Лирске народне свадбене обичајне песме
Истражите наше старе обичаје.
Питајте старије чланове породице.
Пронађите шта је о томе забележио Вук Стефановић Караџић.
Погледајте изворе на youtube-плеј листи:
СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ
Питајте старије чланове породице.
Пронађите шта је о томе забележио Вук Стефановић Караџић.
Погледајте изворе на youtube-плеј листи:
СВАДБЕНИ ОБИЧАЈИ
Погледајте шта о обичајима кажу различити извори:
НОВОСТИ
Тамо и овде
СРБИЈА данас
Wikipedia
НАРОДНИ.нет
БАШТА БАЛКАНА
ВЕНЧАЊЕ магазин
НОВОСТИ
Тамо и овде
СРБИЈА данас
Wikipedia
НАРОДНИ.нет
БАШТА БАЛКАНА
ВЕНЧАЊЕ магазин
Lirske pesme by Gordana Stanojevic on Scribd
ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
ОБИЧАЈНЕ ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сватовске песме
Ове песме су врло старе, што се види и по опису обичаја о којима певају. У њима су опеване поједине фазе које чине сватовску свечаност. Опевана је прва љубав и просидба девојке.
Кад просе девојку
Хајде, девојко, у нашу земљу,
Наша је земља вична, обична.
У нашој земљи снежак не веје,
Већ све кишица, летња росица,
У њојзи роди црна кадифа,
Зрно бибера, друго бисера,
Моја га мајка на крило купи,
На крило купи, на злато ниже,
На злато ниже, снаси оставља
Да га сна носи да се поноси.
У нашој земљи три сунца сијају,
Три сунца сјају и три месеца:
Једно је сунце - свекар, свекрва,
Друго је сунце - девер, јетрва,
Треће је сунце - делија Јова
Певају о сватовима који иду по девојку; опевана је и девојачка туга због растанка са родитељима. У песмама се истиче неизвесност новог живота, али истовремено исказују осећања радости младе и младожење због заједничког живота. Радост проистиче из помисли да ће невеста у дом донети: срећу, љубав, род, бољи живот.
Овамо, сватови, моји
Сватови уранили, пут изгубили.
Девојка руком маше да им пут каже:
"Овамо, сватови моји, ово су двори,
Ово су двори, ја сам девојка,
Ја сам девојка прстенована.
Прстенована, ал' невенчана."
СВАТОВИ СЕ ДИЖУ У ЦРКВУ
Девер девојку води за руку,
Девер је води, она се моли:
Девере, мој девере, остави мене,
Остави мене код моје мајке!
Боже, мој Боже, подужи дане,
Подужи дане док сам код мајке!"
Почашнице или здравице
То су пригодне песме које се највише везују за свадбарске обичаје, али наздравља се и у другим свечаним приликама: на слави, крштењу итд. Пева се, боље рећи, рецитује уз подигнуту чашу која се у част домаћина испија. Некад у њима има шаљивог садржаја:
Здрав ми био, домаћине,
Прасиле ти се крмачине,
Маторе по десеторо,
А назимице по осморо,
Овце ти се јагњиле...
ПРВА ЗДРАВИЦА
Сада браћо, да попијемо ову прву чашу за славу Бога живога, који се не боји никога. Помогао нас милостиви Бог, небески двор и све браће добре среће око овога стола седеће. И догодине се састајали и сабирали у овоме дому, а у овога домаћина, да би га помогао Бог и данашњи Год и Крсно име оно које слави и служи у славу и чест.
ЗДРАВИЦА НА ВЕНЧАЊУ
Срећно венчање на срећну месту, по хришћанском закону, младенцима дао Бог добру срећу, да им брак буде срећан и честит. Да у љубави, добром здрављу и супружанској слози доживе дубоку старост и да послушају Бога и старијега. Бог их сваким добром обдарио, а најпре честитим породом (две кћери, а четири сина, прве кћери последње синове да се два зла у дом не састају), да се са њима дичимо и поносимо ко Ђурђевдан листом и бехаром, а Спасовдан миром и цветом. Куд год се окретали, свуда добру срећу сретали. Бог им дао руке пуне и богате, очи бистре и слободне, стидом се не застидели, страхом не препали, но се свуда познавали по високом стасу и поштеном гласу. Шта ћемо даље Бог им дао здравље и велико благо што је Богу и људима драго.
