ФОНЕТИКА
Шта је фонетика?
Фонетика је (према грчком phone) део науке о језику који проучава гласове и њихове промене. У српском језику има 30 гласова.
Шта је глас?
Глас је најмања говорна јединица. Глас је производ говорних органа.
Шта је слово?
Слово је писани знак за обележавање гласова; у ћирилици има 30 знакова(слова) тако да сваком гласу одговара једно слово (писани знак): А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш ...
Због тога је наш правопис ФОНЕТСКИ.
Фонетика је (према грчком phone) део науке о језику који проучава гласове и њихове промене. У српском језику има 30 гласова.
Шта је глас?
Глас је најмања говорна јединица. Глас је производ говорних органа.
Шта је слово?
Слово је писани знак за обележавање гласова; у ћирилици има 30 знакова(слова) тако да сваком гласу одговара једно слово (писани знак): А Б В Г Д Ђ Е Ж З И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш ...
Због тога је наш правопис ФОНЕТСКИ.
ГОВОРНИ ОРГАНИ
Говорни органи деле се у три групе:
1. група: плућа, трбушни мишићи, дијафрагма и душник.
• Плућа служе за сакупљање ваздуха; трбушни мишићи и дијафрагма потискују ваздух из плућа; душник спроводи ваздух
2. група: гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне.
• Гласне жице, језик и усне покретом производе гласове; алвеоле, зуби и непце су препреке за стварање гласова.
3. група: ждрелна, усна и носна дупља појачавају гласове и дају им тон и боју, они су резонатори.
1. група: плућа, трбушни мишићи, дијафрагма и душник.
• Плућа служе за сакупљање ваздуха; трбушни мишићи и дијафрагма потискују ваздух из плућа; душник спроводи ваздух
2. група: гласне жице, језик, задње и предње непце, алвеоле, зуби и усне.
• Гласне жице, језик и усне покретом производе гласове; алвеоле, зуби и непце су препреке за стварање гласова.
3. група: ждрелна, усна и носна дупља појачавају гласове и дају им тон и боју, они су резонатори.
|
|
Прилог: Зоран Марковић
Прилог: Школа плус
ПОДЕЛА ГЛАСОВА:
Сви гласови деле се на:
самогласнике (вокале),
гласнике (сонанте) и
сугласнике (консонанте).
Самогласници су гласови који при изговору настају тако што ваздушна струја не наилази ни на какву препреку и могу се певати. На њима се темељи вокална музика. Има их пет, и није их тешко упамтити:
А, Е, И, О, У
Гласници или сонанти су помало слични самогласницима јер при њиховом изговору ваздушна струја наилази на незнатну препреку и пролази преко њих готово неометано, па су врло звучни. У нашем језику има их осам:
В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р
Није их појединачно лако запамтити. Можда ти је лакше да упамтитиш следећу реченицу:
Један Наш Љубитељ Лепих Ружа Воли Њихов Мирис.
Када решаваш задатак у којем се тражи да наведеш гласнике (сонанте): у себи изговараш реч, по реч и пишеш само прво слово сваке речи.
ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
Сугласници или консонанти
Имамо 5 самогласника + 8 гласника = 13.
Остало је, дакле, 17 сугласника.
Они (сугласници) се деле на:
ЗВУЧНЕ (7)
Звучни сугласници су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, Џ и З.
Можда ти је лакше да их запамтиш ако научиш једну од ових реченица:
Баба Грди Деду: Ђаволе Живи, Зашто Џангризаш?
БЕЗВУЧНЕ(10)
Безвучне сугласнике откривамо тако што звучне изговарамо шапатом ( у себи), добићемо седам парова:
Б/П, Г/К, Д/Т, Ђ/Ћ,Ж/Ш, Џ/Ч и З/С.
Помоћу ове реченице упамти безвучне сугласнике (консонанте):
Поп Ћира Тужио Спиру Што Често Касни.
Остала су нам ТРИ безвучна: Х, Ц и Ф који немају звучне парњаке. Њих није тешко запамтити, а можеш се и овде послужити поштапалицом:
Хајде, Цуро, Фризеру!
ПАЗИ на разлику:Ако у задатку стоји: У следећој пословици подвуци све звучне гласове: КО РАНО РАНИ, ДВЕСРЕЋЕ ГРАБИ
Дакле, речено је све звучне, то значи и самогласнике, и гласнике и звучне сугласнике. Да је задатак тражио дасе подвуку звучни сугласници, решење би било: КО РАНО РАНИ, ДВЕ СРЕЋЕ ГРАБИ. Према томе, морамо пажљиво протумачити шта се тражи у задатку.
ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА И ГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ
Предњонепчани су:
Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ.
Има их девет и није их лако појединачно запамтити, па се и овде можеш послужити реченицом: Чича Ђорђе Једе Џем, Његова Ћерка Љиљана Жваће Шљиве.
Задњонепчани су:
К, Г и Х.
Има их само три, и није их тешко запатити.
Како Год Хоћеш.
Зубни су:
Ц, З, Т, С, Д
Има ихпет. Лакше их памтимо овако:
Црвена Звезда Тренира Сваки Дан.
(Узалуд, рећи ће партизановци, али нема везе, ако ти помогне да лакше научиш зубне сугласнике).
Уснени су:
М, Б, П, Ф, В
Има их пет, а можеш их памтити и овако:
Моја Бака Преде Фину Вуну.
(У грађењу Ф и В суделују и зуби, па се они још зову УСНЕНО-ЗУБНИ).
Надзубни су:
Р, Л и Н
Сва три су гласници.
