Атрибутска функција именица и придева
Атрибут је одредба именице. Атрибути су придеви, именице, заменице и бројеви, тј. именске речи. Они се додају некој именици да би означили њену битну особину: зелена шоља, камен темљац, пет жена, моја лопта итд.
Придеви су речи које означавају особину појма означеног именицом: добардечак, леп аутомобил, бео снег.
Атрибутска функција именица
Именице поред службе субјекта, објекта и прилошких одредби могу да имају и службу атрибута и именског дела предиката. Службу атрибута има у следећим примерима:
Купила је шал од свиле.
Ово је књига Марије Митровић.
Пијем кафу без шећера.
У примерима: змија отровница, птица селица, човек луталица гледамо шта је особина, па је она именица која означава ту особину ближа придеву: отровназмија, птица која се сели, човек који лута итд.
Атрибутска функција придева
Придеви имају две основне функције – атрибутску и предикатску. Ако стоје уз именицу најчешће су испред ње (плава машна) и тада у реченици врше службу атрибута.
Принц је тражио најплеменитију девојку.
Иван је купио фудбалску лопту.
Изненадио нас је Миличин поступак.
Прилог: Школа плус