Тужбалице
У њима су опева осећање бола и туге за умрлим. Ова веза са драгим покојником се остварује јауком. Разговор са умрлим се води на одру, или гробљу. Тужбалице "певају" жене никад мушкарци.
ТУЖБАЛИЦА ЈЕДНЕ СЕСТРЕ
Бијах сестра од три брата,
Аох!
Од три брата, ка' три краља,
Аох!
А сад остах без ниједног,
Аох!
Куку сестри безбратници,
Аох!
Још бих нешто говорила,
Аох!
Ал' не смијем говорити,
Аох!
У туђем сам вилајету (свету)!
Аох!
ОБИЧАЈНЕ ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сватовске песме
Ове песме су врло старе, што се види и по опису обичаја о којима певају. У њима су опеване поједине фазе које чине сватовску свечаност. Опевана је прва љубав и просидба девојке.
Кад просе девојку
Хајде, девојко, у нашу земљу,
Наша је земља вична, обична.
У нашој земљи снежак не веје,
Већ све кишица, летња росица,
У њојзи роди црна кадифа,
Зрно бибера, друго бисера,
Моја га мајка на крило купи,
На крило купи, на злато ниже,
На злато ниже, снаси оставља
Да га сна носи да се поноси.
У нашој земљи три сунца сијају,
Три сунца сјају и три месеца:
Једно је сунце - свекар, свекрва,
Друго је сунце - девер, јетрва,
Треће је сунце - делија Јова
Певају о сватовима који иду по девојку; опевана је и девојачка туга због растанка са родитељима. У песмама се истиче неизвесност новог живота, али истовремено исказују осећања радости младе и младожење због заједничког живота. Радост проистиче из помисли да ће невеста у дом донети: срећу, љубав, род, бољи живот.
Овамо, сватови, моји
Сватови уранили, пут изгубили.
Девојка руком маше да им пут каже:
"Овамо, сватови моји, ово су двори,
Ово су двори, ја сам девојка,
Ја сам девојка прстенована.
Прстенована, ал' невенчана."
СВАТОВИ СЕ ДИЖУ У ЦРКВУ
Девер девојку води за руку,
Девер је води, она се моли:
Девере, мој девере, остави мене,
Остави мене код моје мајке!
Боже, мој Боже, подужи дане,
Подужи дане док сам код мајке!"
Почашнице или здравице
То су пригодне песме које се највише везују за свадбарске обичаје, али наздравља се и у другим свечаним приликама: на слави, крштењу итд. Пева се, боље рећи, рецитује уз подигнуту чашу која се у част домаћина испија. Некад у њима има шаљивог садржаја:
Здрав ми био, домаћине,
Прасиле ти се крмачине,
Маторе по десеторо,
А назимице по осморо,
Овце ти се јагњиле...
ПРВА ЗДРАВИЦА
Сада браћо, да попијемо ову прву чашу за славу Бога живога, који се не боји никога. Помогао нас милостиви Бог, небески двор и све браће добре среће око овога стола седеће. И догодине се састајали и сабирали у овоме дому, а у овога домаћина, да би га помогао Бог и данашњи Год и Крсно име оно које слави и служи у славу и чест.
ЗДРАВИЦА НА ВЕНЧАЊУ
Срећно венчање на срећну месту, по хришћанском закону, младенцима дао Бог добру срећу, да им брак буде срећан и честит. Да у љубави, добром здрављу и супружанској слози доживе дубоку старост и да послушају Бога и старијега. Бог их сваким добром обдарио, а најпре честитим породом (две кћери, а четири сина, прве кћери последње синове да се два зла у дом не састају), да се са њима дичимо и поносимо ко Ђурђевдан листом и бехаром, а Спасовдан миром и цветом. Куд год се окретали, свуда добру срећу сретали. Бог им дао руке пуне и богате, очи бистре и слободне, стидом се не застидели, страхом не препали, но се свуда познавали по високом стасу и поштеном гласу. Шта ћемо даље Бог им дао здравље и велико благо што је Богу и људима драго.