Рода Лети Небом.
АФРИКАТЕ (Сливени сугласници):
По месту творбе африкате су сви, осим зубног Ц (зубни), предњонепчани сливени сугласници, настали стапањем два гласа. Има их пет:
Ћ, Ч, Џ, Ц, Ђ
Лакше их памтимо овако:
Ћосо Части Џинове Царским Ђаконијама.
Ево како настају:
Ако брзо изговорите ТС,добићете Ц,
слично је и са изговором ДЖ за Џ,
ДЈ за Ђ
ТЈ за Ћ и
ТШ за Ч
Може бити од помоћи и ако знаш да сви, осим Ц, када се пишу латиничним писмом, имају кукице или цртице (дијакритичке знаке):
Ć, Č, DŽ, C, Đ
Сви гласови деле се на:
самогласнике (вокале),
гласнике (сонанте) и
сугласнике (консонанте).
Самогласници су гласови који при изговору настају тако што ваздушна струја не наилази ни на какву препреку и могу се певати. На њима се темељи вокална музика. Има их пет, и није их тешко упамтити:
А, Е, И, О, У
Гласници или сонанти су помало слични самогласницима јер при њиховом изговору ваздушна струја наилази на незнатну препреку и пролази преко њих готово неометано, па су врло звучни. У нашем језику има их осам:
В, Ј, Л, Љ, М, Н, Њ, Р
Није их појединачно лако запамтити. Можда ти је лакше да упамтитиш следећу реченицу:
Један Наш Љубитељ Лепих Ружа Воли Њихов Мирис.
Када решаваш задатак у којем се тражи да наведеш гласнике (сонанте): у себи изговараш реч, по реч и пишеш само прво слово сваке речи.
ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ
Сугласници или консонанти
Имамо 5 самогласника + 8 гласника = 13.
Остало је, дакле, 17 сугласника.
Они (сугласници) се деле на:
ЗВУЧНЕ (7)
Звучни сугласници су: Б, Г, Д, Ђ, Ж, Џ и З.
Можда ти је лакше да их запамтиш ако научиш једну од ових реченица:
Баба Грди Деду: Ђаволе Живи, Зашто Џангризаш?
БЕЗВУЧНЕ(10)
Безвучне сугласнике откривамо тако што звучне изговарамо шапатом ( у себи), добићемо седам парова:
Б/П, Г/К, Д/Т, Ђ/Ћ,Ж/Ш, Џ/Ч и З/С.
Помоћу ове реченице упамти безвучне сугласнике (консонанте):
Поп Ћира Тужио Спиру Што Често Касни.
Остала су нам ТРИ безвучна: Х, Ц и Ф који немају звучне парњаке. Њих није тешко запамтити, а можеш се и овде послужити поштапалицом:
Хајде, Цуро, Фризеру!
ПАЗИ на разлику:Ако у задатку стоји: У следећој пословици подвуци све звучне гласове: КО РАНО РАНИ, ДВЕСРЕЋЕ ГРАБИ
Дакле, речено је све звучне, то значи и самогласнике, и гласнике и звучне сугласнике. Да је задатак тражио дасе подвуку звучни сугласници, решење би било: КО РАНО РАНИ, ДВЕ СРЕЋЕ ГРАБИ. Према томе, морамо пажљиво протумачити шта се тражи у задатку.
ПОДЕЛА СУГЛАСНИКА И ГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ТВОРБЕ
Предњонепчани су:
Ч, Ђ, Ж, Ш, Њ, Ћ, Љ, Ј, Џ.
Има их девет и није их лако појединачно запамтити, па се и овде можеш послужити реченицом: Чича Ђорђе Једе Џем, Његова Ћерка Љиљана Жваће Шљиве.
Задњонепчани су:
К, Г и Х.
Има их само три, и није их тешко запатити.
Како Год Хоћеш.
Зубни су:
Ц, З, Т, С, Д
Има ихпет. Лакше их памтимо овако:
Црвена Звезда Тренира Сваки Дан.
(Узалуд, рећи ће партизановци, али нема везе, ако ти помогне да лакше научиш зубне сугласнике).
Уснени су:
М, Б, П, Ф, В
Има их пет, а можеш их памтити и овако:
Моја Бака Преде Фину Вуну.
(У грађењу Ф и В суделују и зуби, па се они још зову УСНЕНО-ЗУБНИ).
Надзубни су:
Р, Л и Н
Сва три су гласници.
Рода Лети Небом.
АФРИКАТЕ (Сливени сугласници):
По месту творбе африкате су сви, осим зубног Ц (зубни), предњонепчани сливени сугласници, настали стапањем два гласа. Има их пет:
Ћ, Ч, Џ, Ц, Ђ
Лакше их памтимо овако:
Ћосо Части Џинове Царским Ђаконијама.
Ево како настају:
Ако брзо изговорите ТС,добићете Ц,
слично је и са изговором ДЖ за Џ,
ДЈ за Ђ
ТЈ за Ћ и
ТШ за Ч
Може бити од помоћи и ако знаш да сви, осим Ц, када се пишу латиничним писмом, имају кукице или цртице (дијакритичке знаке):
Ć, Č, DŽ, C, Đ
Прилози: Школа плус
|
|
|
УКРАТКО
ПОДЕЛА ГЛАСОВА- вежба
1. У следећем опису самогласника заокружи по једну одговарајућу подвучену реч:
При изговору самогласника ваздушна струја има/нема слободан пролаз.
Они стога спадају у локализоване/нелокализоване гласове.
При њиховом изговору гласне жице трепере/не трепере.
2. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на СОНАНТЕ:
а) У срском језику их има 17
б) У српском језику их има 8.
в) Сви су безвучни
г) Сви су звучни.
д) Спадају у локализоване гласове.
и) Спадају у нелокализоване гласове.
3. Заокружи све СОНАНТЕ у реченици:
ЈОВАН ВРЛО МАРЉИВО НАСТОЈИ ДА ИСПУНИ ЊЕНЕ ЗАХТЕВЕ.
4.Подвуци све БЕЗВУЧНЕ сугласнике у пословици:
ТЕШКО ЈЕ ПСЕТО С МАЧКОМ И КУРЈАКА С ОВЦОМ ПОМИРИТИ.
5. ЛАКШЕ ЈЕ КАМЕЊЕ УЗ БРДО ВАЉАТИ НЕГО СЕ С ЛУДИМ РАЗГОВАРАТИ.
Издвој из наведене пословице следеће гласове:
а) предњонепчане:______________________________________
б) надзубне:______________________________________________
в) задњонепчане:________________________________________
6. Допуни низ гласом који недостаје (у сваком низу недостаје по један глас):
• Ј, Љ, Њ, Ћ, Ч, Ш, Џ, Ђ, ___
• Д,Т,З,Ц, ___
• К, Г, ___
7.У следећем низу подвуци све ЗВУЧНЕ ГЛАСОВЕ:
А, Љ, Б, Ч, Ж, У, Т, Ф, С, И, Ј, Х, К
8.Напиши одгварајућу реч прeма следећим захтевима:
• У речи ЖЕНА предњонепчани сугласник замени двоусненим безвучним сугласником.
• У речи МИР двоуснени сонант замени уснено-зубним сонантом.
• У речи ДАР зубни сугласник замени уснено-зубним шумним сугласником.
9. За следеће сугласнике напиши какви су по звучности и по месту творбе:
ЗВУЧНОСТ МЕСТО ТВОРБЕ
Д _____________ __________________
В _____________ __________________
Њ _____________ __________________
Г _____________ __________________
Ф _____________ __________________
Ј _____________ __________________
Р _____________ __________________
С _____________ __________________
10. Како се одређује место творбе? (заокружи слово испред тачног одговора)
а) Посматра се да ли гласне жице трепере или не.
б) Посматра се где се ствара препрека ваздуху.
11. Објасни како се стварају зубни сугласници.
12. Подвуци речи у којима се јавља СЛОГОТВОРНО Р:
ЗАГРАЂИВАТИ, ПРОТРЧАТИ, РАЗМРЉАВИТИ, ПРЕОРАВАТИ, НАМРШТИТИ, УМРТВЉЕН, РАСТУРИТИ,РАСПРСНУТИ, ПРИКРПИТИ, РЕКОНСТРУКЦИЈА.
13.Подели следеће речи на слогове:
• ПРОГОВОРИТИ
• ГРАМАТИКА
• УЧИТЕЉИЦА
• РАЗГОВАРАТИ
• ЗАДОВОЉСТВО
14. Заокружи тврдње које су тачне:
• У једном слогу постоји само један самогласник.
• У једном слогу могу постојати два самогласника.
• Р постаје слоготворно када поред њега не стоји самогласник.
• Р је увек слоготворно.
• Када се сугласници нађу један до другог никад се не раздвајају.
• Када се сугласници нађу један до другог раздвајају се уколико је сугласничка група тешка за изговор.
1. У следећем опису самогласника заокружи по једну одговарајућу подвучену реч:
При изговору самогласника ваздушна струја има/нема слободан пролаз.
Они стога спадају у локализоване/нелокализоване гласове.
При њиховом изговору гласне жице трепере/не трепере.
2. Заокружи слова испред тврдњи које се односе на СОНАНТЕ:
а) У срском језику их има 17
б) У српском језику их има 8.
в) Сви су безвучни
г) Сви су звучни.
д) Спадају у локализоване гласове.
и) Спадају у нелокализоване гласове.
3. Заокружи све СОНАНТЕ у реченици:
ЈОВАН ВРЛО МАРЉИВО НАСТОЈИ ДА ИСПУНИ ЊЕНЕ ЗАХТЕВЕ.
4.Подвуци све БЕЗВУЧНЕ сугласнике у пословици:
ТЕШКО ЈЕ ПСЕТО С МАЧКОМ И КУРЈАКА С ОВЦОМ ПОМИРИТИ.
5. ЛАКШЕ ЈЕ КАМЕЊЕ УЗ БРДО ВАЉАТИ НЕГО СЕ С ЛУДИМ РАЗГОВАРАТИ.
Издвој из наведене пословице следеће гласове:
а) предњонепчане:______________________________________
б) надзубне:______________________________________________
в) задњонепчане:________________________________________
6. Допуни низ гласом који недостаје (у сваком низу недостаје по један глас):
• Ј, Љ, Њ, Ћ, Ч, Ш, Џ, Ђ, ___
• Д,Т,З,Ц, ___
• К, Г, ___
7.У следећем низу подвуци све ЗВУЧНЕ ГЛАСОВЕ:
А, Љ, Б, Ч, Ж, У, Т, Ф, С, И, Ј, Х, К
8.Напиши одгварајућу реч прeма следећим захтевима:
• У речи ЖЕНА предњонепчани сугласник замени двоусненим безвучним сугласником.
• У речи МИР двоуснени сонант замени уснено-зубним сонантом.
• У речи ДАР зубни сугласник замени уснено-зубним шумним сугласником.
9. За следеће сугласнике напиши какви су по звучности и по месту творбе:
ЗВУЧНОСТ МЕСТО ТВОРБЕ
Д _____________ __________________
В _____________ __________________
Њ _____________ __________________
Г _____________ __________________
Ф _____________ __________________
Ј _____________ __________________
Р _____________ __________________
С _____________ __________________
10. Како се одређује место творбе? (заокружи слово испред тачног одговора)
а) Посматра се да ли гласне жице трепере или не.
б) Посматра се где се ствара препрека ваздуху.
11. Објасни како се стварају зубни сугласници.
12. Подвуци речи у којима се јавља СЛОГОТВОРНО Р:
ЗАГРАЂИВАТИ, ПРОТРЧАТИ, РАЗМРЉАВИТИ, ПРЕОРАВАТИ, НАМРШТИТИ, УМРТВЉЕН, РАСТУРИТИ,РАСПРСНУТИ, ПРИКРПИТИ, РЕКОНСТРУКЦИЈА.
13.Подели следеће речи на слогове:
• ПРОГОВОРИТИ
• ГРАМАТИКА
• УЧИТЕЉИЦА
• РАЗГОВАРАТИ
• ЗАДОВОЉСТВО
14. Заокружи тврдње које су тачне:
• У једном слогу постоји само један самогласник.
• У једном слогу могу постојати два самогласника.
• Р постаје слоготворно када поред њега не стоји самогласник.
• Р је увек слоготворно.
• Када се сугласници нађу један до другог никад се не раздвајају.
• Када се сугласници нађу један до другог раздвајају се уколико је сугласничка група тешка за изговор.
ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ У ПРОМЕНИ ОБЛИКА РЕЧИ
ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ
У српском језику речи могу да мењају свој облик на различите начине:
-деклинацијом (промена именских речи по падежима),
- конјугацијом (промена глагола по лицима, временима),
-компарацијом (поређењем описних придева и променљивих прилога).
Додавањем суфикса и префикса уз неке речи, стварају се нове речи.
Приликом промена облика речи , неки се гласови мењају, тако што прелазе у неке друге гласове. Промене гласова у различитим облицима речи називају се гласовне промене.
1.Палатализација
Палатализација је гласовна промена при којој задњонепчани сугласници К, Г и Х када се нађу испред самогласника Е, И и непостојаног А, прелазе у предњонепчане сугласнике Ч, Ж, Ш.
Примери:
К-Ч : ЈУНАК – ЈУНАЧЕ
Г-Ж : БОГ- БОЖЕ
Х-Ш : ПРАХ-ПРАШИНА
Палатализација обухвата и промену сугласника Ц у Ч и З у Ж.
витез – витеже месец – месече
зец – зечеви деца – дечица
ловац – ловче птица – птичица – птичурина
Одступања од палатализације
Палатализација се не врши у присвојним придевима на –ин који су добијени од именица које се завршавају на: -ка, -га, -ха:
МИРКА-МИРКИН , РАНКА-РАНКИН
Палатализација се не врши у хипокористицима и речима од мила:
рука – рукица, нога – ногица.
Код личних имена која се завршавају на -ИЦА приликом прављења присвојних придева врши се палатализација и Ц прелази у Ч.
Милица – Миличин, Славица – Славичин, Радица- Радичин
ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА - вежба
2. Сибиларизација
Сибиларизација је гласовна промена при којој задњонепчани сугласници К, Г и Х када се нађу испред самогласника И прелазе у зубне сугласнике Ц, З, С.
К-Ц : ЈУНАК – ЈУНАЦИ
Г-З : НОГА-НОЗИ
Х-С: ОРАХ-ОРАСИ
Одступања од сибиларизације
-Сибиларизација се не врши у облицима личних имена:
Анка-Анки, Олга-Олги.
-у именима женског рода којa означавају националну припадност и становнице земаља, градова, краjева:
Банаћанка-Банаћанки, Ужичанка – Ужичанки, Словенка – Словенки.
-када се задњонепчани сугласници к,г,х наћу у групама ЦК, ЗГ, СХ, ТК, ЋК, ЧК:
коцки, тезги, патки, мачки.
-сибиларизација се не врши у оним речима у којима би због промене значење постало нејасно или би се променило:
бака – баки , лутка – лутки , сека-секи.
-сибиларизација се не врши у именицама женског рода које означавају националну припадност и становнице земаља, крајева и градова:
Бугарки, Новосађанки, Словенки, Црногорки.
Код неких именица се подједнако употребљавају дублети са извршеном и са неизвршеном сибиларизацијом: битки и бици, кћерки и кћерци, Пожеги и Пожези.
СИБИЛАРИЗАЦИЈА - вежба
3. Јотовање
Јотовање је гласовна промена у којој ненепчани сугласници д,т,н,л,з,с са сугласником ј дају предњонепчане сугласнике ђ,ћ,њ,љ,ж,ш, док уснени сугласници б,п,в,м са сугласником ј дају групе бљ,пљ,вљ,мљ.
З + Ј > Ж: брз + ји > бржи
С + Ј > Ш: вис + ји > виши
Д + Ј > Ђ: род + јак > рођак
Т + Ј > Ћ: љут + ји > љући
Л + Ј > Љ: сол + ју > сољу
Н + Ј > Њ: црн + ји > црњи
Б + Ј > БЉ: груб + ји > грубљи
П + Ј > ПЉ: туп + ји > тупљи
М + Ј > МЉ: храм + јем > храмљем
В + Ј > ВЉ: сув + ји > сувљи
Одступања од јотовања:
објавити, објашњење, разјединити, надјачати.
