Пасив (трпно стање) јесте особина глаголске радње којом се може саопштити да лице или предмет исказани субјектом не врше радњу, већ да се радња врши на њима (радња се врши на субјекту као на објекту).
Пасивном конструкцијом истиче се предмет радње, а не њен вршилац. Оно што би у активној конструкцији био објекат:

Он је разбио прозор,

у пасивној постаје субјекат:

Прозор је разбијен.

Реченица са пасивном конструкцијом (пасивна реченица) јесте пасивна варијанта предикатске реченице или клаузе у комуникативној реченици, која представља активну варијанту.
Пасивна реченица је субјекатско-предикатска реченица у којој субјекат трпи радњу. Зато је то пасивни субјекат, јер се на њему врши радња као на објекту уместо да он буде вршилац радње (агенс).

Пасив се гради од трпног придева (партиципа пасивног) глагола који се мења и одговарајућег времена помоћног глагола јесам или бити, на пример:

– Брескве су обране. (актив: Обрали смо брескве.)

– Књига ће бити прочитана на време. (актив: Прочитаћу књигу на време.)

– Жито је пожњевено. (актив: Жетеоци су пожњели жито.)

При том треба обратити пажњу на то да презент пасива (сам, си, је, смо, сте, су + трпни придев) може имати двојаку вредност. Он је прави презент само када описује стање или особину, на пример:

– Батерија је напуњена.

– Намештај је премазан заштитним слојем.

– Врата су затворена.

Ако исказује радњу, иста структура значиће прошло време, на пример:

– Фабрика је отворена 1947. године.

– Санке су купљене прошле недеље.

– Торта је направљена јуче.

За исказивање садашње радње најчешће се употребљава безлично-пасивно се. Употребљено са прелазним глаголима и уз навођење предмета радње, безлично се добија пасивну вредност, на пример:

– Данас се отвара нова продавница.

– Поврће се кува у лонцу.

– Продаје се моторни чамац.

Ако је реч о уобичајеној радњи, може се употребити и презент од бивати (учесталог/итеративног глагола наспрам глагола бити), на пример:

– Свако бива награђен према заслугама.


Вршилац радње (агенс)

При употреби пасива ретко се наводи вршилац радње. Покаткад, али само у званичном изражавању, он се може увести конструкцијом од стране + генитив (или само од + генитив), на пример:

– Отказ је потврђен од (стране) генералног директора.

За нежив агенс може се употребити инструментал, на пример:

– Њива је поорана трактором.

– Писмо је написано пенкалом.

– Воће је оштећено градом.

Ипак, вршилац радње најчешће остаје неисказан, јер је главна употреба пасива за радње чији се вршилац не зна или није битан.

У језицима са фиксним редом речи пасив често служи да би се вршилац радње померио у такозвани рематски положај, тј. у наглашенији део реченице, на пример:

– Америка је откривена од стране Колумба.

У српском би такав пасив звучао крајње неприродно. Уместо њега употребила би се активна реченица, у којој је исти ред речи омогућен падежним наставцима који јасно показују шта је објекат, а шта субјекат:

– Америку је открио Колумбо.

УКРАТКО