Шта су глаголи?
Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају: радњу, стање и збивање. Глагол у личном глаголском облику је предикат у реченици. Сви глаголи у инфинитиву у нашем језику завршавају се на: ти и ћи.
Радња
Највећи број глагола казује неку радњу. Ове глаголе ћемо препознати по томе што субјекти свесно и вољно утичу на реализацију глаголом исказане радње.
Примери:
Копати, учити, сликати, играти, певати итд. Да ли чете учити, копати итд. зависи од ваше воље: хочу - нећу.
Стање
Глаголи који казују неко стање субјекта - релизују се без обзира на вашу вољу, некад чак и против ваше воље.
Примери:
То су глаголи типа: стидети се, поцрвенети, црвенети се, ницати, клијати, разболети се, сањати, туговати итд. Ови се глаголи реализују без обзира на вашу вољу. Ви понекад поцрвените упркос томе што то није ваша воља.
Збивање
Ови глаголи означавају неко збивање у природи и тешко им је одредити вршиоца.
Примери:
Грмети, загрмети, севати, наоблачити се, облачати се, разданити се, свитати итд. Глаголи се мењају по лицима, временима и начинима.
Граматичка категорија потврдности и одричности
Ово значење глаголских облика је лако уочљиво: хоћу - НЕЋУ, јесам - НИСАМ, радим - НЕ РАДИМ, учим НЕ УЧИМ итд.
Граматичка категорија рода и броја
Глаголски придеви (радни и трпни) имају различите облике за сва три рода и оба броја (једнину и множину). Наравно, и глаголски облици који се граде помоћу радног и трпног глаголског придева (перфекат, плусквамперфекат, потенција и футур II имају различите облике за сва три рода и оба броја. Остали глаголски облици разликују само оба броја (једнину и множину), а не разликују родове.
Примери:
ЈЕДНИНА: Ја пишем, ти пишеш, он, она, оно пише
МНОЖИНА: ми пишемо, ви пишете, они, оне, она пишу.
Из овог примера видимо различите облике за лица, број (једнина и множина) - а НЕМА разлике у роду.
Ово сте у петом разреду научили о глаголима:
ГЛАГОЛСКИ РОД
ГЛАГОЛСКИ ВИД
ГЛАГОЛСКЕ ОСНОВЕ (инфинитивна и презентска)
ИНФИНИТИВ
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
ПРЕЗЕНТ
ПЕРФЕКАТ
ФУТУР I
ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ (јесам, бити, хтети)
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
У српском језику постоји 14 глаголских облика.
Према томе да ли разликују лица, глаголски облици се деле на:
☼ личне глаголске облике
☼ неличне глаголске облике
Лични глаголски облици разликују лица и деле се на времена (облици имају временска значења) и начине (облици који немају временска значења већ означавају неку неостварену радњу).
У времена спадају:
☼ презент
☼ перфекат
☼ аорист
☼ имперфекат
☼ плусквамперфекат
☼ футур I
У начине спадају:
☼ императиве (заповедни начин)
☼ потенцијал (могући начин)
☼ футур II
Нелични глаголски облици не разликују лица. У ове облике спадају:
☼ инфинитив
☼ радни глаголски придев
☼ трпни глаголски придев
☼ глаголски прилог садашњи
☼ глаголски прилог прошли
Према начину грађења глаголски облици се деле на:
☼ просте глаголске облике
☼ сложене глаголске облике
Прости глаголски облици састоје се од једне речи и не садрже помоћни глагол.
У просте глаголске облике спадају:
☼ презент
☼ аорист
☼ имперфекат
☼ инфинитив
☼ радни глаголски придев
Сложени глаголски облици састоје се од две или више речи и садрже помоћни глагол.
У сложене глаголске облике спадају:
☼ перфекат
☼ плусквамперфекат
☼ футур I
Промена глагола РАДИТИ
Презент (садашње време)
1.радим 1.радимо
2.радиш 2.радите
3.ради 3.раде
Перфекат (прошло време)
1.радио сам 1.радили смо
2.радио си 2.радили сте
3.радио је 3.радили су
Аорист (прошло свршено време)
1.радих 1.радисмо
2.ради 2.радисте
3.ради 3.радише
Имперфекат (прошло несвршено време)
1.радијах 1.радијасмо
2.радијаше 2.радијасте
3.радијаше 3.радијаху
Плусквамперфекат (давно прошло време)
1.био сам радио 1.били смо радили
2.био си радио 2.били сте радили
3.био је радио 3.били су радили
ИЛИ
1.бејах (бех) радио 1.бејасмо (бесмо) радили
2.бејаше (беше) радио 2.бејасте (бесте) радили
3.бејаше (беше) радио 3.бејаху (беху) радили
Футур I (будуће време)
1.радићу (ћу радити) 1.радићемо (ћемо радити)
2.радићеш (ћеш радити) 2.радићете (ћете радити)
3.радиће (ће радити) 3. радиће (ће радити)
Инфинитив
радити
Радни глаголски прилог
радио
Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају: радњу, стање и збивање. Глагол у личном глаголском облику је предикат у реченици. Сви глаголи у инфинитиву у нашем језику завршавају се на: ти и ћи.
Радња
Највећи број глагола казује неку радњу. Ове глаголе ћемо препознати по томе што субјекти свесно и вољно утичу на реализацију глаголом исказане радње.
Примери:
Копати, учити, сликати, играти, певати итд. Да ли чете учити, копати итд. зависи од ваше воље: хочу - нећу.
Стање
Глаголи који казују неко стање субјекта - релизују се без обзира на вашу вољу, некад чак и против ваше воље.
Примери:
То су глаголи типа: стидети се, поцрвенети, црвенети се, ницати, клијати, разболети се, сањати, туговати итд. Ови се глаголи реализују без обзира на вашу вољу. Ви понекад поцрвените упркос томе што то није ваша воља.
Збивање
Ови глаголи означавају неко збивање у природи и тешко им је одредити вршиоца.
Примери:
Грмети, загрмети, севати, наоблачити се, облачати се, разданити се, свитати итд. Глаголи се мењају по лицима, временима и начинима.
Граматичка категорија потврдности и одричности
Ово значење глаголских облика је лако уочљиво: хоћу - НЕЋУ, јесам - НИСАМ, радим - НЕ РАДИМ, учим НЕ УЧИМ итд.
Граматичка категорија рода и броја
Глаголски придеви (радни и трпни) имају различите облике за сва три рода и оба броја (једнину и множину). Наравно, и глаголски облици који се граде помоћу радног и трпног глаголског придева (перфекат, плусквамперфекат, потенција и футур II имају различите облике за сва три рода и оба броја. Остали глаголски облици разликују само оба броја (једнину и множину), а не разликују родове.
Примери:
ЈЕДНИНА: Ја пишем, ти пишеш, он, она, оно пише
МНОЖИНА: ми пишемо, ви пишете, они, оне, она пишу.
Из овог примера видимо различите облике за лица, број (једнина и множина) - а НЕМА разлике у роду.
Ово сте у петом разреду научили о глаголима:
ГЛАГОЛСКИ РОД
ГЛАГОЛСКИ ВИД
ГЛАГОЛСКЕ ОСНОВЕ (инфинитивна и презентска)
ИНФИНИТИВ
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
ПРЕЗЕНТ
ПЕРФЕКАТ
ФУТУР I
ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ (јесам, бити, хтети)
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
У српском језику постоји 14 глаголских облика.
Према томе да ли разликују лица, глаголски облици се деле на:
☼ личне глаголске облике
☼ неличне глаголске облике
Лични глаголски облици разликују лица и деле се на времена (облици имају временска значења) и начине (облици који немају временска значења већ означавају неку неостварену радњу).
У времена спадају:
☼ презент
☼ перфекат
☼ аорист
☼ имперфекат
☼ плусквамперфекат
☼ футур I
У начине спадају:
☼ императиве (заповедни начин)
☼ потенцијал (могући начин)
☼ футур II
Нелични глаголски облици не разликују лица. У ове облике спадају:
☼ инфинитив
☼ радни глаголски придев
☼ трпни глаголски придев
☼ глаголски прилог садашњи
☼ глаголски прилог прошли
Према начину грађења глаголски облици се деле на:
☼ просте глаголске облике
☼ сложене глаголске облике
Прости глаголски облици састоје се од једне речи и не садрже помоћни глагол.
У просте глаголске облике спадају:
☼ презент
☼ аорист
☼ имперфекат
☼ инфинитив
☼ радни глаголски придев
Сложени глаголски облици састоје се од две или више речи и садрже помоћни глагол.