ЈОТОВАЊЕ - вежба
4. Једначење сугласника по звучности
Једначење сугласника по звучности је гласовна промена која настаје када се у речи, један поред другог, нађу сугласници који се разликују по звучности.
Тада се први сугласник једначи по звучности са другим сугласником, тако што он прелази само у свој звучни, односно безвучни парњак.
Једначење сугласника по звучности се не врши испред сонаната, јер су они неутрални по звучности.
Б-П : СРБИН-СРПСКИ
Г-К : ДРУГАЧИЈЕ-ДРУКЧИЈЕ
Д-Т : ПЛОВИДБА-ПЛОВИТИ
Ђ-Ћ : ЖЕЂ-ЖЕЋЦА
Ж-Ш : ДРЖАК-ДРШКА
З-С : НИЗАК-НИСКА
Џ-Ч : НАРУЏБИНА-НАРУЧИТИ
Одступања од једначења сугласника по звучности:
У говору нема одступања од једначења сугласника по звучности. Међутим, у писању има изузетака.
Када се звучни сугласник Д нађе испред безвучних сугласника С и Ш, у писању остаје непромењен:
предсобље, представа, подстанар, градски, одсуство, подсетити, одштета, одштампати, подшишати, предшколски.
Једначење сугласника по звучности се не врши у сложеним речима када би се једначењем добила два иста сугласника:
подтачка, предтакмичење, подтекст, предтурска.
У писању остају непромењене сугласничке групе у речима страног порекла:
драгстор, гангстер, трансгресија, јурисдикција, Мекдоналд, Велингтон, Шведска.
У писању звучно Ђ остаје неизмењено испред наставка -ство : вођство.
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО ЗВУЧНОСТИ - вежба
5. Једначење сугласника по месту творбе
Једначење сугласника по месту творбе (изговора или артикулације) јесте гласовна промена у којој зубни сугласници С и З, када се нађу испред предњонепчаних сугласника Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, Њ, Ш и Ж , прелазе у предњонепчане сугласнике Ш и Ж.
Примери:
с+ћ> шћ : с+ћућурити шћућурити
с+ч> шч : с+чепати шчепати
с+љ> шљ : снос+љив сношљив
з+ђ> жђ : из+ђикати ижђикати
з+џ> жџ : раз+џилитати ражџилитати
з+њ> жњ : чез+ња чежња
Једначење сугласника по месту творбе се дешава и када се сугласник Н нађе испред уснених сугласника Б и П, онда прелази у М.
стан + бени = стамбени
бон + бомбона = бомбона
Одступања од једначења сугласника по месту творбе
Када се сугласници С и З нађу испред сугласника Љ и Њ у сложеним речима (сложеницама) у којима се први део сложенице завршава сугласницима С и З, а други део сложенице почиње сугласницима Љ и Њ:
разљутити, изљубити, изњихати, изњушкати, сљуштити.
На споју сложеница Н остаје непромењено испред уснених сугласника:
једанпут,странпутица, црвенперка,маскенбал
Често се праве грешке у писању страних речи. Правилно се пишу овако:
импулс, симбол, империја, император, импресија, бомбоњера, бомбона, помфрит, имперфекат
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА ПО МЕСТУ ИЗГОВОРА - вежба
6. Непостојано А
Непостојано А је гласова промена која настаје када се самогласник А у неким речима и облицима речи изгуби, па се опет појављује у другим облицима истих речи.
Примери:
момак – момка
ланац – ланца
Непостојано А се најчешће јавља у:
-номинативу једнине и генитиву множине именица мушког рода:
свитац – свитаца – генитив
боравак – боравака
устанак – устанака
-генитиву множине именица женског рода:
девојка – девојака
грешке – грешака
-генитив множине именица средњег рода
стакло –стакала
писмо – писама
– у номинативу једнине придева мушког рода:
добар – добра
дрзак – дрска
Непостојано А се јавља у номинативу придевске заменице мушког рода:
свакакав – свакаква
икакав – икаква
никакав – никаква
Непостојано А се јавља у перфекту глагола:
рекао – рекла
Непостојано А се јавља код предлога:
с – с(а), к – к(а), низ – низ(а), кроз – кроз(а)
Изузеци од промене непостојано А:
манијак – манијаци, јунак – јунаци, кандидат – кандидати, апарат – апарати, канал – канали, вршњак – вршњаци, кајмак – кајмаци, земљак – земљаци.
7. Прелазак Л у О
Прелазак Л у О је гласовна промена при којој сваки сугласник Л који се налази на крају слога или речи прелази у самогласник О. Ова промена се у српском језику одиграла крајем 14. века.
Прелазак Л у О се јавља у следећим случајевима на крају радног глаголског придева у мушком роду једнине:
читао – читали – читала
цртао – цртали – цртала
Прелазак Л у О се јавља у номинативу једнине неких придева у мушког рода:
бео – бели – бела
топао – топли – топла
Прелазак Л у О се јавља у номинативу једнине неких именица:
угао – углови
анђео – анђели
мисао – мисли
Прелазак Л у О се јавља у свим падежима осим номинатива једнине и генитива множине именица које се завршавају на -ЛАЦ:
обожавалац – обожаваоци
поштовалац – поштоваоци
читалац – читаоци
Прелазак Л у О се јавља у изведеницама:
селити – сеоба
делити – деоба
Одступања:
бокал, ждрал,генерал,бал,жал.
ПРОМЕНА Л у О - вежба
8. Упрошћавање сугласничких група – губљење сугласника
Губљење сугласника је гласовна промена при којој, када се нађу један поред другог два иста или слична сугласника, један од њих се губи ради лакшег изговора.
Губљење сугласника се јавља када се нађу један поред другог два иста сугласника:
порез + ски – порезски – поресски-порески
рус + ски – руски
Изузеци од губљења сугласника
најјачи, најјаснији, најјужнији, најјаднији, најјефтинији, најједноставнији, ваннаставни, тридесеттрећина, шестсто, шестстогодишњица, отцепити, преддржавни, четрдесеттрећина, поддијалект, спортисткиња, протестни, телефонисткиња, аористни, финалисткиња, челисткиња, контекстни, активисткиња, пацијенткиња, шахисткиња.
ГУБЉЕЊЕ СУГЛАСНИКА - вежба
9. Асимилација и сажимање самогласника
Асимилација самогласника је гласовна промена при којој се различити самогласници изједначавају, а сажимање самогласника је гласовна промена којом се два иста самогласника спајају у један дуги самогласник. Ове промене су најчешће повезане тако што прва претходи другој.
сол> соо> со
вол> воо> во
Изузеци од асимилације и сажимања
Сажимање самогласника се не врши у речима у којима би се изгубио прави смисао речи:
поочим, црноок, зоологија, поодмаћи, самоодбрана, антиисторијски.
Прилози: Школа плус
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Прилог: Мала матура
|
Прилог: Зоран Марковић
Душица Урошевић
Бранка Трифуновић
Гласовна промена се извршила онда када примећујеш да је неки глас различит:
-у различитим падежима (дечак – дечаци: К→Ц)
-у различитим родовима (редак-ретка: Д→Т, изгубило се А)
-у насталој речи и речи од које настаје (круг – кружић: Г→Ж)
Када утврђујеш како је нека реч настала, посматраш њен основни облик: номинатив једнине мушки род
Када треба одредити гласовну промену, прати следећи поступак:
1. најпре мораш да утврдиш КАКО је дата реч настала
пример 1: када видиш реч кружић, питаш се од чега настаје и закључујеш да је то мали круг, па је, дакле, та реч настала од речи круг, на коју је додати суфикс -ић: круг+ић
пример 2: када видиш облик дечаци, питаш се како гласи у основном облику, у номинативу једнине и закључујеш да је то облик дечак. Дакле, номинатив множине је настао тако што је додат наставак за облик – и: дечак+и
пример 3: када видиш облик ретка, питаш се како гласи у основном облику, тј. у мушком роду и закључујеш да је то облик редак, на који је додат наставак -а за грађење женског рода: редак+а
2. затим мораш добро да сагледаш речи и УПОРЕДИШ шта се у њима разликује
пример 1: упоређујеш облик круГић и исправан облик круЖић, схваташ да се Г променило у Ж
пример 2: упоређујеш облик дечаКи и исправан облик дечаЦи, схваташ да се К променило у Ц
3. кад утврдиш који гласови су се променили, онда закључујеш на основу њих о којој је гласовној промени реч (да би ово могао да одредиш, мораш добро да научиш правила за вршење гласовних промена, који гласови се мењају у које и зашто и онда ћеш врло лако доћи до коначног решења – у оба примера је у питању палатализација)
Увек пажљиво записуј настанак речи, да не би пропустио неку гласовну промену, уколико их има више:
Пример: ретка = редак+а = редака = редка (непостојано А, изгубило се а) = ретка (Д→Т: једначење сугласника по звучности)
ПРОВЕЖБАЈ (када научиш :))
1.
1.ТЕШКО КУЋИ БЕЗ ЧОВЈЕКА, А ОГЊИШТУ БЕЗ ХЉЕБА.
Издвој из пословице:
а) звучне предњонепчане сугласнике ____________________________________
б) безвучне предњонепчане сугласнике __________________________________
2. ЧУВАЈ ТИ МЕНЕ ОД СВOГА, А ОД ТУЂЕГА ЋУ СЕ ЈА САМ ЧУВАТИ.
Разврстај гласове из наведене пословице по следећим групама:
а) африкате (сливени) ________________________________________________
б) сонанти __________________________________________________________
в) предњонепчани ___________________________________________________
3. Подвуци све звучне гласове у пословици:
Н Е К О С Е З А Л И С Т С А К Р И Ј Е, А Н Е К О Н Е М О Ж Е Н И З А Д У Б.
4. Подвуци све звучне сугласнике у пословици:
П О Д Ј Е Д Н И М П А З У Х О М Н Е М О Г У С Е Д В И Ј Е Л У Б Е Н И Ц Е Н О С И Т И.
5. Које су гласовне промене извршене у речима:
а) МРСКА _______________________, ____________________________
б) СВРШЕЦИ _______________, ________________, ________________
в) ПЕДЕСЕТ _______________________, ___________________________
6. Напишим називе гласовних промена у речима:
а) БЕЗАКОЊЕ ____________________, ___________________________
б) КОПЦИ _______________________, ____________________________
в) ЗАМИШЉЕН ______________________, _________________________
7. У датом низу подвуци речи у којима је извршено јотовање:
КАМИОНЏИЈА, БРАЋА, РОЂЕНДАН, АНЂЕОСКИ, ОЦЕЊИВАЊЕ, ЋИЛИМ, ВИЂЕЊЕ, ПОСВЕЋЕН, ФИНОЋА
8. Подвуци речи у којима се јавља непостојано А:
ОГАЊ, ТРАВАР, УСНА, МОЗАК, АПАРАТ, ГРЕШКА, ХРАПАВ, ЈУТРО, ВИТАК, РАДАР, СТАБЛО, ПЕСМА, КАНДИДАТ.
