ЕПСКЕ ПЕСМЕ КОСОВСКОГ ЦИКЛУСА
​
Косовски циклус чине песме у којима је опеван један значајан историјски догађај, битка на Косову пољу, која се одиграла 28. јуна 1389, на Видовдан, између српске и турске војске.
Турски цар Мурат био је убијен, а његов син Бајазит преузео је команду и победио српску војску. У боју су учествовали кнез Лазар, Мусић Стеван, Вук Бранковић, Југ Богдан, Косанчић Иван, Топлица Милан, Милош Обилић, Бановић Страхиња и други јунаци, а у помоћ је дошао и босански бан Твртко са својом војском. Оружани пораз од јачег и спремнијег освајача оставио је велике и дуготрајне последице у историји нашег народа.

Песме из овог циклуса су малобројне, али спадају међу уметнички најуспелија остварења наше народне епске поезије. Оне су најсложеније и најпотресније епске песме и све говоре, посредно или непосредно, о Косовској битки, све се везују за исте ликове. Народни певачи су у тим песмама опевали трагичан пораз српске војске у Косовској бици, као и догађаје непосредно пре и после битке. У песмама које опевају догађаје уочи саме битке износи се предосећање наше националне несреће (Сан царице Милице), као и страх и црне слутње (Косанчић Иван уходи Турке). Иако сама битка није опевана ни у једној целовитој песми, већ се налази у одломцима појединих песама, изузетно је драматично дочарана њена атмосфера, а нарочито невиђена храброст српских јунака. Догађаји непосредно после битке опевани су у песмама Косовка девојка и Смрт мајке Југовића, чиме је народни певач употпунио тематско јединство овог циклуса.

У песмама из косовског циклуса доминирају два главна мотива дата у контрасту:
-мотив херојске погибије и
-мотив издаје.
​
По схватању народног певача, сви који су изгинули на Косову пољу су српски хероји, док су они који су преживели бој издајници српског народа. Основу предања овог циклуса чине херојски подвиг Милоша Обилића (Милош је сам одјахао међу Турке и убио цара Мурата) и издаја Вука Бранковића, владара Косова. Народ је за пораз окривио Вука Бранковића, а његова кривица потицала је из чињенице да је остао жив (заробљен је и одведен у ропство), док су сви остали српски јунаци изгинули у борби. Народни певач је о сваком косовском јунаку спевао општељудске вредности, тј. особине које су се највише цениле у народу. У тим песмама овековечени су јунаци Косовске битке и хероизам наших предака. Песме из косовског циклуса вековима су крепиле наш народ да траје и истраје у борби против турских освајача и дочека националну и социјалну правду. Иако постоје песме које упућују на то да је Вук Бранковић био издајник, историја то није потврдила. Узроци пораза на Косову пољу нису били у издајству већ у бројности турских освајача, као и у њиховој бољој опремљености и организованости.

Познате песме из косовског циклуса су: Кнежева вечера, Кнежева клетва, Сан царице Милице, Косанчић Иван уходи Турке, Косовка девојка, Косовски бој, Мусић Стеван, Обретеније главе кнеза Лазара, Слуга Милутин, Смрт мајке Југовића, Цар Лазар и царица Милица, Цар Лазар се приволева царству небеском и друге.

​

​
 „Кнежева вечера“ – истраживачки задаци:
1. Који унутрашњи сукоби се јевљају у кнезу Лазару пред полазак у бој? Зашто сумња у највећег јунака?
2. Покушај да протумачиш Лазареву здравицу Милошу са психолошког и моралног становишта и Милошев однос према Лазару и Вуку Бранковићу?
3. Објасни смисао Мил​ошевог завета Лазару.
4. Припреми се да протумачиш најбитније уметничке поруке песме „Кнежева вечера“.

„Цар Лазар и царица Милица“ – истраживачки задаци:
1. Образложи са моралног и психолошког становишта опредељење Југовића и слуге Голубана?
2. Како је слуга Милутин приказао околности у којима су погинули косовски јунаци? Која слика бојишта је на тебе оставила најјачи утисак?
3. Упореди казивање слуге Милутина о Обилићу и Бранковићу са песмом „Кнежева вечера“.
4. Чију личну драму опева песма „Цар Лазар и царица Милица“? Кога Милица представља?
 ​

„Цар Лазар и царица Милица“

Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска песма косовског циклуса
Тема: Брига сестре за браћу и супруга пред полазак у бој; љубав и разумевање према царици
Ликови: цар Лазар, царица Милица, браћа Југовић. слуга Голубан, суга Милутин
Локализација (место и време): Крушевац пред Косовски бој
Мотиви: мотив љубави, разумевања и херојског родољубља

Композиција (песничке слике): 
1. Ноћ уочи битке
2. Јутро пред полазак у бој
3. Дан након боја

​

​„Косовка девојка“ – истраживачки задаци:
1. Упореди судбину и личну трагедију Косовке девојке са трагедијом царице Милице приказаној у песми “Цар Лазар и царица Милица“.
2. Које вредности у свет косовске епике уносе лични тонови?
3. У каквом односу су лична драма Косовке девојке и трагедија на Косову?

Књижевни род: епика
Књижевна врста: епска песма косовског циклуса
Главни лик: Косовка Девојка
Тематске целине:
1. увод – Косовка Девојка тражи јунаке на Косову пољу
2. заплет – поји  Орловића Павла
3. врхунац – Распитује се о три јунака
4. перипетија –  Одговор Орловића Павла
5. расплет – Одлазак Косовке Девојке
 
Стилске фигуре: контраст, хипербола

​„Пропаст царства српскога“ – истраживачки задаци:
1. Како кнез Лазар образлаже своју одлуку да се определи за небеско царство? Како разумеш идеју о небеском царству?
2. Сем Лазара, ко се још после битке преселио и небеско царство, а коме је пут заувек остао затворен?
3. Какав је однос Лазареве клетве и његовог опредељења за царство небеско?

Прилози: Школаплус

ДОГОДИНЕ У ПРИЗРЕНУ

​ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

  Смрт Мајке Југовића,     
народна епска песма  

Тематски круг: песма косовског тематског круга (песма старијих времена)

Место и време: Косово поље, време после Косовске битке

Књижевни род: епика

Књижевна врста: епска песма

Тема: смрт мајке после страдања синова и мужа на Косову

Ликови: Мајка Југовића, снаје, коњ Зеленко

ЛИК МАЈКЕ ЈУГОВИЋА
ГРАДАЦИЈА
„Тврдо срце”: стоичко, храбро – етичко, родољубиво – држање пред сазнањем личног губитка у оквирима опште, националне трагедије, али и кумулација бола.
КУЛМИНАЦИЈА И РАСПЛЕТ
Мајчинска осећања превладавају: „тврдо срце”, као императив моралне дужности и родољубивог осећања, попушта пред навалом личне патње због изгубљених синова.

Стих: епски десетерац
Кад-  се - сле - же //- на -  Ко - со - ву - вој - ска,                      
                        4      // пауза (цезура)    6

Градација: бол мајке који се повећава до њене смрти
Градација: постепено слагање слика од којих је свака наредна снажнија

Контраст: 
А расла си на криоцу моме,
Устргнута на Косову равном
Контраст: поређење по супротности

Симбол:  Долетјеше два врана гаврана, (несрећа)
Симбол: материјална ознака за апстрактни појам

Метафора: Моја руко, зелена јабуко,
Метафора: скраћено поређење са пренесеним значењем

Словенска антитеза: разговор мајке Југовића и Дамјанове љубе
Словенска антитеза: 1. серија питања (постављање тезе), 2. негативни одговори, 3. прави одговор (антитеза)

КОСОВСКИ ЦИЛУС


​ЦИКЛУС ЕПСКИХ НАРОДНИХ ПЕСАМА О МАРКУ КРАЉЕВИЋУ
​
​

 Краљевић Марко, син краља Вукашина, владао је после очеве смрти (1371) пределима данашње Македоније, око града Прилепа, признајући турску врховну власт. Иако је био турски вазал и помагао турским освајачима у ратовима, Марко није био ропски покоран. Мрзео је турског цара, а кад је ишао у рат за њега, ишао је ради добра свог народа. Марко је погинуо 17. маја 1395. године у боју на Ровинама, борећи се на страни Турака против Угара.

У нашој народној поезији, Марко је најомиљенији лик и највећи јунак. Народни певач је од њега створио великог јунака са најреалнијим особинама наших предака. У народним епским песмама опеван је готово цео његов живот, од рођења па до смрти. Градећи Марков лик, у складу са тежњама и мислима поробљеног народа, народни певач чак није поштовао историјске и животне чињенице. Марка Краљевића красе многе позитивне особине: племенитост, нежност према мајци, љубав према незаштићенима и поштенима, а нарочито сиромашнима. У песмама о Марку налазимо и његове негативне особине: самовољу, похлепност, суровост, као и то да је био кавгаџија и имао преку нарав. Али, ове мане чинеле су Марка потпуном личношћу. Јер, какав би то био јунак, заштитник сиротиње и потлачених, кад би био миран, покоран, стидљив, бојажљив. Осветничке и ослободилачке тежње наших предака тражиле су храброг, јаког, мудрог, вештог борца који се не плаши и не покорава, а нашле су га у Марковом лику. Он је оличење српског народа јер су, кроз песме о њему, народни певачи опевали особине, тежње, жеље и наде целог нашег народа. Зато Краљевић Марко, према песми, није погинуо. Није ни умро. Он је заспао, па ако устреба народу, поновно ће се пробудити. Ово се тумачи општим ставом народа и његових певача да сан о слободи никада не умире, па ни јунак који се за ту слободу бори.

Песама о Краљевићу Марку има највише у нашој народној епској поезији. О њему је испевано око 300 песама, које по тематици и времену припадају и преткосовском и косовском и покосовском циклусу, али се сврставају у посебан циклус песама о Марку Краљевићу, без обзира на то што Марко суделује и у догађајима који су опевани у другим циклусима. Он је био најпопуларнији јунак код народних певача, који су створили мит о човеку ненадмашне снаге и храбрости. Био је митски заштитник Срба од сурових турских освајача и као такав уливао је народу наду у светлију будућност.

Познате песме из циклуса о Краљевићу Марку су Ђевојка надмудрила Марка, Женидба Марка Краљевића, Лов Марков са Турцима, Марко Краљевић и Арапин, Марко Краљевић и бег Костадин, Марко Краљевић и брат му Андријаш, Марко Краљевић и вила, Марко Краљевић и кћи краља Арапскога, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић и орао, Марко Краљевић и соко, Марко Краљевић укида свадбарину, Марко пије уз рамазан вино, Марко познаје очину сабљу, Орање Марка Краљевића и многе друге.
​Прилози: Школаплус

Oбавезно прочитајте све епске песме о Марку  Краљевићу  у читанци за шести разред (укључујући и предање о Марку Вука Караџића).

Песму Смрт Марка Краљевића пронађите у лектири и прочитајте. Подсетите се и песме  Урош и Мрњавчевићи, коју сте читали прошле године.

Ваши задаци су да истражите:

1.Шта каже историја о Марку Краљевићу?

2. Како га песма види и народ у предањима доживљава:

-како Марко изгледа; опишите га на основу онога што сте сазнали читајући епске песме;
-шта песма каже о његовом пореклу;  
-које су Маркове добре особине, а које мане;
-како се понаша у одређеним ситуацијама;  
-какав је његов однос према осталим ликовима у песми;
-ко су му пријатељи, а ко непријатељи;
-ко су Маркови помагачи;
-ко су виле.  
-како изгледа Марков коњ?  
-проучите из којих се етапа састоји мегдан Марка и његових противника;
-како је смрт приказана у песми, а како у предању.
​

Песме о Марку Краљевићу, за разлику од косовских, немају заједничку фабуларно-композицијску окосницу. Оне су повезане искључиво ликом јунака о којем певају. Марко Краљевић, историјски краљ Марко, који је као турски вазал владао у Македонији после Маричке битке и погинуо у битки на Ровинама (1395), борећи се на страни Турака, по свему што се о њему зна, историјски не много значајна личност, постао је најпопуларнији јунак целокупне јужнословенске народне поезије.
Народни певачи подарили су му дуг живот, од триста година, и учинили га савремеником и другом најистакнутијих јунака од 14. до 16. века. Песме су сачувале мало историјских података о њему, али су ипак запамтиле оно што је најважније: његову везу с епохом расула српског царства, у којем је његов отац, краљ Вукашин, одиграо најважнију улогу, и његово вазалство с Турцима.
Највећи број песама у знаку је овога другог мотива.
Марко је највећи народни јунак и као таква одликује се не само изузетном телесном снагом него и најлепшим моралним својствима, али истовремено он је принуђен служити туђину, ратовати у турској војсци и делити мегдане као султанов заточеник. Тим његовим противуречним положајем условљене су најважније људске црте Маркова лика као и специфичан карактер марковске епике у оквиру нашега јуначког епоса.
Као народни јунак Марко је заштитник слабих и нејаких, борац против неправде, он дели мегдане с турским насилницима, њега се плаши и сам цар у Стамболу, не једном он је дотерао "цара до дувара", па опет он је цару подређен, његов слуга вазал. Маркова је морална дилема у неприхватљивој али историјски наметнутој ситуацији: не само како преживети него и како сачувати људско достојанство и витешку част, како бити свој упркос чињеници што се мора служити туђину.
У великом броју песама Марко делује у складу са својом улогом епског јунака. Упркос околностима које су му наметнуте, он се влада као "носилац идеалних патријархалних и природних норми живота": он усред турске војске кажњава убицу свог оца (Марко Краљевић познаје очину сабљу), ослобађа девојке и младиће од тешког свадбарског пореза који је наметнуо насилник (Марко Краљевић укида свадбарину), спасава цареву кћер од нежељене удаје, али не на позив њеног оца и мајке, него тек када га је она сама "богом побратила" (Марко Краљевић и Арапин), избавља из тамнице своје побратиме, три српске војводе (Марко Краљевић и Вуча џенерал), чини добро животињама што му оне, као у народним бајкама, кад се нађе у невољи, узвраћају (Марко Краљевић и соко односно орао).
Марко је у тим песмама приказан као избавитељ, доброчинитељ и усрећитељ људи, као носилац благодати живота. Зато је његов спомен у песми свечано, празнички интониран: "Спомиње се Краљевићу Марко / као добар данак у години".
У другим песмама Маркова улога схваћена је више историјски: он поступа не по слободном избору него по нужди. У песми Марко Краљевић и Мина од Костура он мора одбити и венчано и крштено кумство како би се одазвао позиву турског цара да крене с турском војском "на арапску /љуту покрајину", јер као што га мајка саветује, "и Бог ће нам, синко, опростити / а Турци нам неће разумјети".
Док он три године војује у далекој земљи, насилник му хара дворе и одводи жену.
У неким песмама Марко дели мегдане не ради избављења слабих и немоћних, него као султанов заточник.
У песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија Марко спасава султана од одметника и бунтовника који угрожава царство. Та Маркова улога, у којој је сачувано историјско сећање на његово вазалство, посебно је наглашена и тиме што се Марко, у тренутку кад га траже да изиђе на мегдан, налази у тамници где га је бацио исти тај султан за којега треба да се бори.
На супротности између Маркове улоге епског јунака и његова историјског положаја турског вазала заснива се једна од најважнијих црта Марковог лика и марковске епике, комика.
Марко је "највећи комични лик нашег јуначког епа".
Његова појава на коњу шарцу с "ћурком од курјака" на леђима и "капом од међеда" на глави, с "тулумином вина", с једне, и "тешком топузином", с друге стране, – комично је стилизована. Његово понашање такође.
У низу песама Марко је приказан као инаџија и кавгаџија или као шерет и обешењак. Кад на мајчину молбу реши да се остави "четовања" и да се прихвати обична ратарског занимања, орања, Марко као други људи, "не оре брда и долине / већ он оре цареве друмове" (Орање Марка Краљевића).
У борби с противницима он се служи не само снагом и јунаштвом него и преваром, лукавством, шалом. У споменутој песми о марку и Мини од Костура он се прерушава у калуђера и игра "ситно калуђерски" не само да се увуче у дворе противника него и да му се наруга.
У другој једној песми он се, да би избегао сукоб, претвара да је болестан "пак се Марко болан учинио / без болести од мудрости тешке" (Марко Краљевић и Али-ага). Као ниједном другом јунаку нашега народног епоса Марку пристаје класична максима да му ништа што је људско није страно. Док јунаци косовског круга делују у једној граничној ситуацији у којој свако опредељење има апсолутно значење, Марко је замислив у свакој животној ситуацији и његово деловање биће увек у складу с том ситуацијом. Отуда богатство и вишезначност Маркова лика.
​Он је најплеменитији, најидеалнији међу јунацима народног епоса, а истовремено најобичнији, најпрозаичнији међу њима, најближи стварном животу.
                                                                                                  

                                                                              (Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности)