Материјал: Школа плус
Материјал: Школа плус
АНАЛФАБЕТА
Бранислав Нушић
Бранислав Нушић, цењени српски комедиограф, родио се у Београду, 8. октобра 1864. године у осиромашеној трговачкој породици грчког (цинцарског) порекла.
Детињство је провео у Смедереву где се школовао тако да је завршио основну школу и две године реалке. Гимназију је похађао у Београду, а студирао је право у Београду и у Грацу. Још када је имао тринаест година написао је своје прве књижевне комаде. За време гимназијских дана писао је патриотске стихове. За време студија био је активан у позоришном животу. тако је и покренуо позоришну омладинску дружину и статирао у народном позоришту.
1885. године када је имао само деветнаест година, написао је своју прву верзију комедије “Народни посланик”. Ова комедија због критике власти дуго времена није била приказана на позоришту, нити је била штампана као књига.
Био је припадник опозиционе радикалне странке па му прилике нису баш ишле у прилог. Тако је због једне написане песме имена “Два раба” одлежао чак и годину дана у затвору. Након тога, примљен је у службу иностраних послова те је чак десет година радио у конзулатима Македоније. Након дипломатске службе обављао је разне послове. Радио је као скретар у Министарству просвете, драматург, заменик управника Народног позоришта у Београду, био је шеф одсека за националну пропаганду, директор српског народног позоришта у Новом Саду, библиотекар Народне скупштине и обављао је још многе послове. Учествовао је у Првом светском рату, а када је са српском војском прешао Албанију доспео је на Крф. У рату је остао и без јединог сина.
Његове најпознатије комедије су: “Народни посланик”, “Сумњиво лице”, “Госпођа министарка”, “Ожалошћена породица”, “Покојник”… Осим комедија, писао је и трагедије те кратке драме и драме из савременог грађанског живота. Објавио је збирку приповедака “Приповетке једног каплара”, затим хумореске “Министарско прасе”, “Добротвор” и многе друге што укључује фељтоне, шаљиве, романе, романе за децу те разне животописе.
У задњој деценији свога живота поново се бавио књижевношћу те је тада написао много нових комедија. Умро је 19. јануара 1938. године у Београду.
Детињство је провео у Смедереву где се школовао тако да је завршио основну школу и две године реалке. Гимназију је похађао у Београду, а студирао је право у Београду и у Грацу. Још када је имао тринаест година написао је своје прве књижевне комаде. За време гимназијских дана писао је патриотске стихове. За време студија био је активан у позоришном животу. тако је и покренуо позоришну омладинску дружину и статирао у народном позоришту.
1885. године када је имао само деветнаест година, написао је своју прву верзију комедије “Народни посланик”. Ова комедија због критике власти дуго времена није била приказана на позоришту, нити је била штампана као књига.
Био је припадник опозиционе радикалне странке па му прилике нису баш ишле у прилог. Тако је због једне написане песме имена “Два раба” одлежао чак и годину дана у затвору. Након тога, примљен је у службу иностраних послова те је чак десет година радио у конзулатима Македоније. Након дипломатске службе обављао је разне послове. Радио је као скретар у Министарству просвете, драматург, заменик управника Народног позоришта у Београду, био је шеф одсека за националну пропаганду, директор српског народног позоришта у Новом Саду, библиотекар Народне скупштине и обављао је још многе послове. Учествовао је у Првом светском рату, а када је са српском војском прешао Албанију доспео је на Крф. У рату је остао и без јединог сина.
Његове најпознатије комедије су: “Народни посланик”, “Сумњиво лице”, “Госпођа министарка”, “Ожалошћена породица”, “Покојник”… Осим комедија, писао је и трагедије те кратке драме и драме из савременог грађанског живота. Објавио је збирку приповедака “Приповетке једног каплара”, затим хумореске “Министарско прасе”, “Добротвор” и многе друге што укључује фељтоне, шаљиве, романе, романе за децу те разне животописе.
У задњој деценији свога живота поново се бавио књижевношћу те је тада написао много нових комедија. Умро је 19. јануара 1938. године у Београду.
Представа у извођењу Геодетске техничке школе, Београд
Шта значи реч АНАЛФАБЕТА?
И у овој комедији Нушић обрађује једну од својих најважнијих тема. Он приказује политичко-друштвену власт као начин живота и ограничено схватање света; приказује организовану власт као поредак у друштву. Све то чини сложеност феномена власти у свету у којем се крећу и говоре, мисле и делују Нушићеви јунаци. Приказани ликови у овој комедији су и они који су на власти, и они који су у непосредној близини надређених, па и они који су далеко од ње или чак против власти. Сви се они огледају у овој истој теми, стога је читаоцу понуђено више перспектива на саму власт – од његових извршиоца до оних који јој се морају покоравати.
Иако је приказ власти главна идеја ове Нушићеве комедије, на први поглед чини се да у Нушићевим комедијама иначе баш и нема неке озбиљне критике друштва и приказа очигледних недостатака једног друштвеног уређења. Али то је само привид. Из те опуштене, помало неозбиљне и површне галерије ликова и комичних догађаја, може се лако открити све оно што није ваљало у том друштву и све оно што је остало и наставља да траје и у овим временима. Баш зато је Нушић био и остаје прихваћен у разним срединама, образовним круговима и добима. Његов рад је непревазиђен и безвремен, па ће читаоцима бити занимљив и у надолазећима временима као што је и сада и као шта је био до сада.
Радња ове драме одвија се по речима писца у једној “среској канцеларији у патријархално, предратног доба”. Ова комедија је због своје краткоће и хумористичности названа “шалом у једном чину”. Шала је овде употребљена како би указала на хумористичност дела, али и на трагикомичност ситуације, стога у овом наслову осећамо дозу ироније, која је била карактеристична за Нушићева дела, поготово она сатирична.
Врста дела: комедија
Време радње: “предратно” време с почетка 20. века
Место радње: среска канцеларија
Тема дела: неприлике државних чиновника због неписмености и незнања
Идеја дела: Није исто "бити паметан" и "правити се паметан".
Ко пита, не скита.
Иако је приказ власти главна идеја ове Нушићеве комедије, на први поглед чини се да у Нушићевим комедијама иначе баш и нема неке озбиљне критике друштва и приказа очигледних недостатака једног друштвеног уређења. Али то је само привид. Из те опуштене, помало неозбиљне и површне галерије ликова и комичних догађаја, може се лако открити све оно што није ваљало у том друштву и све оно што је остало и наставља да траје и у овим временима. Баш зато је Нушић био и остаје прихваћен у разним срединама, образовним круговима и добима. Његов рад је непревазиђен и безвремен, па ће читаоцима бити занимљив и у надолазећима временима као што је и сада и као шта је био до сада.
Радња ове драме одвија се по речима писца у једној “среској канцеларији у патријархално, предратног доба”. Ова комедија је због своје краткоће и хумористичности названа “шалом у једном чину”. Шала је овде употребљена како би указала на хумористичност дела, али и на трагикомичност ситуације, стога у овом наслову осећамо дозу ироније, која је била карактеристична за Нушићева дела, поготово она сатирична.
Врста дела: комедија
Време радње: “предратно” време с почетка 20. века
Место радње: среска канцеларија
Тема дела: неприлике државних чиновника због неписмености и незнања
Идеја дела: Није исто "бити паметан" и "правити се паметан".
Ко пита, не скита.