9. Које су три гласовне промене извршене у следећим речима:
а) ИСИТЊЕН ______________, ___________________, _______________
б) РАШИРИТИ _______________, ________________, ________________
в) ГУБИЦИ __________________, _______________, _________________
10.Из следећег низа подвуци само речи у којима је у писаној форми извршено једначење по звучности:
РОДБИНА, ЖЕНИДБА, ГАНГСТЕР, РАСКОПАТИ, СВАДБЕНИ, ПОДСТАНАР, ПРЕТХОДНИК, ОДШТЕТА, НАРУЏБЕНИЦА, ПИСКАВ
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________
2.
1. Напиши колико има самогласника у српском језику. _______________________
2. Испиши уснене и зубне сугласнике.
Уснени сугласници ___________________________________________________
Зубни сугласници ____________________________________________________
3. У наредним речима подвуци звучне сугласнике.
ЗАИГРАТИ, БИБЛИОТЕКА, ПОМОЋИ, ИЛУСТРАТОР, СНАГА,
4. У наредним речима подвуци африкате (сливене сугласнике).
ЋУЋОТИТИ, ЧИСТОТА, ЦУЦЛА, ЂАЧИЋ, ЏОМБА
5. У наредним речима подвуци Р које је слоготворно.
ПРСТИЋ, ЗАРАВАН, ПРВИНА, ДРХТАТИ, ГРДНО
6. Допуни. Палатализација је гласовна промена у којиј се сугласници
__________________________________ испред ______________________________
мењају у сугласнике _______________________________________
7. Допуни. Додавањем сугласника Ј на ненепчане сугласнике добијамо предњонепчане сугласнике_______________________________________________.
Та гласовна промена се зове ______________________________________________
8. Напиши која гласовна промена није извршена у наредним речима.
а) ФУДБАЛ _____________________________________________________________
б) ВАШИНГТОН ________________________________________________________
в) РАЗЉУТИТИ _________________________________________________________
г) АНКИН ______________________________________________________________
д) ПООРАТИ ___________________________________________________________
9. Промени по падежима једнине и множине придев и именицу ДОБАР ЧАМАЦ и напиши у којим падежима је А непостојано.
Промена се десила у наредним падежима једнине _______________________________________________________________________.
Промена се десила у наредним падежима множине
_______________________________________________________________________.
10. Напиши које гласовне промене су извршене у наредним речима.
а) ГИПКА ______________________________________________________________
_______________________________________________________________
б) БЕСУМЊЕ __________________________________________________________
___________________________________________________________
в) ИШЧУПАТИ _________________________________________________________
__________________________________________________________
г) РАДОШЋУ ___________________________________________________________
___________________________________________________________
1.
1.ТЕШКО КУЋИ БЕЗ ЧОВЈЕКА, А ОГЊИШТУ БЕЗ ХЉЕБА.
Издвој из пословице:
а) звучне предњонепчане сугласнике ____________________________________
б) безвучне предњонепчане сугласнике __________________________________
2. ЧУВАЈ ТИ МЕНЕ ОД СВOГА, А ОД ТУЂЕГА ЋУ СЕ ЈА САМ ЧУВАТИ.
Разврстај гласове из наведене пословице по следећим групама:
а) африкате (сливени) ________________________________________________
б) сонанти __________________________________________________________
в) предњонепчани ___________________________________________________
3. Подвуци све звучне гласове у пословици:
Н Е К О С Е З А Л И С Т С А К Р И Ј Е, А Н Е К О Н Е М О Ж Е Н И З А Д У Б.
4. Подвуци све звучне сугласнике у пословици:
П О Д Ј Е Д Н И М П А З У Х О М Н Е М О Г У С Е Д В И Ј Е Л У Б Е Н И Ц Е Н О С И Т И.
5. Које су гласовне промене извршене у речима:
а) МРСКА _______________________, ____________________________
б) СВРШЕЦИ _______________, ________________, ________________
в) ПЕДЕСЕТ _______________________, ___________________________
6. Напишим називе гласовних промена у речима:
а) БЕЗАКОЊЕ ____________________, ___________________________
б) КОПЦИ _______________________, ____________________________
в) ЗАМИШЉЕН ______________________, _________________________
7. У датом низу подвуци речи у којима је извршено јотовање:
КАМИОНЏИЈА, БРАЋА, РОЂЕНДАН, АНЂЕОСКИ, ОЦЕЊИВАЊЕ, ЋИЛИМ, ВИЂЕЊЕ, ПОСВЕЋЕН, ФИНОЋА
8. Подвуци речи у којима се јавља непостојано А:
ОГАЊ, ТРАВАР, УСНА, МОЗАК, АПАРАТ, ГРЕШКА, ХРАПАВ, ЈУТРО, ВИТАК, РАДАР, СТАБЛО, ПЕСМА, КАНДИДАТ.
9. Које су три гласовне промене извршене у следећим речима:
а) ИСИТЊЕН ______________, ___________________, _______________
б) РАШИРИТИ _______________, ________________, ________________
в) ГУБИЦИ __________________, _______________, _________________
10.Из следећег низа подвуци само речи у којима је у писаној форми извршено једначење по звучности:
РОДБИНА, ЖЕНИДБА, ГАНГСТЕР, РАСКОПАТИ, СВАДБЕНИ, ПОДСТАНАР, ПРЕТХОДНИК, ОДШТЕТА, НАРУЏБЕНИЦА, ПИСКАВ
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________
2.
