Правопис
Проверавање, понављање и увежбавање правописних правила обрађених у претходним разредима (писање речце ли уз глаголе, не уз глаголе, именице и придеве; нај уз придеве; употреба великог слова и др.).
Писање одричних заменица уз предлоге.
Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш.
Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.
Писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев, аорист, потенцијал, перфекат,
футур I).
Интерпункција после узвика.
Растављање речи на крају реда.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
Проверавање, понављање и увежбавање правописних правила обрађених у претходним разредима (писање речце ли уз глаголе, не уз глаголе, именице и придеве; нај уз придеве; употреба великог слова и др.).
Писање одричних заменица уз предлоге.
Писање заменица у обраћању: Ви, Ваш.
Писање имена васионских тела – једночланих и вишечланих.
Писање глаголских облика које ученици често погрешно пишу (радни глаголски придев, аорист, потенцијал, перфекат,
футур I).
Интерпункција после узвика.
Растављање речи на крају реда.
Навикавање ученика на коришћење правописа (школско издање).
НАЈЧЕШЋЕ ПРАВОПИСНЕ ГРЕШКЕ
1. Ако НЕЗНАШ, онда заиста не знаш. Ипак, врло је лако научити која се четири глагола са негацијом у српском језику пишу спојено – нећу, нисам, немој и немам. Остале негације глагола пишу се одвојено. Дакле, правилно је НЕ ЗНАМ, НЕ МОГУ, НЕ ЖЕЛИМ, НЕ УМЕМ, НЕ ВРЕДИ, НЕ ЧЕКАЈ МЕ…
2. Горенаведено правило важи само за глаголе. Код придева и именица речца НЕ сраста са другом речи, па тако имамо НЕЧОВЕКА, НЕЗНАЊЕ, НЕЗРЕЛОГ ИЛИ НЕПИСМЕНОГ, а НЕ – НЕ ЧОВЕКА, НЕ ПИСМЕНОГ…
3. ДАЛИ сте ви ово разумели? Јесте, ако реч ДАЛИ схватате само као глагол ДАТИ употребљен у 2. лицу множине перфекта. ДА ЛИ се као питање увек пише одвојено. Као и ЈЕ ЛИ, БИ ЛИ, ХОЋЕМО ЛИ… Скраћени облици пишу се овако: ДА Л’, ЈЕ Л’… НИКАКО БЕЗ АПОСТРОФА И НИКАД СПОЈЕНО!
4. ЈЕР вам српски језик заиста толико тежак, ЈЕЛ сте били лењи у школи да га научите? Никада не мешајте ЈЕР И “ЈЕЛ”, премда не само да нису исте врсте речи, већ реч “ЈЕЛ” не постоји. Пише се само ЈЕ Л’ уместо ЈЕ ЛИ.
5. Не пише се ХВАЛИ, него ФАЛИ. Није ПРОТЕСТВОВАТИ, већ ПРОТЕСТОВАТИ. Никако ЕУРО, него ЕВРО. Не ПРЕЦЕДНИК, већ ПРЕДСЕДНИК… Али, ПОТПРЕДСЕДНИК, а не ПОДПРЕЦЕДНИК! Није РАДОСАН и ЧАСАН већ РАДОСТАН И ЧАСТАН. ТРЕНУЦИ И ЗАДАЦИ правилно је уместо ТРЕНУТЦИ И ЗАДАТЦИ. Каже се ИЗВИНИО сам се, а не ИЗВИНУО сам се (од глагола ИЗВИНИТИ СЕ).
6. Пишемо ЈА БИХ, али ТИ БИ, ОН БИ, МИ БИСМО, ВИ БИСТЕ, ОНИ БИ. НИКАКО ЈА БИ и ТИ БИХ!
7. БИО, РАДИО, ПОПРАВИО, УРЕДИО, НАМЕСТИО… Већ и врапци на грани требало би да знају да БИЈО није одлика писменог човека.
8. Ако сумњате да сте од некога виши, онда сигурно боље познајете језик од онога ко СУМЉА да нисте ВИШЉИ.
9. Ако путујете колима и једете кашиком ви сте бољи познавалац језика од некога ко путује СА КОЛИМА или једе СА КАШИКОМ. Нарочито ако једе С’ КАШИКОМ, мора му се објаснити да апостроф НИКАДА не иде уз скраћени облик предлога С, чак и када се правилно употребљава (нпр. С НАМА, С ЊИМ).
