КЊИЖЕВНОСТ
Лектира
Лирика
Народна песма: Највећа је жалост за братом
Породичне народне лирске песме (избор)
Обичајне народне лирске песме - свадбене (избор)
Ђура Јакшић: Вече
Војислав Илић: Свети Сава
Алекса Шантић: Моја отаџбина
Милан Ракић: Наслеђе
Јован Дучић: Село
Вељко Петровић: Ратар
Десанка Максимовић: О пореклу
Мирослав Антић: Плава звезда
Добрица Ерић: Чудесни свитац
Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави
Милован Данојлић: Шљива
Сергеј Јесењин: Бреза
Рабиндранат Тагоре: Папирни бродови или једна песма по избору из Градинара
Епика
Народна песма: Смрт мајке Југовића.
Епске народне песме о Косовском боју (избор)
Народна песма: Марко Краљевић укида свадбарину
Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор)
Народна приповетка: Мала вила
Бранислав Нушић: Аутобиографија
Петар Кочић: Јаблан
Светозар Ћоровић: Богојављенска ноћ (одломак)
Исидора Секулић: Буре (одломак)
Иво Андрић: Аска и вук
Бранко Ћопић: Чудесна справа
Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и Месецу
Гроздана Олујић: Златопрста или Седефна ружа (избор)
Светлана Велмар-Јанковић: Улица Филипа Вишњића (одломак )
Вилијем Саројан: Лепо лепог белца
Антон Павлович Чехов: Вањка
Драма
Коста Трифковић: Избирачица
Бранислав Нушић: Аналфабета
Петар Кочић: Јазавац пред судом
Допунски избор
Б. Ћопић: Орлови рано лете
Данило Киш: Вереници
Слободан Селенић: Очеви и оци (одломак)
Владимир Андрић: Пустолов (избор)
Џек Лондон: Зов дивљине
Ференц Молнар: Дечаци Павлове улице
Хенрик Сјенкјевич: Кроз пустињу и прашуму
Реј Бредбери: Маслачково вино (избор)
Ефраим Кишон: Код куће је најгоре (избор)
Анђела Нанети: Мој дека је био трешња (одломак)
Ијан Мекјуан: Сањар (избор)
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског (избор)
Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (одломак)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (избор)
Ева Кири: Марија Кири .
М. Иљин: Приче о стварима (избор)
Владимир Хулпах: Легенде о европским градовима (избор)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.
Тумачење текста
Тумачење условљености догађаја и ситуација, осећања, сукоба, поступака, нарави и карактерних особина ликова − у епским и драмским делима. Упућивање ученика у поткрепљивање властитих судова и закључака појединостима из дела, али са становишта целине. Тумачење ликова као у претходном разреду. Запажање, коментарисање и процењивање ситуација и поступака, речи и дела, физичких и других особина, жеља и могућности, циљева и средстава (њихове складности и противречности).
Упућивање ученика у откривање двоструког описивања стварности: верно представљање појава (објективна дескрипција) и маштовито повезивање појава са ставом и осећањем писца (субјективна дескрипција). Даље упућивање ученика у тумачење песничких слика изазваних чулним дражима (конкретни мотиви), те размишљањем и осећањем (апстрактни мотиви, емоције, рефлексије).
Откривање главног осећања и других емоција у лирским песмама. Уочавање мотивске структуре песме; начин развијања појединих мотива у песничке слике и њихово здружено функционисање.
Развијање навике да се запажања, утисци и закључци доказују подацима из текста и животне стварности, да се уметничке вредности истражују с проблемског становишта. Давање припремних задатака и упућивање ученика у рад на самосталном упознавању књижевног дела (усмено и писмено приказивање дела). Читање и вредновање ученичких бележака о прочитаној лектири.
Књижевнотеоријски појмови
Лирика
Врсте строфа: стих (моностих); двостих (дистих); тростих (терцина), четворостих (катрен).