1. Напиши колико има самогласника у српском језику. _______________________
2. Испиши уснене и зубне сугласнике.
Уснени сугласници ___________________________________________________
Зубни сугласници ____________________________________________________
3. У наредним речима подвуци звучне сугласнике.
ЗАИГРАТИ, БИБЛИОТЕКА, ПОМОЋИ, ИЛУСТРАТОР, СНАГА,
4. У наредним речима подвуци африкате (сливене сугласнике).
ЋУЋОТИТИ, ЧИСТОТА, ЦУЦЛА, ЂАЧИЋ, ЏОМБА
5. У наредним речима подвуци Р које је слоготворно.
ПРСТИЋ, ЗАРАВАН, ПРВИНА, ДРХТАТИ, ГРДНО
6. Допуни. Палатализација је гласовна промена у којиј се сугласници
__________________________________ испред ______________________________
мењају у сугласнике _______________________________________
7. Допуни. Додавањем сугласника Ј на ненепчане сугласнике добијамо предњонепчане сугласнике_______________________________________________.
Та гласовна промена се зове ______________________________________________
8. Напиши која гласовна промена није извршена у наредним речима.
а) ФУДБАЛ _____________________________________________________________
б) ВАШИНГТОН ________________________________________________________
в) РАЗЉУТИТИ _________________________________________________________
г) АНКИН ______________________________________________________________
д) ПООРАТИ ___________________________________________________________
9. Промени по падежима једнине и множине придев и именицу ДОБАР ЧАМАЦ и напиши у којим падежима је А непостојано.
Промена се десила у наредним падежима једнине _______________________________________________________________________.
Промена се десила у наредним падежима множине
_______________________________________________________________________.
10. Напиши које гласовне промене су извршене у наредним речима.
а) ГИПКА ______________________________________________________________
_______________________________________________________________
б) БЕСУМЊЕ __________________________________________________________
___________________________________________________________
в) ИШЧУПАТИ _________________________________________________________
__________________________________________________________
г) РАДОШЋУ ___________________________________________________________
___________________________________________________________
МУКЕ СА ГЛАСОВНИМ ПРОМЕНАМА У ОБЛИЦИМА РЕЧИ :)
Питали сте како можете да знате како се нека реч развијала и мењала, како је настала. Показаћу неколико примера, а ви их онда само примените на неку другу реч. Погледајте пажљиво.
1. ПОЧЕТАК- номинатив једнине, мушки род ПОЧЕЦИ- номинатив множине
Које су се све промене десиле?
Од именице ПОЧЕТАК у номинативу једнине, добили смо додавањем наставка за номинатив множине, облик ПОЧЕТАК-И.
Хајде да проверимо у чему се разликују ова два облика.
ПОЧЕТАК - ПОЧЕТАКИ - ПОЧЕТКИ (не кажемо ПОЧЕТАКИ, ово је непостојано А, нема га у номинативу множине).
Сада реч изгледа овако ПОЧЕТКИ (овде се К налази испред вокала И и прећи ће у Ц- сибиларизација).
ПОЧЕТЦИ (после сибиларизације Т се нашло испред африкате Ц, гласа који је сливен од два гласа ТС).
То је као да смо написали ПОЧЕТТСИ.
У нашем језику не могу стајати два иста гласа један до другога (осим у изузецима). Прво Т ће морати да се изгуби- губљење сугласника, и крајњи облик номинатива множине је ПОЧЕЦИ.
Од ПОЧЕТАК до ПОЧЕЦИ десиле су се три гласовне промене:
1.непостојано А, 2.сибиларизација, 3.губљење сугласника
Покушај сада ти са речју МЕТАК. Исто је.
2. МАСТАН придев, номинатив једнине, мушки род МАСНА придев, номинатив једнине, женски род
Од придева у мушком роду МАСТАН, додавањем наставка добили смо облик за женски род МАСТАНА.
МАСТАН - МАСТАНА - видимо појаву непостојаног А.
Сада реч изгледа овако МАСТНА.
СТН је сугласнички скуп који је тежак за изговор и доћи ће до губљења гласа Т (губљење сугласника).
Крајњи облик речи је МАСНА.
Десиле су се две гласовне промене:
1. непостојано А и 2. губљење сугласника.
Покушај сада ти са речју БОЛЕСТАН. Исто је.
3. ОТПАДАК именица, мушки род, номинатив једнине ОТПАЦИ именица, мушки род, номинатив множине
Ако знаш правилно да напишеш ову реч у облику множине, неће бити проблема.
ОТПАДАК - ОТПАДАКИ (уочи непостојано А).
Сада имамо облик ОТПАДКИ (Д је звучан глас, а К је безвучан, извршиће се једначење сугласника по звучности и то тако што ће први глас да се изједначи са другим; звучно Д ће бити замењено својим безвучним паром, гласом Т).
Добили смо облик ОТПАТКИ.
У речи ОТПАТКИ, глас К испред И ће се променити у Ц, извршиће се сибиларизација.
ОТПАТЦИ (ОТПАТТСИ) је реч коју добијамо након ове гласовне промене. Видимо да се Т налази испред африкате Ц и због тога ће ово Т морати да се изгуби (губљење сугласника).
Крајњи облик речи је ОТПАЦИ.
Видимо да су се десиле 4 гласовне промене:
1.непостојано А, 2.једначење сугласника по звучности, 3.сибиларизација, 4.губљење сугласника
Покушај сада ти са речју НАПРЕДАК. Исто је.