10. – У ВЕЗИ ТОГА желиш да се консултујеш САМНОМ?
– Шчим?
Каже се У ВЕЗИ СА ТИМ и СА ЧИМ или С ЧИМ, а не ШЧИМ. САМНОМ никако не може бити исправно, јер је правилно СА МНОМ, СА ТОБОМ, СА ЊОМ…
правописне грешке
Фото: Србовање
11. СВО ВРЕМЕ нисам СНИКИМ желео да се дружим на екскурзији.
СВЕ ВРЕМЕ био си само у заблуди да се пише СНИКИМ уместо правилног НИ СА КИМ, као што се пише и НИ СА ЧИМ, НИ СА ЈЕДНИМ… И као што се каже СВЕ ВРЕМЕ, а не СВО ВРЕМЕ.
12. Обзиром да сам бијо на концерту, видо сам много слушаоца и гледаоца у сали.
С ОБЗИРОМ НА ТО да сам БИО на концерту, ВИДЕО сам много СЛУШАЛАЦА И ГЛЕДАЛАЦА у сали.
13. Др. Ристић је најстрожији лекар у болници.
Иза скраћенице за ознаку професије “др” НИКАДА се не пише тачка, јер је “др.” са тачком скраћеница за реч ДРУГИ одн. ДРУГО, а користи се најчешће приликом набрајања. Каже се НАЈСТРОЖИ, јер правилна компарација придева гласи овако: СТРОГ – СТРОЖИ – НАЈСТРОЖИ, као и ВИСОК – ВИШИ – НАЈВИШИ.
14. – Добар дан, желите ли бурек за понети.
– Да, јешћу га кући.
Правилно је ЗА НОШЕЊЕ и КОД КУЋЕ.
15. – Поћићу ка Београђанци и чак шта више попећу се на њен задњи спрат.
Пише се ПОЋИ ЋУ, ЧАК или ШТАВИШЕ (плеоназам је писати и ЧАК и ШТАВИШЕ) и Београђанки (јер је назив зграде Београђанке настао од властите именице која означава становницу Београда). Задњи се користи у смислу последњи. Исправно је писати и ЗАДЊИ И ПОСЛЕДЊИ.
2. Горенаведено правило важи само за глаголе. Код придева и именица речца НЕ сраста са другом речи, па тако имамо НЕЧОВЕКА, НЕЗНАЊЕ, НЕЗРЕЛОГ ИЛИ НЕПИСМЕНОГ, а НЕ – НЕ ЧОВЕКА, НЕ ПИСМЕНОГ…
3. ДАЛИ сте ви ово разумели? Јесте, ако реч ДАЛИ схватате само као глагол ДАТИ употребљен у 2. лицу множине перфекта. ДА ЛИ се као питање увек пише одвојено. Као и ЈЕ ЛИ, БИ ЛИ, ХОЋЕМО ЛИ… Скраћени облици пишу се овако: ДА Л’, ЈЕ Л’… НИКАКО БЕЗ АПОСТРОФА И НИКАД СПОЈЕНО!
4. ЈЕР вам српски језик заиста толико тежак, ЈЕЛ сте били лењи у школи да га научите? Никада не мешајте ЈЕР И “ЈЕЛ”, премда не само да нису исте врсте речи, већ реч “ЈЕЛ” не постоји. Пише се само ЈЕ Л’ уместо ЈЕ ЛИ.
5. Не пише се ХВАЛИ, него ФАЛИ. Није ПРОТЕСТВОВАТИ, већ ПРОТЕСТОВАТИ. Никако ЕУРО, него ЕВРО. Не ПРЕЦЕДНИК, већ ПРЕДСЕДНИК… Али, ПОТПРЕДСЕДНИК, а не ПОДПРЕЦЕДНИК! Није РАДОСАН и ЧАСАН већ РАДОСТАН И ЧАСТАН. ТРЕНУЦИ И ЗАДАЦИ правилно је уместо ТРЕНУТЦИ И ЗАДАТЦИ. Каже се ИЗВИНИО сам се, а не ИЗВИНУО сам се (од глагола ИЗВИНИТИ СЕ).
6. Пишемо ЈА БИХ, али ТИ БИ, ОН БИ, МИ БИСМО, ВИ БИСТЕ, ОНИ БИ. НИКАКО ЈА БИ и ТИ БИХ!