Ритам: брз и спор ритам; темпо; интонација и пауза; нагласак речи и ритам; рима – врсте: мушка, женска, средња (дактилска); парна, укрштена, обгрљена, нагомилана и испрекидана; улога риме у обликовању стиха.
Језичко-стилска изражајна средства: контраст, хипербола, градација;
Врсте ауторске и народне лирске песме: родољубива, социјална песма; обичајне и породичне народне лирске песме.
Епика
Основна тема и кључни мотиви.
Фабула: покретачи фабуле; заустављање фабуле; ретроспективни редослед догађаја.
Карактеризација: социолошка, психолошка; портрет: спољашњи и унутрашњи.
Биографија и аутобиографија
Роман − пустоловни, историјски и научно – фантастични.
Предање.
Драма
Комедија − основне одлике. Хумористичко, иронично и сатирично у комедији. Карактеризација ликова у комедији.
Монолог и дијалог у драми.
Функционални појмови
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: чежња, наслућивање, сумња, запрепашћење; савесност, предострожност, хуманост, достојанство; објективно, субјективно, посредно, непосредно, драматично; запажање, образлагање, аргументовано доказивање, анализа, синтеза, упоређивање; детаљ, атмосфера, перспектива.
Читање
Усклађивање читања с природом неуметничког и уметничког текста. Даље упућивање ученика на проучавање обрађеног и необрађеног текста ради изражајног читања (условљеност ритма и темпа; јачина гласа, паузирање, реченични акценат). Казивање напамет научених различитих врста текстова у прози и стиху. Читање и казивање по улогама.
Увежбавање читања у себи према прецизним, унапред постављеним задацима (откривање композицијских јединица, дијалога у карактеризацији ликова, описа и сличних елемената; налажење речи, реченица, провописних знакова и др.)
Увежбавање брзог читања у себи с провером разумевања прочитаног непознатог текста.
Лектира
Лирика
Народна песма: Највећа је жалост за братом
Породичне народне лирске песме (избор)
Обичајне народне лирске песме - свадбене (избор)
Ђура Јакшић: Вече
Војислав Илић: Свети Сава
Алекса Шантић: Моја отаџбина
Милан Ракић: Наслеђе
Јован Дучић: Село
Вељко Петровић: Ратар
Десанка Максимовић: О пореклу
Мирослав Антић: Плава звезда
Добрица Ерић: Чудесни свитац
Стеван Раичковић: Хвала сунцу, земљи, трави
Милован Данојлић: Шљива
Сергеј Јесењин: Бреза
Рабиндранат Тагоре: Папирни бродови или једна песма по избору из Градинара
Епика
Народна песма: Смрт мајке Југовића.
Епске народне песме о Косовском боју (избор)
Народна песма: Марко Краљевић укида свадбарину
Епске народне песме о Марку Краљевићу (избор)
Народна приповетка: Мала вила
Бранислав Нушић: Аутобиографија
Петар Кочић: Јаблан
Светозар Ћоровић: Богојављенска ноћ (одломак)
Исидора Секулић: Буре (одломак)
Иво Андрић: Аска и вук
Бранко Ћопић: Чудесна справа
Стеван Раичковић: Бајка о дечаку и Месецу
Гроздана Олујић: Златопрста или Седефна ружа (избор)
Светлана Велмар-Јанковић: Улица Филипа Вишњића (одломак )
Вилијем Саројан: Лепо лепог белца
Антон Павлович Чехов: Вањка
Драма
Коста Трифковић: Избирачица
Бранислав Нушић: Аналфабета
Петар Кочић: Јазавац пред судом
Допунски избор
Б. Ћопић: Орлови рано лете
Данило Киш: Вереници
Слободан Селенић: Очеви и оци (одломак)
Владимир Андрић: Пустолов (избор)
Џек Лондон: Зов дивљине
Ференц Молнар: Дечаци Павлове улице
Хенрик Сјенкјевич: Кроз пустињу и прашуму
Реј Бредбери: Маслачково вино (избор)
Ефраим Кишон: Код куће је најгоре (избор)
Анђела Нанети: Мој дека је био трешња (одломак)
Ијан Мекјуан: Сањар (избор)
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.
Научнопопуларни и информативни текстови
Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског (избор)
Милутин Миланковић: Кроз васиону и векове (одломак)
Веселин Чајкановић: Студије из српске религије и фолклора (избор)
Ева Кири: Марија Кири .
М. Иљин: Приче о стварима (избор)
Владимир Хулпах: Легенде о европским градовима (избор)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка, обавезан је избор најмање три дела за обраду.
Тумачење текста
Тумачење условљености догађаја и ситуација, осећања, сукоба, поступака, нарави и карактерних особина ликова − у епским и драмским делима. Упућивање ученика у поткрепљивање властитих судова и закључака појединостима из дела, али са становишта целине. Тумачење ликова као у претходном разреду. Запажање, коментарисање и процењивање ситуација и поступака, речи и дела, физичких и других особина, жеља и могућности, циљева и средстава (њихове складности и противречности).
Упућивање ученика у откривање двоструког описивања стварности: верно представљање појава (објективна дескрипција) и маштовито повезивање појава са ставом и осећањем писца (субјективна дескрипција). Даље упућивање ученика у тумачење песничких слика изазваних чулним дражима (конкретни мотиви), те размишљањем и осећањем (апстрактни мотиви, емоције, рефлексије).
Откривање главног осећања и других емоција у лирским песмама. Уочавање мотивске структуре песме; начин развијања појединих мотива у песничке слике и њихово здружено функционисање.
Развијање навике да се запажања, утисци и закључци доказују подацима из текста и животне стварности, да се уметничке вредности истражују с проблемског становишта. Давање припремних задатака и упућивање ученика у рад на самосталном упознавању књижевног дела (усмено и писмено приказивање дела). Читање и вредновање ученичких бележака о прочитаној лектири.
Књижевнотеоријски појмови
Лирика
Врсте строфа: стих (моностих); двостих (дистих); тростих (терцина), четворостих (катрен).
Ритам: брз и спор ритам; темпо; интонација и пауза; нагласак речи и ритам; рима – врсте: мушка, женска, средња (дактилска); парна, укрштена, обгрљена, нагомилана и испрекидана; улога риме у обликовању стиха.
Језичко-стилска изражајна средства: контраст, хипербола, градација;
Врсте ауторске и народне лирске песме: родољубива, социјална песма; обичајне и породичне народне лирске песме.
Епика
Основна тема и кључни мотиви.
Фабула: покретачи фабуле; заустављање фабуле; ретроспективни редослед догађаја.
Карактеризација: социолошка, психолошка; портрет: спољашњи и унутрашњи.
Биографија и аутобиографија
Роман − пустоловни, историјски и научно – фантастични.
Предање.
Драма
Комедија − основне одлике. Хумористичко, иронично и сатирично у комедији. Карактеризација ликова у комедији.
Монолог и дијалог у драми.
Функционални појмови
Ученици се подстичу да разумеју, усвоје и у одговарајућим говорним и наставним ситуацијама примењују следеће функционалне појмове: чежња, наслућивање, сумња, запрепашћење; савесност, предострожност, хуманост, достојанство; објективно, субјективно, посредно, непосредно, драматично; запажање, образлагање, аргументовано доказивање, анализа, синтеза, упоређивање; детаљ, атмосфера, перспектива.
Читање
Усклађивање читања с природом неуметничког и уметничког текста. Даље упућивање ученика на проучавање обрађеног и необрађеног текста ради изражајног читања (условљеност ритма и темпа; јачина гласа, паузирање, реченични акценат). Казивање напамет научених различитих врста текстова у прози и стиху. Читање и казивање по улогама.
Увежбавање читања у себи према прецизним, унапред постављеним задацима (откривање композицијских јединица, дијалога у карактеризацији ликова, описа и сличних елемената; налажење речи, реченица, провописних знакова и др.)
Увежбавање брзог читања у себи с провером разумевања прочитаног непознатог текста.
