СВЕТИОНИК
  • Почетна
    • Безбедност деце на интернету
  • Аутор
    • Исидор Бајић >
      • Пузле
  • Наставни материјали
    • АЛАТИ
    • V разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • 5. РАЗРЕД ИНИЦИЈАЛНИ
      • V ГРАМАТИКА >
        • V ВРСТЕ РЕЧИ >
          • V ИМЕНИЦЕ
          • V ЗАМЕНИЦЕ
          • V ПРИДЕВИ
          • V БРОЈЕВИ
          • V ГЛАГОЛИ
          • V НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
        • V СЛУЖБА РЕЧИ >
          • V ПРЕДИКАТ
          • V СУБЈЕКАТ
          • СЛАГАЊЕ СУБЈЕКТА и ПРЕДИКАТА
          • V АТРИБУТ, АПОЗИЦИЈА
          • V ОБЈЕКАТ
          • V ПО
        • V ПАДЕЖИ
        • V РЕЧЕНИЦА
      • V КЊИЖЕВНОСТ >
        • V УМЕТНИЧКА >
          • V ЛИРИКА >
            • Певам дању, певам ноћу
            • ПЕСМО МОЈА
            • ПЕВАМ ПЕСМУ
            • ДОМОВИНА
            • МОЈА ОТАЏБИНА
            • ЗИМСКО ЈУТРО
            • СРЕБРНЕ ПЛЕСАЧИЦЕ
            • ШЉИВА
            • КАД КЊИГЕ ОПЕТ БУДУ У МОДИ
            • ПЕСМЕ О МАЈЦИ
            • МОЈ ОТАЦ ТРАМВАЈ ВОЗИ
            • ДУШАН РАДОВИЋ
            • ШАШАВА ПЕСМА
            • ВАШАР У ТОПОЛИ
            • СЕЛО
            • ПОЉЕ
            • ЛЕТО НА ВИСОРАВНИ
          • V ЕПИКА >
            • ПОХОД НА МЈЕСЕЦ
            • ХАЈДУЦИ
            • ТОМ СОЈЕР
            • АУТОБИОГРАФИЈА
            • РОБИНЗОН КРУСО
            • 20 000 миља под морем
            • СРЦЕ ОД МАСТИЛА
            • ГРЧКА МИТОЛОГИЈА
            • АГИ И ЕМА Игор Коларов >
              • АГИ И ЕМА филм
            • Житије Ајдук Вељка Петровића
            • Путовање у путопис
            • ШАЛА А.П.Чехов
            • НЕБЕСКА РЕКА
            • ЗЕЛЕНБАБИНИ ДАРОВИ
            • МЕСЕЦ НАД ТЕПСИЈОМ
            • ХОБИТИ
            • ДЕЧАК И ПАС
            • ЧИЧА ЈОРДАН
            • ДЕСЕТИЦА
            • ПРВА БРАЗДА
            • МОСТОВИ
            • ШЕШИР ПРОФЕСОРА ВУЈИЋА
          • V ДРАМА
        • V НАРОДНА >
          • НАРОДНА ЛИРИКА >
            • ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ
            • МИТОЛОШКЕ
            • ПОСЛЕНИЧКЕ
            • ПОРОДИЧНЕ
          • V ЕПСКЕ ПЕСМЕ
          • V НАРОДНА ПРОЗА >
            • ШАЉИВЕ ПРИЧЕ
            • МОБА И ПРЕЛО
            • БИБЕРЧЕ
            • КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
      • V ПРАВОПИС
      • V ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • НЕКЊИЖЕВНЕ РЕЧИ И ТУЂИЦЕ
        • ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
        • ПИСМО
      • V ВЕЖБЕ
    • VII разред >
      • Шта радимо ове седмице >
        • 7. РАЗРЕД ИНИЦИЈАЛНИ
        • VII ГРАМАТИКА >
          • VII НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
          • VII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
          • VII ПАДЕЖИ
          • VII ГЛАГОЛИ 1
          • VII АКТИВ, ПАСИВ
          • VII ФОНЕТИКА
          • VII ВРСТЕ РЕЧИ
          • VII НАПОРЕДНИ ОДНОСИ
          • VII СИНТАГМА
          • VII СЛУЖБА РЕЧИ
          • ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА
          • VII АПОЗИТИВ
          • VII КОНГРУЕНЦИЈА
          • VII АКЦЕНАТ
          • VII РЕЧЕНИЦЕ
          • VII БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
          • VII ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
        • VII КЊИЖЕВНОСТ >
          • VII УМЕТНИЧКА >
            • VII ПРВИ РАТ
            • VII ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
            • VII ЛИРИКА >
              • ПАПИРНИ БРОДОВИ
              • МИРОСЛАВ АНТИЋ
              • ОБЛАЦИ
              • ПОСЛЕ КИШЕ
              • БОЖУР
            • VII ЕПИКА >
              • КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈГОРЕ
              • Јелена, жена које нема
              • ЕОЛСКА ХАРФА
              • ПОСЛЕДЊИ ЧАС
              • КРОЗ МЕЋАВУ
              • ЗАГОНЕТНЕ ПРИЧЕ
              • МРТВО МОРЕ
              • СВЕТИ САВА
              • Светогорски дани и ноћи
              • ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ
              • Мали Принц
              • МИХАЈЛО ПУПИН
              • СРПСКИ БЕОГРАД ДЕСПОТА СТЕФАНА
              • ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА
              • ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
              • Туристички водич
              • VII 16/17 ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ И...
              • VII 15/16 ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ И...
              • Јабука на друму, задаци >
                • Добро дрво
                • Квиз
                • Завршни рад
                • Процени час
            • VII ДРАМА >
              • СВЕМИРСКИ ЗМАЈ
              • ВОЂА
          • VII НАРОДНА >
            • VII ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
            • VII ЕПСКЕ ПЕСМЕ >
              • ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС
            • VII НАРОДНА ПРОЗА >
              • ЗЛАТОРУНИ ОВАН
            • VII КРАТКЕ НАРОДНЕ ФОРМЕ
        • VII ПРАВОПИС
        • VII ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
          • VII ТАБЕЛЕ, ЛЕГЕНДЕ, ДИЈАГРАМИ
          • VII ПОДЕЛА ТЕКСТОВА
          • VII ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
        • VII ВЕЖБЕ
  • Учење
    • Преписивање
    • САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
    • НЕКИ НАЧИНИ ЗА ВОЂЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
    • ПРОВЕРА ТВОЈИХ НАВИКА СЛУШАЊА
    • ПРОЦЕНИ СВОЈЕ ВЕШТИНЕ У УЧЕЊУ
    • КОЈИ СИ ТИП када је учење у питању >
      • Визуелни тип >
        • Мапе ума
      • Аудитивни тип
      • Кинестетички тип
    • Сазнај КОЈИ СИ ТИП када је ВРЕМЕ за учење у п
    • Како се прилагодити наставницима >
      • Како се прилагодити наставницима?
    • Око чега се најчешће сукобљаваш са родите  >
      • Шта са родитељима?
  • ЧОС 8/3
    • Кутак за родитеље
    • СуперШкола
  • УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
  • Секције
    • НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
    • БИБЛИОТЕЧКА СЕКЦИЈА
  • СВЕТИ САВА
  • TIMER
  • ШТОПЕРИЦА
  • КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА
  • ДИГИТАЛНИ ПОГОН
  • Euro Code Week
  • Алиса у земљи чуда
  • Туристички водич СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
  • Школе за 21. век
  • СЕОБЕ-наука кроз приче
  • ПРАВОПИС
  • ИОП
    • СВЕТИ САВА ИОП
    • ПУПИН ИОП 2
    • ЛИСИЦА И ГАВРАН
    • СУБЈЕКАТ/ОБЈЕКАТ
Шта су глаголи?
Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају: радњу, стање и збивање. Глагол у личном глаголском облику је предикат у реченици. Сви глаголи у инфинитиву у нашем језику завршавају се на: ти и ћи.
Радња
Највећи број глагола казује неку радњу. Ове глаголе ћемо препознати по томе што субјекти свесно и вољно утичу на реализацију глаголом исказане радње.
Примери:
Копати, учити, сликати, играти, певати итд. Да ли чете учити, копати итд. зависи од ваше воље: хочу - нећу.
Стање
Глаголи који казују неко стање субјекта - релизују се без обзира на вашу вољу, некад чак и против ваше воље.
Примери:
То су глаголи типа: стидети се, поцрвенети, црвенети се, ницати, клијати, разболети се, сањати, туговати итд. Ови се глаголи реализују без обзира на вашу вољу. Ви понекад поцрвените упркос томе што то није ваша воља.
Збивање
Ови глаголи означавају неко збивање у природи и тешко им је одредити вршиоца.
Примери:
Грмети, загрмети, севати, наоблачити се, облачати се, разданити се, свитати итд. Глаголи се мењају по лицима, временима и начинима.
Граматичка категорија потврдности и одричности
Ово значење глаголских облика је лако уочљиво: хоћу - НЕЋУ, јесам - НИСАМ, радим - НЕ РАДИМ, учим НЕ УЧИМ итд.
Граматичка категорија рода и броја
Глаголски придеви (радни и трпни) имају различите облике за сва три рода и оба броја (једнину и множину). Наравно, и глаголски облици који се граде помоћу радног и трпног глаголског придева (перфекат, плусквамперфекат, потенција и футур II имају различите облике за сва три рода и оба броја. Остали глаголски облици разликују само оба броја (једнину и множину), а не разликују родове.
Примери:
ЈЕДНИНА: Ја пишем, ти пишеш, он, она, оно пише
МНОЖИНА: ми пишемо, ви пишете, они, оне, она пишу.
Из овог примера видимо различите облике за лица, број (једнина и множина) - а НЕМА разлике у роду.

