ДРАМСКИ ПОЈМОВИ
ДРАМА – књижевни род који обухвата сва дела која су углавном намењена извођењу на позорници
КЊИЖЕВНЕ ВРСТЕ ДРАМЕ:
• комедија (драмско дело са срећним завршетком, основни елеметни су смех, хумор, комика) Врсте комедије: комедија карактера – смех изазива пренаглашена негативна особина јунака (нпр. покондиреност, уображеност – Покондирена тиква ) комедија нарави (сатирична комедија) – смех изазива приказ негативних особина друштва, власти, народа (исмевају се) – нпр. слика власти у Сумњивом лицу комедија ситуације – смех изазивају неспоразуми или смешне ситуације, игре речима
• трагедија (драмско дело са несрећним (трагичним) завршетком)
• драма у ужем смислу (драмско дело са елементима и комедије и трагедије, овде често спадају трагикомедије или тзв. „црне“ комедије)
У зависности од медија за који је писана, и на којем се изводи драма, драма може бити:
• радио-драма
• телевизијска драма (тв драма или теледрама)
Радио-драма и тв драма разликују се од драмских дела писаних за извођење у позоришту или за снимање филма. Имају мали број ликова, углавном само један догађај који се прати, једно место радње, сцене се смењују полако, акценат је на ономе што се чује (говор јунака, пратећи звукови).
На овај начин слушалац или телевизијски гледалац може да прати ток радње. Нагла промена сцена или појава више јунака учинила би дело неразумљивим ономе ко га прати на ТВ-у или радију.
ДИДАСКАЛИЈЕ – пишчева упутства глумцима (или читаоцу), налазе се у заграда и углавном су обележена посебним типом слова (курзив), пружају информације о:
• изгледу и понашању јунака на сцени
• простору у коме се одвија радња
(off) – уколико се као упутство у дидаскалијама налази (off) , означава се да се чује само глас, а да глумац није присутан на сцени
СЦЕНА – простор у коме се одвија радња (сцена се уређује тако да се прилагоди потребама драмског дела)
ЛИЦЕ – јунак који говори у драми, увек је његово име наведено испред његових речи, обично великим словима (нпр. РОМЕО: његове речи)
ПОПИС ЛИЦА – налази се на почетку сваког драмског текста, представља списак свих учесника који ће се појавити, омогућава читаоцу (или гледаоцу) да се унапред упозна са лицима и њиховим односима (породичним, пријатељским, љубавним)
РЕПЛИКА – реченица коју изговара драмско лице (често се глумци памте по својим репликама из позоришних представа и филмова)
ЧИН – највећа целина у драмском тексту, представлја раднју која се дешава на једном месту у једном временском периоду. Када се промени чин – углавном се менја простор или време у коме се дешава радња.
ПОЈАВА, ПРИЗОР, СЦЕНА (у различитим драмским делима има различите називе) – промена на сцени која се односи на промену глумаца на сцени (улази или излази глумац)
ПОЗОРИШНИ КОМАД или ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА – драмско дело које се изводи на сцени позоришта.
Да би се неко дело остварило као позоришна представа, потребно је доста труда људи различитих професија и задужења:
• ГЛУМАЦ – оживљава јунака драмског дела уз помоћ говора, покрета, геста, мимике и гестикулације
• РЕДИТЕЉ (у филму је режисер) – главна особа за припремање позоришне представе (осмишља како ће представа изгледати, бира глумце, дели улоге, даје упутства глумцима током припрее представе итд) режисер
• СЦЕНОГРАФ – уређује сцнеу
• КОСТИМОГРАФ – осмишља костиме
• КОРЕОГРАФ – осмишља сценску игру
• ШМИНКЕР – шминком дочарава изглед лика
• КОМПОЗИТОР – компонује музику за представу
ДРАМАТИЗАЦИЈА – прерада неког текста који није драмски, прилагођавање неког лирског или епског дела (песме, романа, припoветке) за извођење на сцени. Особа која се бави драматизацијом је ДРАМАТУРГ . Формирају се дијалози, читава радња се исказује преко дијалога (јер је то захтев драме), а описи и приповедачки делови чувају се у дидаскалијама.
Пример драматизације:
• када се епска песма Марко Краљевић и Муса Кесеџија изведе као драмско дело
• када се од романа Хари Потер направи филм
• када се роман Зона Замфирова изведе као позоришна представа или као филм
АДАПТАЦИЈА – прилагођавање драмског дела за конкретно извођење на сцени. Редитељ према својој идеји мења постојећи драмски текст – преуређује га, преправља, прилагођава. Углавном свако дело које се изводи на сцени пролази кроз адаптацију, јер редитељи увек имају нове идеје, којима ће своју представу учинити оригиналном.
КОМПОЗИЦИЈА ДРАМСКОГ ДЕЛА:
ЕКСПОЗИЦИЈА (УВОД) – уводн део у коме се предсатвљају ликови драме, време место радње, започиње основни догађај
ЗАПЛЕТ – део драмске радње у коме долази до сукоба ставова или јунака, до неспоразума, појављује се нешт што нарушава хармонију света драмског дела
КУЛМИНАЦИЈА (ВРХУНАЦ РАДЊЕ) – најнапетији моменат у драсмкој радњи, тренутак када је неизвесно како ће се драмско дело завршити
ПЕРИПЕТИЈА (ОБРТ) – преокрет који усмерава радњу ка расплету, углавном нека неочекивана ситуација, која потупно промени ток радње, доведе до неког новог сазнања
РАСПЛЕТ – разрешење сукоба, неспоразума, крај драмске радње
Као део композиције, понекад се могу јавити и НЕОБАВЕЗНИ ДЕЛОВИ:
ПРОЛОГ– почетна сцена драме која најављује драмску радњу, јунаке, открива важне информације за разумевање драме
ЕПИЛОГ – завршна сцена драме у којој се обично глумац обраћа гледаоцима
Материјал: Школа плус
Материјал: Школа плус
АНАЛФАБЕТА
Бранислав Нушић
Бранислав Нушић, цењени српски комедиограф, родио се у Београду, 8. октобра 1864. године у осиромашеној трговачкој породици грчког (цинцарског) порекла.
Детињство је провео у Смедереву где се школовао тако да је завршио основну школу и две године реалке. Гимназију је похађао у Београду, а студирао је право у Београду и у Грацу. Још када је имао тринаест година написао је своје прве књижевне комаде. За време гимназијских дана писао је патриотске стихове. За време студија био је активан у позоришном животу. тако је и покренуо позоришну омладинску дружину и статирао у народном позоришту.
1885. године када је имао само деветнаест година, написао је своју прву верзију комедије “Народни посланик”. Ова комедија због критике власти дуго времена није била приказана на позоришту, нити је била штампана као књига.
Био је припадник опозиционе радикалне странке па му прилике нису баш ишле у прилог. Тако је због једне написане песме имена “Два раба” одлежао чак и годину дана у затвору. Након тога, примљен је у службу иностраних послова те је чак десет година радио у конзулатима Македоније. Након дипломатске службе обављао је разне послове. Радио је као скретар у Министарству просвете, драматург, заменик управника Народног позоришта у Београду, био је шеф одсека за националну пропаганду, директор српског народног позоришта у Новом Саду, библиотекар Народне скупштине и обављао је још многе послове. Учествовао је у Првом светском рату, а када је са српском војском прешао Албанију доспео је на Крф. У рату је остао и без јединог сина.
Његове најпознатије комедије су: “Народни посланик”, “Сумњиво лице”, “Госпођа министарка”, “Ожалошћена породица”, “Покојник”… Осим комедија, писао је и трагедије те кратке драме и драме из савременог грађанског живота. Објавио је збирку приповедака “Приповетке једног каплара”, затим хумореске “Министарско прасе”, “Добротвор” и многе друге што укључује фељтоне, шаљиве, романе, романе за децу те разне животописе.
У задњој деценији свога живота поново се бавио књижевношћу те је тада написао много нових комедија. Умро је 19. јануара 1938. године у Београду.
Детињство је провео у Смедереву где се школовао тако да је завршио основну школу и две године реалке. Гимназију је похађао у Београду, а студирао је право у Београду и у Грацу. Још када је имао тринаест година написао је своје прве књижевне комаде. За време гимназијских дана писао је патриотске стихове. За време студија био је активан у позоришном животу. тако је и покренуо позоришну омладинску дружину и статирао у народном позоришту.
1885. године када је имао само деветнаест година, написао је своју прву верзију комедије “Народни посланик”. Ова комедија због критике власти дуго времена није била приказана на позоришту, нити је била штампана као књига.