7. БИО, РАДИО, ПОПРАВИО, УРЕДИО, НАМЕСТИО… Већ и врапци на грани требало би да знају да БИЈО није одлика писменог човека.
8. Ако сумњате да сте од некога виши, онда сигурно боље познајете језик од онога ко СУМЉА да нисте ВИШЉИ.
9. Ако путујете колима и једете кашиком ви сте бољи познавалац језика од некога ко путује СА КОЛИМА или једе СА КАШИКОМ. Нарочито ако једе С’ КАШИКОМ, мора му се објаснити да апостроф НИКАДА не иде уз скраћени облик предлога С, чак и када се правилно употребљава (нпр. С НАМА, С ЊИМ).
10. – У ВЕЗИ ТОГА желиш да се консултујеш САМНОМ?
– Шчим?
Каже се У ВЕЗИ СА ТИМ и СА ЧИМ или С ЧИМ, а не ШЧИМ. САМНОМ никако не може бити исправно, јер је правилно СА МНОМ, СА ТОБОМ, СА ЊОМ…
правописне грешке
Фото: Србовање
11. СВО ВРЕМЕ нисам СНИКИМ желео да се дружим на екскурзији.
СВЕ ВРЕМЕ био си само у заблуди да се пише СНИКИМ уместо правилног НИ СА КИМ, као што се пише и НИ СА ЧИМ, НИ СА ЈЕДНИМ… И као што се каже СВЕ ВРЕМЕ, а не СВО ВРЕМЕ.
12. Обзиром да сам бијо на концерту, видо сам много слушаоца и гледаоца у сали.
С ОБЗИРОМ НА ТО да сам БИО на концерту, ВИДЕО сам много СЛУШАЛАЦА И ГЛЕДАЛАЦА у сали.
13. Др. Ристић је најстрожији лекар у болници.
Иза скраћенице за ознаку професије “др” НИКАДА се не пише тачка, јер је “др.” са тачком скраћеница за реч ДРУГИ одн. ДРУГО, а користи се најчешће приликом набрајања. Каже се НАЈСТРОЖИ, јер правилна компарација придева гласи овако: СТРОГ – СТРОЖИ – НАЈСТРОЖИ, као и ВИСОК – ВИШИ – НАЈВИШИ.
14. – Добар дан, желите ли бурек за понети.
– Да, јешћу га кући.
Правилно је ЗА НОШЕЊЕ и КОД КУЋЕ.
15. – Поћићу ка Београђанци и чак шта више попећу се на њен задњи спрат.
Пише се ПОЋИ ЋУ, ЧАК или ШТАВИШЕ (плеоназам је писати и ЧАК и ШТАВИШЕ) и Београђанки (јер је назив зграде Београђанке настао од властите именице која означава становницу Београда). Задњи се користи у смислу последњи. Исправно је писати и ЗАДЊИ И ПОСЛЕДЊИ.
Када се цела реч не може исписати у реду, она се прекида, а преостали део преноси се у нови ред.
Уз последње слово на крају реда ставља се цртица.
Не треба преносити само једно слово, макар то био самогласник.
Значи, није добро:
миса-о; поса-о; чу-о; доша-о
Растављени делови речи морају имати бар по један слог, што значи да се једносложне речи, као:
власт, врт, грозд, смрт,
не растављају.
Ако је у питању полусложеница која се и иначе пише са цртицом, онда се једна цртица пише на крају, а друга на почетку новог реда:
ауто- -салон;
пет- -шест;
корак- -два
Кад се нађе сугласник између два самогласника, он припада делу речи који се преноси у нови ред:
де-војка, са-мица, мо-лити.
Ако се на крају реда дели сугласничка група, крај првог дела треба да одговара могућем крају, а почетак пренесеног дела могућем почетку речи.
Значи, дели се:
брат-ство, а не бра-тство или
братс-тво;
град-ски, а не гра-дски или
градс-ки;
трам-вај, а не тра-мвај или трамв-ај.
Сложенице треба делити на смисаоне целине, односно делимо их границом саставница:
из-бацити, а не и-збацити;
пред-услов, а не преду-слов;
раз-љутити, а не ра-зљутити.
Прилози: Школа плус
|
|
|
Прилози: LINK group
|
|
УЧИТАЈ АПЛИКАЦИЈУ кликом на доњу слику: