Народна књижевност је усмена књижевност, која је живела вековима у нашем народу, препричавајући се и преносећи се с колена на колена. Вук Караџић је у 19. веку желео да је записивањем сачува од заборава, па је тражио народне певаче и приповедаче и од њих пажљиво и стрпљиво бележио разноврсна дела. Неке песме и приче је због дужине бележио и данима. Народна књижевност представља и сведочанство о томе како је пре много година наш народ живео. Народ у дела која ствара уноси појаве из своје стварности, па запажајући детаље у различитим делима, можемо оживети дух и атмосферу једног прошлог времена. Тако се кроз дела народне књижевности упознајемо са занимањима која су данас ређа (лов, орање, сетва, жетва, чување оваца, говеда, везење, плетење и сл), са једним старинским речником којим је наш народ говорио (варити=кувати, озгор=одозго, марва=стока, изести=појести и сл), са предметима који су данас заборављени, а такође откривамо шта је наше претке мучило, забављало, опуштало, чега су се бојали, чему су се надали, у шта су веровали.