Био је припадник опозиционе радикалне странке па му прилике нису баш ишле у прилог. Тако је због једне написане песме имена “Два раба” одлежао чак и годину дана у затвору. Након тога, примљен је у службу иностраних послова те је чак десет година радио у конзулатима Македоније. Након дипломатске службе обављао је разне послове. Радио је као скретар у Министарству просвете, драматург, заменик управника Народног позоришта у Београду, био је шеф одсека за националну пропаганду, директор српског народног позоришта у Новом Саду, библиотекар Народне скупштине и обављао је још многе послове. Учествовао је у Првом светском рату, а када је са српском војском прешао Албанију доспео је на Крф. У рату је остао и без јединог сина.
Његове најпознатије комедије су: “Народни посланик”, “Сумњиво лице”, “Госпођа министарка”, “Ожалошћена породица”, “Покојник”… Осим комедија, писао је и трагедије те кратке драме и драме из савременог грађанског живота. Објавио је збирку приповедака “Приповетке једног каплара”, затим хумореске “Министарско прасе”, “Добротвор” и многе друге што укључује фељтоне, шаљиве, романе, романе за децу те разне животописе.
У задњој деценији свога живота поново се бавио књижевношћу те је тада написао много нових комедија. Умро је 19. јануара 1938. године у Београду.
Представа у извођењу Геодетске техничке школе, Београд
Шта значи реч АНАЛФАБЕТА?
ПДФ
Prezzi
И у овој комедији Нушић обрађује једну од својих најважнијих тема. Он приказује политичко-друштвену власт као начин живота и ограничено схватање света; приказује организовану власт као поредак у друштву. Све то чини сложеност феномена власти у свету у којем се крећу и говоре, мисле и делују Нушићеви јунаци. Приказани ликови у овој комедији су и они који су на власти, и они који су у непосредној близини надређених, па и они који су далеко од ње или чак против власти. Сви се они огледају у овој истој теми, стога је читаоцу понуђено више перспектива на саму власт – од његових извршиоца до оних који јој се морају покоравати.
Иако је приказ власти главна идеја ове Нушићеве комедије, на први поглед чини се да у Нушићевим комедијама иначе баш и нема неке озбиљне критике друштва и приказа очигледних недостатака једног друштвеног уређења. Али то је само привид. Из те опуштене, помало неозбиљне и површне галерије ликова и комичних догађаја, може се лако открити све оно што није ваљало у том друштву и све оно што је остало и наставља да траје и у овим временима. Баш зато је Нушић био и остаје прихваћен у разним срединама, образовним круговима и добима. Његов рад је непревазиђен и безвремен, па ће читаоцима бити занимљив и у надолазећима временима као што је и сада и као шта је био до сада.
Радња ове драме одвија се по речима писца у једној “среској канцеларији у патријархално, предратног доба”. Ова комедија је због своје краткоће и хумористичности названа “шалом у једном чину”. Шала је овде употребљена како би указала на хумористичност дела, али и на трагикомичност ситуације, стога у овом наслову осећамо дозу ироније, која је била карактеристична за Нушићева дела, поготово она сатирична.
Врста дела: комедија
Време радње: “предратно” време с почетка 20. века
Место радње: среска канцеларија
Тема дела: неприлике државних чиновника због неписмености и незнања
Идеја дела: Није исто "бити паметан" и "правити се паметан".
Ко пита, не скита.
Иако је приказ власти главна идеја ове Нушићеве комедије, на први поглед чини се да у Нушићевим комедијама иначе баш и нема неке озбиљне критике друштва и приказа очигледних недостатака једног друштвеног уређења. Али то је само привид. Из те опуштене, помало неозбиљне и површне галерије ликова и комичних догађаја, може се лако открити све оно што није ваљало у том друштву и све оно што је остало и наставља да траје и у овим временима. Баш зато је Нушић био и остаје прихваћен у разним срединама, образовним круговима и добима. Његов рад је непревазиђен и безвремен, па ће читаоцима бити занимљив и у надолазећима временима као што је и сада и као шта је био до сада.
Радња ове драме одвија се по речима писца у једној “среској канцеларији у патријархално, предратног доба”. Ова комедија је због своје краткоће и хумористичности названа “шалом у једном чину”. Шала је овде употребљена како би указала на хумористичност дела, али и на трагикомичност ситуације, стога у овом наслову осећамо дозу ироније, која је била карактеристична за Нушићева дела, поготово она сатирична.
Врста дела: комедија
Време радње: “предратно” време с почетка 20. века
Место радње: среска канцеларија
Тема дела: неприлике државних чиновника због неписмености и незнања
Идеја дела: Није исто "бити паметан" и "правити се паметан".
Ко пита, не скита.
