сваке групе придева напиши којој врсти припадају:

а) Маријин, мајчин, школски
б) вредан, добар, паметан
в) горњи, леви, предњи
г) папирни, дрвен, сребрн
д) дневни, синоћни, зимски
 
2. У наведеној реченици подвуци именичке заменице.

Ти и ја смо се договорили да ћемо их изненадити тако што ћемо и њега и њу позвати на вечеру истога дана када и њих.
 
3. Повежи број са врстом којој припада.

 двадесет пет                             збирни
 двадесет петорица                   основни
 двадесет пети                           бројна именица на -ица
 двадесет петоро                       редни
 
 
4. У наведеним народним умотворинама подвуци бројеве.

Једну реци, а две чуј. Онај је новац најбоље потрошен с којим се четири заштеде. Једна штета сто грехова. Ко једанпут слаже, други пут залуду каже. Требају четворе очи за два прста образа.
 
5. Попуни празна поља облицима придева.
ПОЗИТИВ                               КОМПАРАТИВ                             СУПЕРЛАТИВ
 
добар
                    
                                                             јачи
                                
                                                                                                                најјаснији
 
мали          
        
                                                          строжи
                    
                                                                                                                  најгори
 
велик        
        
                                                            горчи
 
                                                                                                                  највиши

Глаголи
 
1. Поред сваког од наведених глагола напиши да ли је свршен или несвршен:

претрчати – .............................;  трчати – .................................
 
2. Следеће глаголе разврстај по глаголском роду на прелазне, непрелазне и повратне:
обути се, наћи, седети, ухватити, снаћи се, писати, стати, купати се, пећи, лежати.

а) Прелазни глаголи:
б) Непрелазни глаголи:
в) Повратни глаголи:
 
3. Напиши инфинитивну и презентску основу следећих глагола:

писати – ............................................................; ...................................................................
отворити – ...........................................................;................................................................
стићи – ............................................................;......................................................................
плести – ............................................................ ...................................................................
 
4. Напиши 1. лице једнине презента глагола:

лупити – ............................................................;
лупати – ........................................................... .
 
5. Дате глаголе напиши у траженом облику.

а) читати 1. лице једнине футура првог
б) слушати 1. лице множине перфекта
в) пасти 3. лице множине презента

Прилози и предлози
 
1.Одреди врсту наведених прилога:   
             
           Прилози                                                        Врсте прилога
данас, ујутру, ноћу, зимус                          Прилози за  __________
горе, десно, назад, далеко                           Прилози за  __________
јасно, паметно, полако, племенито           Прилози за  __________
мало, много, сасвим, веома                         Прилози за  __________
 
2. У низу наведених прилога подвуци оне који могу да имају компаратив:

одлично, успешно, рано, доле, мало, брзо, вечерас, напред, близу, добро.
 
3. Размисли о наведеним тврдњама и заокружи одговор који сматраш тачним.

Прилози су делом променљиве речи зато што међу њима има оних који се могу поредити (имају степен поређења – компарацију).
ДА/НЕ

4. У свакој од следећих реченица подвуци предлог и са стране напиши назив падежа уз који је употребљен.           
 
              ПРЕДЛОГ                                                                ПАДЕЖ

а) Срели смо се јутрос у школи.

б) Заједно смо ишли у школу.

в) Шта да радим с лоптом?

г) Цео дан седи на клупи.

д) Немој да седаш на ту столицу.

ђ) Маца је побегла под кревет.

 
5. Поред сваке наведене реченице напиши да ли је подвучена реч прилог или предлог.

а) Тата ће доћи после.
б) Тата ће доћи после тренинга.
в) Библиотека је близу школе.
г) Библиотека је близу.

ВРСТЕ РЕЧИ ТЕСТ 1

​ВРСТЕ РЕЧИ ТЕСТ 2
​
ВРСТЕ РЕЧИ ТЕСТ 3