Тужбалице
У њима су опева осећање бола и туге за умрлим. Ова веза са драгим покојником се остварује јауком. Разговор са умрлим се води на одру, или гробљу. Тужбалице "певају" жене никад мушкарци.
ТУЖБАЛИЦА ЈЕДНЕ СЕСТРЕ
Бијах сестра од три брата,
Аох!
Од три брата, ка' три краља,
Аох!
А сад остах без ниједног,
Аох!
Куку сестри безбратници,
Аох!
Још бих нешто говорила,
Аох!
Ал' не смијем говорити,
Аох!
У туђем сам вилајету (свету)!
Аох!
Материјали Школе плус:
Обичајне песме (сватовске, почашнице, успаванке, тужбалице)
КВИЗ ЗА ПРОВЕРУ ЗНАЊА
Материјал: Школа плус
ПОРОДИЧНЕ НАРОДНЕ ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
Породичне народне лирске песме певају о узајамној и нежној љубави међу браћом и сестрама, о љубави мајке према деци као и о односима међу другим члановима породице (девер - снаха, заова-јетрва, маћеха - пасторчад, муж - жена). Највише љубави и топлине има у песмама које певају о љубави сестре према брату.
Сестринска љубав, честа као мотив, приказана је топло и снажно. Она је велика, и за сестру нема веће вредности у породици него што је брат.
Породичне песме говоре и о брачном животу, о љубомори, сумњи, срећи и болу. У новом дому млада жена може да доживи радост и срећу, али и понижења од чланова нове породице. Занимљиво је да је девер, мужев млађи брат, у тим приликама на страни снахе, трудећи се да јој олакша невоље и помогне у тешким пословима.
О односима маћехе и пасторчади више има у приповеткама и бајкама него у песмама. Углавном, маћеха је представљена као врло рђава особа која кињи и прогања, односно, злоставља мужевљеву децу из претходног брака, и ова оцена није својствена само српској књижевности. У нашим народним пословицама стоји: "Да је маћеха добра, сејали би је у башти", или "Боља је и најгора мајка него добра маћеха".
Mотиви
Чести су мотиви који говоре о жалости сестара што немају брата или кад брата изгубе:
Највећа је жалост за братом
Сунце зађе за Невен, за гору,
Јунаци се из мора извозе.
Бројала их млада Ђурђевица;
Све јунаке на број набројала,
До три њена добра не наброји:
Прво добро – Ђурђа господара,
Друго добро – ручнога ђевера,
Треће добро – брата рођенога.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице нагрдила,
А за братом очи извадила.
Косу реже – коса опет расте;
Лице грди – а лице израста;
Али очи не могу израсти,
Нити срце за братом рођеним.
Овде су у дивној градацији поређане слике туге младе Ђурђевице од њслабије до најаче: муж, девер - брат. И као што су муж и девер заменљиви (данас јеси муж, сутра ниси) - тако "косу реже – коса опет расте; лице грди – а лице израста". Али губитак брата се не може надокнадити као што очи не могу израси. Не тако ретко ову нежну љубав замути братовљева супруга (неприродна љубомора):
Брат и сестра туђинка
Горица листом листала,
У њојзи братац и сеја.
Сестрица брату говори:
"Зашто ми, брате, не дођеш?"
"Ја би теби, сејо, дошао,
Али ми не да туђинка,
Туђинка, добра девојка.
Ја добра коња оседлам,
Туђинка ми га раседла;
Ја бритку сабљу припашем,
Туђинка ми је отпаше:
"Куда ћеш, драги, куда ћеш?
Равно је поље широко,
Мутна је вода дубока;
Не иди, драги, не иди!"
Народни певач у овој песми кривицу ставља на братовљеву супругу, али између редова може се уоћити чињеница да се брат баш много и не труди да се својој "доброј девојци" супростави. Иако је, дакле, реч о различитим љубавним осећањима, очито је да у мушкарца примат има брачна веза над породичним. Породичне песме говоре и о брачном животу, о љубомори, сумњи, срећи и болу. У новом дому млада жена може да доживи радост и срећу, али и понижења од чланова нове породице. Занимљиво је да је девер, мужев млађи брат, у тим приликама на страни снахе, трудећи се да јој олакша невоље и помогне у тешким пословима.
Снаха
Наша снаха честито ти дође!
У дворе је срећу донијела;
За косом је огријало сунце,
У рукама сивога сокола,
А у срцу мира и погодбе,
У устима меда и погаче!
Кад је снаха у двор улазила,
По двору је срећу донијела:
Свекровима – хитро послушење,
Свекрвама – неодговарање,
Ђеверима – брзо сусретање,
Заовама – дивно дочекање,
Јетрвама – миле одговоре!
У стиховима пеме Снаха дато је упуство како млада жена треба да се понаша у новом дому.
Трепетала трепетиљка (дрво јасика)
Трепетала трепетиљка
Пуна бисера,
Под њом сједи снаха наша,
Сина родила.
К њој долазе сви свекрови,
Редом господа:
"Ферим теби, снахо наша,
Сина родила."
У традицији нашој нескривено је исказано веће радовање мушком детету него женском. То се види и из народне изреке: "Женско дете - туђа кућа". У међувремену много тога се изменило, па су ретка домаћинства у којима заједно живе: свекар, свекрва, девери и јетрве. Једно је остало - безгранично радовање мушком потомку, упркос чињеници да једино кћери сто-посто продужавају лозу. Размисли, зашто!
Објашњење мање познатих речи:
свекрови = мужевљеви отац и стричеви, ферим = жива била, трепетиљка = - јасика, дрво чије лишће трепће, маћеха = очева нова жена, пасторчад = деца из претходног мужевљевог или жениног брака.
Маћеха
Турски коњи Бога моле:
Дај нам, Боже, војевати,
Јер је Дрина брза вода,
С вечер Марка утопила,
А до свјетла изметнила.
Да ј' у Марка своја мајка,
За дан би му гласа чула,
А за други разумјела,
А за трећи на гроб дошла.
Ал' у Марка туђа мајка:
За годину гласе чула,
А за другу разумјела,
А за трећу на гроб дошла.
Ал' по Марку трава расла,
Сама трава ђетелина,
Врану коњу до кољена,
Дивирика врх човјека.
О односима маћехе и пасторчади више има у приповеткама и бајкама него у песмама. Углавном, маћеха је представљена као врло рђава особа која кињи и прогања, односно, злоставља мужевљеву децу из претходног брака, и ова ооцена није својствена само српској књижевности.
Породичне народне лирске песме певају о узајамној и нежној љубави међу браћом и сестрама, о љубави мајке према деци као и о односима међу другим члановима породице (девер - снаха, заова-јетрва, маћеха - пасторчад, муж - жена). Највише љубави и топлине има у песмама које певају о љубави сестре према брату.
Сестринска љубав, честа као мотив, приказана је топло и снажно. Она је велика, и за сестру нема веће вредности у породици него што је брат.
Породичне песме говоре и о брачном животу, о љубомори, сумњи, срећи и болу. У новом дому млада жена може да доживи радост и срећу, али и понижења од чланова нове породице. Занимљиво је да је девер, мужев млађи брат, у тим приликама на страни снахе, трудећи се да јој олакша невоље и помогне у тешким пословима.
О односима маћехе и пасторчади више има у приповеткама и бајкама него у песмама. Углавном, маћеха је представљена као врло рђава особа која кињи и прогања, односно, злоставља мужевљеву децу из претходног брака, и ова оцена није својствена само српској књижевности. У нашим народним пословицама стоји: "Да је маћеха добра, сејали би је у башти", или "Боља је и најгора мајка него добра маћеха".
Mотиви
Чести су мотиви који говоре о жалости сестара што немају брата или кад брата изгубе:
Највећа је жалост за братом
Сунце зађе за Невен, за гору,
Јунаци се из мора извозе.
Бројала их млада Ђурђевица;
Све јунаке на број набројала,
До три њена добра не наброји:
Прво добро – Ђурђа господара,
Друго добро – ручнога ђевера,
Треће добро – брата рођенога.
За Ђурђем је косу одрезала,
За ђевером лице нагрдила,
А за братом очи извадила.
Косу реже – коса опет расте;
Лице грди – а лице израста;
Али очи не могу израсти,
Нити срце за братом рођеним.
Овде су у дивној градацији поређане слике туге младе Ђурђевице од њслабије до најаче: муж, девер - брат. И као што су муж и девер заменљиви (данас јеси муж, сутра ниси) - тако "косу реже – коса опет расте; лице грди – а лице израста". Али губитак брата се не може надокнадити као што очи не могу израси. Не тако ретко ову нежну љубав замути братовљева супруга (неприродна љубомора):
Брат и сестра туђинка
Горица листом листала,
У њојзи братац и сеја.
Сестрица брату говори:
"Зашто ми, брате, не дођеш?"
"Ја би теби, сејо, дошао,
Али ми не да туђинка,
Туђинка, добра девојка.
Ја добра коња оседлам,
Туђинка ми га раседла;
Ја бритку сабљу припашем,
Туђинка ми је отпаше:
"Куда ћеш, драги, куда ћеш?
Равно је поље широко,
Мутна је вода дубока;
Не иди, драги, не иди!"
Народни певач у овој песми кривицу ставља на братовљеву супругу, али између редова може се уоћити чињеница да се брат баш много и не труди да се својој "доброј девојци" супростави. Иако је, дакле, реч о различитим љубавним осећањима, очито је да у мушкарца примат има брачна веза над породичним. Породичне песме говоре и о брачном животу, о љубомори, сумњи, срећи и болу. У новом дому млада жена може да доживи радост и срећу, али и понижења од чланова нове породице. Занимљиво је да је девер, мужев млађи брат, у тим приликама на страни снахе, трудећи се да јој олакша невоље и помогне у тешким пословима.
Снаха
Наша снаха честито ти дође!
У дворе је срећу донијела;
За косом је огријало сунце,
У рукама сивога сокола,
А у срцу мира и погодбе,
У устима меда и погаче!
Кад је снаха у двор улазила,
По двору је срећу донијела:
Свекровима – хитро послушење,
Свекрвама – неодговарање,
Ђеверима – брзо сусретање,
Заовама – дивно дочекање,
Јетрвама – миле одговоре!
У стиховима пеме Снаха дато је упуство како млада жена треба да се понаша у новом дому.
Трепетала трепетиљка (дрво јасика)
Трепетала трепетиљка
Пуна бисера,
Под њом сједи снаха наша,
Сина родила.
К њој долазе сви свекрови,
Редом господа:
"Ферим теби, снахо наша,
Сина родила."
У традицији нашој нескривено је исказано веће радовање мушком детету него женском. То се види и из народне изреке: "Женско дете - туђа кућа". У међувремену много тога се изменило, па су ретка домаћинства у којима заједно живе: свекар, свекрва, девери и јетрве. Једно је остало - безгранично радовање мушком потомку, упркос чињеници да једино кћери сто-посто продужавају лозу. Размисли, зашто!
Објашњење мање познатих речи:
свекрови = мужевљеви отац и стричеви, ферим = жива била, трепетиљка = - јасика, дрво чије лишће трепће, маћеха = очева нова жена, пасторчад = деца из претходног мужевљевог или жениног брака.
Маћеха
Турски коњи Бога моле:
Дај нам, Боже, војевати,
Јер је Дрина брза вода,
С вечер Марка утопила,
А до свјетла изметнила.
Да ј' у Марка своја мајка,
За дан би му гласа чула,
А за други разумјела,
А за трећи на гроб дошла.
Ал' у Марка туђа мајка:
За годину гласе чула,
А за другу разумјела,
А за трећу на гроб дошла.
Ал' по Марку трава расла,
Сама трава ђетелина,
Врану коњу до кољена,
Дивирика врх човјека.
О односима маћехе и пасторчади више има у приповеткама и бајкама него у песмама. Углавном, маћеха је представљена као врло рђава особа која кињи и прогања, односно, злоставља мужевљеву децу из претходног брака, и ова ооцена није својствена само српској књижевности.