Ово сте у  петом разреду научили о глаголима:


ГЛАГОЛСКИ РОД
ГЛАГОЛСКИ ВИД
ГЛАГОЛСКЕ ОСНОВЕ (инфинитивна и презентска)
ИНФИНИТИВ
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
ПРЕЗЕНТ
ПЕРФЕКАТ
ФУТУР I
ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ (јесам, бити, хтети)


  ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ

У српском језику постоји 14 глаголских облика. 

   Према томе да ли разликују лица, глаголски облици се деле на:
☼  личне глаголске облике
☼  неличне глаголске облике

Лични глаголски облици разликују лица и деле се на времена (облици имају временска значења) и начине (облици који немају временска значења већ означавају неку неостварену радњу). 

У времена спадају: 
☼  презент 
☼  перфекат
☼  аорист 
☼  имперфекат 
☼  плусквамперфекат
☼  футур I

У начине спадају: 
☼  императиве (заповедни начин)
☼  потенцијал (могући начин)
☼  футур II


Нелични глаголски облици не разликују лица. У ове облике спадају: 
☼  инфинитив 
☼  радни глаголски придев
☼  трпни глаголски придев
☼  глаголски прилог садашњи
☼  глаголски прилог прошли


   Према начину грађења глаголски облици се деле на:
☼  просте глаголске облике
☼  сложене глаголске облике

Прости глаголски облици састоје се од једне речи и не садрже помоћни глагол. 

У просте глаголске облике спадају: 
☼  презент 
☼  аорист 
☼  имперфекат 
☼  инфинитив 
☼  радни глаголски придев


Сложени глаголски облици састоје се од две или више речи и  садрже помоћни глагол. 
У сложене глаголске облике спадају: 
☼  перфекат
☼  плусквамперфекат
☼  футур I


Промена  глагола  РАДИТИ

Презент (садашње време)
1.радим      1.радимо
2.радиш      2.радите
3.ради          3.раде

Перфекат (прошло време)
1.радио сам     1.радили смо
2.радио си         2.радили сте
3.радио је         3.радили су

Аорист (прошло свршено време)
1.радих        1.радисмо
2.ради          2.радисте
3.ради          3.радише

Имперфекат (прошло несвршено време)
1.радијах         1.радијасмо
2.радијаше       2.радијасте
3.радијаше       3.радијаху

Плусквамперфекат (давно прошло време)
1.био сам радио   1.били смо радили
2.био си радио        2.били сте радили
3.био је радио        3.били су радили
ИЛИ
1.бејах (бех) радио       1.бејасмо (бесмо) радили
2.бејаше (беше) радио    2.бејасте (бесте) радили
3.бејаше (беше) радио    3.бејаху (беху) радили

Футур I (будуће време)
1.радићу (ћу радити)             1.радићемо (ћемо радити)
2.радићеш (ћеш радити)      2.радићете (ћете радити)
3.радиће (ће радити)             3. радиће (ће радити)

Инфинитив
радити

Радни глаголски прилог
радио


НАУЧИ И ПРОВЕЖБАЈ ГЛАГОЛЕ
(кликни на слику испод)

Picture

АОРИСТ

​Аорист – прост личан глаголски облик

Аорист (грч. ἀόριστος, аористос = неодређен, неограничен) или прошло свршено време је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то: радњу која се десила након неке друге радње у прошлости радњу која се десила непосредно пре тренутка говора.
​
Аорист се најчешће гради од глагола свршеног вида.

​Примери: урадих, сретох, падох
​

ГРАЂЕЊЕ АОРИСТА

1.​ Код глагола са инфинитивним  наставком -ти, чија се основа завршава самогласником, аорист се гради тако што се на инфинитивну основу додају наставци:
​Лице   Једнина                   Множина
1.       -х (урадих)            -смо (урадисмо
2.      -ø (уради)              -сте (урадисте)
3.      -ø (уради)              -ше (урадише) 

2. Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, чија се основа завршава сугласником, на инфинитивну-аористну основу додају се следећи наставци:
Лице       Једнина                             Множина
1.      -ох (падох, испекох)       -осмо (падосмо, испекосмо)
2.      -е (паде, испече)            -осте (падосте, испекосте)
3.      -е (паде, испече)            -оше (падоше, испекоше)

Picture
Picture

​У 2 и 3. лицу једнине долази до палатализације крајњег сугласника инфинитивне основе испред самогласника е (испеке > испече).

АОРИСТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

Picture

ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА

Глагол ВУЋИ 

ВУКОХ, ВУЧЕ, ВУЧЕ – једнина
​

ВУКОСМО, ВУКОСТЕ, ВУКОШЕ – множина

Прилози: Школа плус

ЗНАЧЕЊА АОРИСТА 

Престаде вриска веселе деце. – основно значење аориста 
Опет се све зазелени у крају. – приповедачки, историјски, наративни аорист 
Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреје. – гномски, пословични аорист 
Одох да се играм. – футурски аорист 

ОБРАТИ ПАЖЊУ! 

Разликуј презент и аорист!!! 

Одломак из приповетке „Јаблан” Петра Кочића 

Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бика, па леже крај њег’. Послије дугог, полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. /…/ Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно кољено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. - Не дајте, људи, нагрди вола! – узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно-силно одјекују.


​ИМПЕРФЕКАТ

Имперфекат – пређашње несвршено време

Имперфекат је прост личан глаголски облик. Гради се само од глагола несвршеног глаголског вида. Користи се за радњу која је трајала неко време у прошлости, нпр:

 „Мољах је седам дана (имперфекат), али је не умолих (аорист)“.
​

ГРАЂЕЊЕ


Имперфекат се гради од инфинитивне или презентске основе и
тројаких наставака (у зависности од тога како се завршава инфинитивна основа глагола):

1. Од инфинитивне основе гради се имперфекат свих глагола код којих се основа завршава самогласником а:
 ​
Лице      Једнина                 Множина
​
1.             -ах                         -асмо

2.            -аше                       -асте

3.            -аше                       -аху

Крајњи самогласник а из инфинитивне

основе сажима се са почетним а
 
из наставка за облик у једно

дуго ā: орāх, држāх, певāх итд.

(сажимање вокала)

​2. Од презентске основе (окрњене одбијањем последњег самогласника) гради се имперфекат свих осталих глагола, и то двојаким наставцима.

​а) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава на било који самогласник осим а, имперфекат се гради додавањем додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:
Лице    Једнина        Множина
1.              -јāх                -јāсмо
2.             -јāше             -јāсте
3.             -јāше             -јāху 
ношах (инфинитивна основа: носи-ти, презентска основа носи-мо, окрњена презентска основа: нос-јāх - јотовање), 
чујах (инфинитивна основа: чу-ти, презентска основа чује-мо, окрњена презентска основа: чуј-јах - губљење сугласника)

б) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава сугласником, имперфекат се гради додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:
Лице      Једнина       Множина
1.            -ијāх           -ијāсмо
2.           -ијāше        -ијāсте
3.           -ијāше        -ијāху 
тресијах (инфинитивна-аористна основа: трес-ох, презентска основа тресе-мо, окрњена презентска основа: трес-), 
плетијах (инфинитивна-аористна основа: плет-ох, презентска основа плете-мо, окрњена презентска основа: плет-), итд.

ТРОЈАКИ НАСТАВЦИ ЗА ГРАДЊУ


1.л.јдн.


2.л.јдн.


3.л.јдн.

1.л.мн.


2.л.мн.


3.л.мн.

Picture
Picture

 Присутна је АСИМИЛАЦИЈА или САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА (вокала) А. Само када су у питању наставци прве групе, тј. када се инфинитивна основа завршава самогласником А
(читаах=читах)

Picture

​Очито је да са наставцима друге групе због Ј долази до – ЈОТОВАЊА. У питању је окрњена презентска основа.
(жив+јах=живлјах= живљах) 

Picture

Овде долази до СИБИЛАРИЗАЦИЈЕ.код глагола који се у инфинитиву завршавају наставком –ЋИ. Инфинитивна основа завршава се сугласником К. иза којег следи вокал И.
(пек+ијах=пецијах)

Примери још неких глагола у имперфекту

​​Глагол певати (инфини-
​тивна основа: пева-):
Лице          Једнина               Множина
1.                   певах                   певасмо

2.                 певаше                  певасте

3.                 певаше                  певаху
​


​Глагол чути (инфинитив-
​на основа: чу-):
Лице         Једнина                Множина
1.                 чујах                      чујасмо

2.                чујаше                    чујасте

3.               чујаше                     чујаху

​Глагол плести (инфини-
​тивна основа: плет-):
Лице        Једнина                Множина
1.               плетијах              плетијасмо

2.             плетијаше             плетијасте

3.             плетијаше              плетијаху



​​И у подгрупи глагола, којима инфинитивна основа завршава на самогласник и, долази до јотовања крајњег сугласника основе (након што је глас и због слабог положаја прешао у глас ј): ношах, вожах, грађах итд.
До јотовања долази и код глагола којима инфинитивна основа завршава на самогласник у: 
брињах (инфинитивна основа: брину-ти, презентска основа: брине-мо, окрњена презентска основа: брин-), 
тоњах
 (инфинитивна основа: тону-ти, презентска основа: тоне-мо, окрњена презентска основа: тон-).
Трећи наставак за творбу имперфекта: -јāх, који се, осим у овим случајевима, среће и код неких глагола неправилних облика (нпр. глагол ићи — имперфекат: иђах), као и код: умејах, смејах, у којима се сугласник ј могао развити, нашавши се између два вокала (интервокално ј).

АРХАИЧНОСТ ИМПЕРФЕКТА И АОРИСТА
​

Имперфекат се данас ретко користи и налази се углавном у књижевним делима. Као и аорист, иако се све ређе чују у свакодневном говору, правилни су глаголски облици.
Потребни су нам да бисмо разумели неке књижевне текстове, они имају своју стилску вредност.
Пример:
Куће и кућишта ЗАБОРАВИШЕ.
​(„Сеобе”, Милош Црњански)

Често се користе у фразеологизмима, нарочито аорист глагола ОТИЋИ (отидох) и РЕЋИ (рекох).


​АОРИСТ ИЛИ ИМПЕРФЕКАТ? 


Погледај пример:
Пред њим и око њега ЛЕЖАХУ Турци.
Размисли да ли је реч о аористу или имперфекту.
Наравно, зачкољица је у глаголском виду глагола ЛЕЖАТИ – несвршени трајни глагол.
АОРИСТ – од свршених глагола (најчешће)
ИМПЕРФЕКАТ – од несвршених глагола

ИМПЕРФЕКАТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА

БИТИ

БЕЈАХ, БЕХ
БЕЈАШЕ, БЕШЕ
БЕЈАШЕ, БЕШЕ
БЕЈАСМО, БЕСМО
БЕЈАСТЕ, БЕСТЕ
БЕЈАХУ, БЕХУ
На следећем часу видећете да нам имперфекат помоћног глагола БИТИ треба за грађење – плусквамперфекта.

ХТЕТИ
ХОЋАХ         ХОЋАСМО
ХОЋАШЕ             ХОЋАСТЕ
ХОЋАШЕ                   ХОЋАХУ

Сети се: зашто не и помоћни глагол ЈЕСАМ?
​

​ЗАШТО?


​ВЕЖБА


1. Где то _________? (бити + имперфекат)
2. Ми _____________ без вас. (отићи + аорист)
3. Два лоша _____________ Милоша. (убити + аорист) > пословички, гномски аорист 4. Нисам знала те _________ да питам. (решити + аорист)
5. Како ______________ Вуково село? (звати се + имперфект)
6. Ја __________ у продавницу. (отићи + аорист)
7. Мама ми __________ да ће данас бити сунца. (рећи + аорист)
​8. Баш ___ лепо ми ______________. (испричати се + аорист)


​ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ

Плусквамперфекат – сложен личан глаголски облик

Плусквамперфекат или давно прошло време (од латинског plus quam perfectum »више од прошлог«) је прошло време које постоји у већини индоевропских језика. Користи се да опише догађај који се десио пре неке друге прошле радње.
Постоје два начина грађења овог времена у српском језику.


ГРАЂЕЊЕ
​

​1. Од облика перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева.
Лице        Једнина              Множина

1.     сам био даровао  смо били даровали


2.       си био даровао  сте били даровали

​
3.       је био даровао    су били даровали

​2. (ређе) Од облика имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева.​
Лице          Једнина           Множина

1.             бејах/бех         бејасмо/бесмо                      даровао             даровали
   
2.          бејаше/беше         бејасте/бесте
                даровао                 даровали

3.          бејаше/беше          бејаху/беху
                  даровао               ​ даровали

Picture
Picture


​ДА ЗАКЉУЧИМО!

Плусквамперфекат има:

ЛИЦЕ – прво, друго и треће
БРОЈ – једнина и множина
​РОД – мушки, женски и средњи род
​

УОЧИ
АКТИВ          И         ПАСИВ


                                  Ја сам био писао писмо.   /          Писмо је било писано.                           
               Ја бејах писао писмо. /            Писмо бејаше   писано. 
                                                             радни глаголски придев             трпни глаголски придев                                                     


​ПРОШЛА ВРЕМЕНА

ВЕЖБА

ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
КВИЗ
 

Picture



​Пронађи вежбу са глаголским облицима које смо научили у 5. и у 6. разреду и провери колико знаш

VI  ГЛАГОЛИ, вежба
​

1. Глаголи су речи које значе радњу, __________________ и ________________.  Разврстај 
   дате глаголе по значењу: СПАВАТИ, УЧИТИ, СВАЊИВАТИ, МИСЛИТИ.
    _______________________________________________________________________     
    _______________________________________________________________________ 

2. Датим глаголима одреди глаголски вид и глаголски род. 
                                                       вид                                               род
ОТИЋИ                 ___________________________  ______________________________ 
САЊАТИ              ___________________________  ______________________________ 
ПРЕРТЧАВАТИ   ___________________________  ______________________________ 

3. Препиши глаголске облике у реченици и одреди их :
    ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ ДА ЗАЈЕДНО ТРЧИМО ЈЕР ЋЕМО ТАКО ВИШЕ ИЗДРЖАТИ .
     __________________________________________________________________________  

4. Напиши аорист глагола БИТИ у свим лицима једнине и множине.
    __________________________________________________________________________ 

5. Који глаголски облик се гради помоћу аориста глагола бити ?
    __________________________________________________________________________ 

6. а) У датој реченици замени облике перфекта облицима аориста.
    ОН ЈЕ ДОТРЧАО ДО ЊЕ, ДОТАКНУО ЈЕ ЗА РАМЕ И РЕКАО: ШУГА.
    ______________________________________________________________________ 

    б) Да ли је заменом ових глаголских облика радња постала динамичнија?
     ДА     НЕ             Заокружи тачан одговор.

7. Аорист је ______________ глаголски облик и гради се од ____________________основе.  
                    прост/сложен                                                 (које глаголске основе)
 

8. а) У датој реченици замени облик презента одговарајућим глаголским обликом.
    КАД СЕ СКУПИМО, БИЋЕ ЗАБАВЕ НА ПРЕТЕК.______________________________
   б) Како се зове тај глаголски облик?____________________________________________ 

9. Дату реченицу напиши правилно :
     ЈА БИ ДОШАО АКО БИ МЕ ВИ ПОЗВАЛИ. 

     _________________________________________________________________________

10. Наброј неличне глаголске облике које смо до сада научили:
     _________________________________________________________________________
     _________________________________________________________________________ 


11. Подвуци глаголски облик и одреди назив глаголског облика и његову функцију у реченици:
      ДОНЕЛА НАСТАВНИЦА ПИСМЕНЕ ЗАДАТКЕ! _____________________________ 

12. Подвуци прилошку одредбу за начин и одреди врсту речи:
      СЕДЕЋИ У КЛУПАМА ПАЖЉИВО СЛУШАЈУ НАСТАВНИКА.________________

13. Издвој глаголске облике из дате реченице и одреди који су:
      Он се спусти на столицу, глава му паде на прса, а трепавице, као од олова, склапаху се.
       __________________________   _______________________   ______________________ 

14. Напиши дуже и краће облика имперфекта глагола БИТИ.
      1.л.јед. _____________________                  1.л.мн.________________________
      2. л.јед._____________________                  2.л.мн.________________________
      3.л.јед. _____________________                  3.л.мн.________________________ 

15. Издвој из дате реченице плусквамперфекат и одреди му лице, род и број.
      Сунце је већ давно било на небу одскочило, кад смо устали. 
      ______________________      лице: __________    род:_________ број: ___________ 

16. Глагол НОСИТИ напиши у облику:
а) аорист (3.л.мн)           ______________________________
б) имперфекат (3.л.јдн)   ______________________________ 
в) плусквамперфекат (2.л.мн)      ______________________________

г) перфекат (3.л.мн ж.р)           ______________________________
д) презент (3.л.мн)   ______________________________ 
ђ) футур I (2.л.јдн)      ______________________________
​

1. Повежи стрелицом глаголски облик и његов назив:

стићи                 гл.прилог садашњи
причајући         перфекат
зваћу                 инфинитив
писао сам        футур 1.
                            презент

2. Одреди инфинитивну и презентску основу следећим глаголима:

увести
обући
продати
прићи

3. Прецизно одреди глаголски вид и род:

написати
зевати
ходати
дружити се

4. Одреди назив следећим глаголским облицима:

помешали су
сте записали
расклонити
слушам
не дам
изгореше

5. Подвуци глаголске облике у реченицама и одреди их:

Посматраху слике на изложби које су биле насликане у прошлом веку.
Знао је жмурећи да пронађе свој дом.
Добио је наређење које ће ускоро заборавити.

6. Глагол ЗАМИСЛИТИ напиши у:

-радном гл.придеву м.р једнине
– 2.л.мн.футура 1.
– 1.л.јд.имперфекта

7.Подвуци личне глаголске облике у следећем низу:

приморати, позови, вечерамо, одвучен, буду пратили, ићи.


8.Одреди граматичке категорије подвученом глаголском облику:
 
Он није јуче знао одговор на постављено питање.

-граматички род  
-граматички број 
-лице
-глаголски вид  
-глаголски род
-глаголски облик
-стање (актив/пасив)
-потврдност/одричност

9. Подвуци сложене гл.облике:

изуо се, снимати, вољен, ћу возити, буду сели, гледам.
​
10. Подвуци правилно написане гл.облике:

вучући, донешен, заплако сам, стићи ћу, трчали би, поломићеш.

ИГРАМО
укуцај kahoot.it

Picture

ТЕСТ - ГЛАГОЛИ

Ако се питате како ће изгледати провера из ове области, погледајте тип питања који ће се наћи у тесту.
Велики број примера већ сте (надам се) провежбали у материјалаима и вежбама на овој страници.
Препоручујем да на свом ЕДУКА налогу поновите све о глаголима и урадите онлајн вежбе (колико год пута хоћете).
​ 

ОБЛАСТ: глаголи

ТИП ПИТАЊА:
​

-разликуј радњу, стање и збивање
-одреди глаголски род
-одреди глаголски вид
-одреди инфинитивну и
-презентску основу
-прости и сложени глаголски облици
-лични и нелични глаголски облици
-подвуци глаголе, одреди глаголски облик
-напиши глаголе у задатим облицима
-правопис (правилно писање глагола)
-пребацивање глагола из једног облика у други...


Powered by Create your own unique website with customizable templates.
  • Почетна
    • Безбедност деце на интернету
  • Аутор
    • Исидор Бајић >
      • Пузле
  • Наставни материјали
    • АЛАТИ
    • V разред >
      • Шта радимо ове седмице
      • 5. РАЗРЕД ИНИЦИЈАЛНИ
      • V ГРАМАТИКА >
        • V ВРСТЕ РЕЧИ >
          • V ИМЕНИЦЕ
          • V ЗАМЕНИЦЕ
          • V ПРИДЕВИ
          • V БРОЈЕВИ
          • V ГЛАГОЛИ
          • V НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
        • V СЛУЖБА РЕЧИ >
          • V ПРЕДИКАТ
          • V СУБЈЕКАТ
          • СЛАГАЊЕ СУБЈЕКТА и ПРЕДИКАТА
          • V АТРИБУТ, АПОЗИЦИЈА
          • V ОБЈЕКАТ
          • V ПО
        • V ПАДЕЖИ
        • V РЕЧЕНИЦА
      • V КЊИЖЕВНОСТ >
        • V УМЕТНИЧКА >
          • V ЛИРИКА >
            • Певам дању, певам ноћу
            • ПЕСМО МОЈА
            • ПЕВАМ ПЕСМУ
            • ДОМОВИНА
            • МОЈА ОТАЏБИНА
            • ЗИМСКО ЈУТРО
            • СРЕБРНЕ ПЛЕСАЧИЦЕ
            • ШЉИВА
            • КАД КЊИГЕ ОПЕТ БУДУ У МОДИ
            • ПЕСМЕ О МАЈЦИ
            • МОЈ ОТАЦ ТРАМВАЈ ВОЗИ
            • ДУШАН РАДОВИЋ
            • ШАШАВА ПЕСМА
            • ВАШАР У ТОПОЛИ
            • СЕЛО
            • ПОЉЕ
            • ЛЕТО НА ВИСОРАВНИ
          • V ЕПИКА >
            • ПОХОД НА МЈЕСЕЦ
            • ХАЈДУЦИ
            • ТОМ СОЈЕР
            • АУТОБИОГРАФИЈА
            • РОБИНЗОН КРУСО
            • 20 000 миља под морем
            • СРЦЕ ОД МАСТИЛА
            • ГРЧКА МИТОЛОГИЈА
            • АГИ И ЕМА Игор Коларов >
              • АГИ И ЕМА филм
            • Житије Ајдук Вељка Петровића
            • Путовање у путопис
            • ШАЛА А.П.Чехов
            • НЕБЕСКА РЕКА
            • ЗЕЛЕНБАБИНИ ДАРОВИ
            • МЕСЕЦ НАД ТЕПСИЈОМ
            • ХОБИТИ
            • ДЕЧАК И ПАС
            • ЧИЧА ЈОРДАН
            • ДЕСЕТИЦА
            • ПРВА БРАЗДА
            • МОСТОВИ
            • ШЕШИР ПРОФЕСОРА ВУЈИЋА
          • V ДРАМА
        • V НАРОДНА >
          • НАРОДНА ЛИРИКА >
            • ОБРЕДНЕ ПЕСМЕ
            • МИТОЛОШКЕ
            • ПОСЛЕНИЧКЕ
            • ПОРОДИЧНЕ
          • V ЕПСКЕ ПЕСМЕ
          • V НАРОДНА ПРОЗА >
            • ШАЉИВЕ ПРИЧЕ
            • МОБА И ПРЕЛО
            • БИБЕРЧЕ
            • КРАТКЕ НАРОДНЕ УМОТВОРИНЕ
      • V ПРАВОПИС
      • V ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
        • НЕКЊИЖЕВНЕ РЕЧИ И ТУЂИЦЕ
        • ЗНАЧЕЊЕ РЕЧИ
        • ПИСМО
      • V ВЕЖБЕ
    • VII разред >
      • Шта радимо ове седмице >
        • 7. РАЗРЕД ИНИЦИЈАЛНИ
        • VII ГРАМАТИКА >
          • VII НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
          • VII ИСТОРИЈА ЈЕЗИКА
          • VII ПАДЕЖИ
          • VII ГЛАГОЛИ 1
          • VII АКТИВ, ПАСИВ
          • VII ФОНЕТИКА
          • VII ВРСТЕ РЕЧИ
          • VII НАПОРЕДНИ ОДНОСИ
          • VII СИНТАГМА
          • VII СЛУЖБА РЕЧИ
          • ИСКАЗИВАЊЕ РЕЧЕНИЧНИХ ЧЛАНОВА
          • VII АПОЗИТИВ
          • VII КОНГРУЕНЦИЈА
          • VII АКЦЕНАТ
          • VII РЕЧЕНИЦЕ
          • VII БЕЗЛИЧНЕ РЕЧЕНИЦЕ
          • VII ЗАВИСНЕ РЕЧЕНИЦЕ
        • VII КЊИЖЕВНОСТ >
          • VII УМЕТНИЧКА >
            • VII ПРВИ РАТ
            • VII ДРУГИ СВЕТСКИ РАТ
            • VII ЛИРИКА >
              • ПАПИРНИ БРОДОВИ
              • МИРОСЛАВ АНТИЋ
              • ОБЛАЦИ
              • ПОСЛЕ КИШЕ
              • БОЖУР
            • VII ЕПИКА >
              • КОД КУЋЕ ЈЕ НАЈГОРЕ
              • Јелена, жена које нема
              • ЕОЛСКА ХАРФА
              • ПОСЛЕДЊИ ЧАС
              • КРОЗ МЕЋАВУ
              • ЗАГОНЕТНЕ ПРИЧЕ
              • МРТВО МОРЕ
              • СВЕТИ САВА
              • Светогорски дани и ноћи
              • ПРИЧА О СВЕТОМ САВИ
              • Мали Принц
              • МИХАЈЛО ПУПИН
              • СРПСКИ БЕОГРАД ДЕСПОТА СТЕФАНА
              • ЦИПЕЛА НА КРАЈУ СВЕТА
              • ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
              • Туристички водич
              • VII 16/17 ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ И...
              • VII 15/16 ПРИРОДНЕ ЛЕПОТЕ И...
              • Јабука на друму, задаци >
                • Добро дрво
                • Квиз
                • Завршни рад
                • Процени час
            • VII ДРАМА >
              • СВЕМИРСКИ ЗМАЈ
              • ВОЂА
          • VII НАРОДНА >
            • VII ЛИРСКЕ ПЕСМЕ
            • VII ЕПСКЕ ПЕСМЕ >
              • ПОКОСОВСКИ ЦИКЛУС
            • VII НАРОДНА ПРОЗА >
              • ЗЛАТОРУНИ ОВАН
            • VII КРАТКЕ НАРОДНЕ ФОРМЕ
        • VII ПРАВОПИС
        • VII ЈЕЗИЧКА КУЛТУРА >
          • VII ТАБЕЛЕ, ЛЕГЕНДЕ, ДИЈАГРАМИ
          • VII ПОДЕЛА ТЕКСТОВА
          • VII ПОЗАЈМЉЕНИЦЕ
        • VII ВЕЖБЕ
  • Учење
    • Преписивање
    • САВЕТИ ЗА ЕФИКАСНО УЧЕЊЕ
    • НЕКИ НАЧИНИ ЗА ВОЂЕЊЕ БЕЛЕЖАКА
    • ПРОВЕРА ТВОЈИХ НАВИКА СЛУШАЊА
    • ПРОЦЕНИ СВОЈЕ ВЕШТИНЕ У УЧЕЊУ
    • КОЈИ СИ ТИП када је учење у питању >
      • Визуелни тип >
        • Мапе ума
      • Аудитивни тип
      • Кинестетички тип
    • Сазнај КОЈИ СИ ТИП када је ВРЕМЕ за учење у п
    • Како се прилагодити наставницима >
      • Како се прилагодити наставницима?
    • Око чега се најчешће сукобљаваш са родите  >
      • Шта са родитељима?
  • ЧОС 8/3
    • Кутак за родитеље
    • СуперШкола
  • УЧЕНИЧКИ ПАРЛАМЕНТ
  • Секције
    • НОВИНАРСКА СЕКЦИЈА
    • БИБЛИОТЕЧКА СЕКЦИЈА
  • СВЕТИ САВА
  • TIMER
  • ШТОПЕРИЦА
  • КОЦКА ЈЕ БАЧЕНА
  • ДИГИТАЛНИ ПОГОН
  • Euro Code Week
  • Алиса у земљи чуда
  • Туристички водич СРЦЕ ВОЈВОДИНЕ
  • Школе за 21. век
  • СЕОБЕ-наука кроз приче
  • ПРАВОПИС
  • ИОП
    • СВЕТИ САВА ИОП
    • ПУПИН ИОП 2
    • ЛИСИЦА И ГАВРАН
    • СУБЈЕКАТ/ОБЈЕКАТ