У сложене глаголске облике спадају:
☼ перфекат
☼ плусквамперфекат
☼ футур I
Промена глагола РАДИТИ
Презент (садашње време)
1.радим 1.радимо
2.радиш 2.радите
3.ради 3.раде
Перфекат (прошло време)
1.радио сам 1.радили смо
2.радио си 2.радили сте
3.радио је 3.радили су
Аорист (прошло свршено време)
1.радих 1.радисмо
2.ради 2.радисте
3.ради 3.радише
Имперфекат (прошло несвршено време)
1.радијах 1.радијасмо
2.радијаше 2.радијасте
3.радијаше 3.радијаху
Плусквамперфекат (давно прошло време)
1.био сам радио 1.били смо радили
2.био си радио 2.били сте радили
3.био је радио 3.били су радили
ИЛИ
1.бејах (бех) радио 1.бејасмо (бесмо) радили
2.бејаше (беше) радио 2.бејасте (бесте) радили
3.бејаше (беше) радио 3.бејаху (беху) радили
Футур I (будуће време)
1.радићу (ћу радити) 1.радићемо (ћемо радити)
2.радићеш (ћеш радити) 2.радићете (ћете радити)
3.радиће (ће радити) 3. радиће (ће радити)
Инфинитив
радити
Радни глаголски прилог
радио
НАУЧИ И ПРОВЕЖБАЈ ГЛАГОЛЕ
(кликни на слику испод)
АОРИСТ
Аорист – прост личан глаголски облик
Аорист (грч. ἀόριστος, аористос = неодређен, неограничен) или прошло свршено време је глаголски облик који осликава радњу која се десила у прошлости, и то: радњу која се десила након неке друге радње у прошлости радњу која се десила непосредно пре тренутка говора.
Аорист се најчешће гради од глагола свршеног вида.
Примери: урадих, сретох, падох
ГРАЂЕЊЕ АОРИСТА
1. Код глагола са инфинитивним наставком -ти, чија се основа завршава самогласником, аорист се гради тако што се на инфинитивну основу додају наставци:
|
2. Код глагола са инфинитивним наставком -сти или -ћи, чија се основа завршава сугласником, на инфинитивну-аористну основу додају се следећи наставци:
|
|
|
У 2 и 3. лицу једнине долази до палатализације крајњег сугласника инфинитивне основе испред самогласника е (испеке > испече).
АОРИСТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА
ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
Глагол ВУЋИ
ВУКОХ, ВУЧЕ, ВУЧЕ – једнина
ВУКОСМО, ВУКОСТЕ, ВУКОШЕ – множина
Прилози: Школа плус
ЗНАЧЕЊА АОРИСТА
Престаде вриска веселе деце. – основно значење аориста
Опет се све зазелени у крају. – приповедачки, историјски, наративни аорист
Ко се дима не надими, тај се ватре не нагреје. – гномски, пословични аорист
Одох да се играм. – футурски аорист
ОБРАТИ ПАЖЊУ!
Разликуј презент и аорист!!!
Одломак из приповетке „Јаблан” Петра Кочића
Он устаде, помилова га, извуче из стога два снопа зоби, метну пред бика, па леже крај њег’. Послије дугог, полусанљивог, дрхтавог трзања превари га сан. Кад Јаблан поједе жито, леже и он код свог доброг друга. /…/ Јаблан, стари, лукави мејданџија, посрну као ђоја на десно кољено предње ноге, па подухвати Рудоњу испод врата. - Не дајте, људи, нагрди вола! – узвикну преплашено кнез. Испод врата Рудоњина шикну велики млаз крви. Лујо задолига. Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно-силно одјекују.
ИМПЕРФЕКАТ
Имперфекат – пређашње несвршено време
Имперфекат је прост личан глаголски облик. Гради се само од глагола несвршеног глаголског вида. Користи се за радњу која је трајала неко време у прошлости, нпр:
„Мољах је седам дана (имперфекат), али је не умолих (аорист)“.
ГРАЂЕЊЕ
|
2. Од презентске основе (окрњене одбијањем последњег самогласника) гради се имперфекат свих осталих глагола, и то двојаким наставцима.а) Од глагола чија се инфинитивна основа завршава на било који самогласник осим а, имперфекат се гради додавањем додавањем следећих наставака на окрњену презентску основу глагола:
|
ТРОЈАКИ НАСТАВЦИ ЗА ГРАДЊУ
|
|
Присутна је АСИМИЛАЦИЈА или САЖИМАЊЕ САМОГЛАСНИКА (вокала) А. Само када су у питању наставци прве групе, тј. када се инфинитивна основа завршава самогласником А
|
Очито је да са наставцима друге групе због Ј долази до – ЈОТОВАЊА. У питању је окрњена презентска основа.
|
Овде долази до СИБИЛАРИЗАЦИЈЕ.код глагола који се у инфинитиву завршавају наставком –ЋИ. Инфинитивна основа завршава се сугласником К. иза којег следи вокал И.
|
Примери још неких глагола у имперфекту
Глагол певати (инфини-
|
Глагол чути (инфинитив-
|
Глагол плести (инфини-
|
И у подгрупи глагола, којима инфинитивна основа завршава на самогласник и, долази до јотовања крајњег сугласника основе (након што је глас и због слабог положаја прешао у глас ј): ношах, вожах, грађах итд.
До јотовања долази и код глагола којима инфинитивна основа завршава на самогласник у:
брињах (инфинитивна основа: брину-ти, презентска основа: брине-мо, окрњена презентска основа: брин-),
тоњах (инфинитивна основа: тону-ти, презентска основа: тоне-мо, окрњена презентска основа: тон-).
Трећи наставак за творбу имперфекта: -јāх, који се, осим у овим случајевима, среће и код неких глагола неправилних облика (нпр. глагол ићи — имперфекат: иђах), као и код: умејах, смејах, у којима се сугласник ј могао развити, нашавши се између два вокала (интервокално ј).
АРХАИЧНОСТ ИМПЕРФЕКТА И АОРИСТА
Имперфекат се данас ретко користи и налази се углавном у књижевним делима. Као и аорист, иако се све ређе чују у свакодневном говору, правилни су глаголски облици.
Потребни су нам да бисмо разумели неке књижевне текстове, они имају своју стилску вредност.
Пример:
Куће и кућишта ЗАБОРАВИШЕ.
(„Сеобе”, Милош Црњански)
Често се користе у фразеологизмима, нарочито аорист глагола ОТИЋИ (отидох) и РЕЋИ (рекох).
АОРИСТ ИЛИ ИМПЕРФЕКАТ?
Погледај пример:
Пред њим и око њега ЛЕЖАХУ Турци.
Размисли да ли је реч о аористу или имперфекту.
Наравно, зачкољица је у глаголском виду глагола ЛЕЖАТИ – несвршени трајни глагол.
АОРИСТ – од свршених глагола (најчешће)
ИМПЕРФЕКАТ – од несвршених глагола
ИМПЕРФЕКАТ ПОМОЋНИХ ГЛАГОЛА
БИТИ
БЕЈАХ, БЕХ
БЕЈАШЕ, БЕШЕ
БЕЈАШЕ, БЕШЕ
БЕЈАСМО, БЕСМО
БЕЈАСТЕ, БЕСТЕ
БЕЈАХУ, БЕХУ
На следећем часу видећете да нам имперфекат помоћног глагола БИТИ треба за грађење – плусквамперфекта.
ХТЕТИ
ХОЋАХ ХОЋАСМО
ХОЋАШЕ ХОЋАСТЕ
ХОЋАШЕ ХОЋАХУ
Сети се: зашто не и помоћни глагол ЈЕСАМ?
ЗАШТО?
ВЕЖБА
1. Где то _________? (бити + имперфекат)
2. Ми _____________ без вас. (отићи + аорист)
3. Два лоша _____________ Милоша. (убити + аорист) > пословички, гномски аорист 4. Нисам знала те _________ да питам. (решити + аорист)
5. Како ______________ Вуково село? (звати се + имперфект)
6. Ја __________ у продавницу. (отићи + аорист)
7. Мама ми __________ да ће данас бити сунца. (рећи + аорист)
8. Баш ___ лепо ми ______________. (испричати се + аорист)
ПЛУСКВАМПЕРФЕКАТ
Плусквамперфекат – сложен личан глаголски облик
Плусквамперфекат или давно прошло време (од латинског plus quam perfectum »више од прошлог«) је прошло време које постоји у већини индоевропских језика. Користи се да опише догађај који се десио пре неке друге прошле радње.
Постоје два начина грађења овог времена у српском језику.
ГРАЂЕЊЕ
1. Од облика перфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева.
|
2. (ређе) Од облика имперфекта помоћног глагола бити и радног глаголског придева.
|
|
|
ДА ЗАКЉУЧИМО!
Плусквамперфекат има:
ЛИЦЕ – прво, друго и треће
БРОЈ – једнина и множина
РОД – мушки, женски и средњи род
УОЧИ
АКТИВ И ПАСИВ
Ја сам био писао писмо. / Писмо је било писано.
Ја бејах писао писмо. / Писмо бејаше писано.
радни глаголски придев трпни глаголски придев
ВЕЖБА
ПРОВЕРИ СВОЈЕ ЗНАЊЕ
КВИЗ
Пронађи вежбу са глаголским облицима које смо научили у 5. и у 6. разреду и провери колико знаш
VI ГЛАГОЛИ, вежба
1. Глаголи су речи које значе радњу, __________________ и ________________. Разврстај
дате глаголе по значењу: СПАВАТИ, УЧИТИ, СВАЊИВАТИ, МИСЛИТИ.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
2. Датим глаголима одреди глаголски вид и глаголски род.
вид род
ОТИЋИ ___________________________ ______________________________
САЊАТИ ___________________________ ______________________________
ПРЕРТЧАВАТИ ___________________________ ______________________________
3. Препиши глаголске облике у реченици и одреди их :
ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ ДА ЗАЈЕДНО ТРЧИМО ЈЕР ЋЕМО ТАКО ВИШЕ ИЗДРЖАТИ .
__________________________________________________________________________
4. Напиши аорист глагола БИТИ у свим лицима једнине и множине.
__________________________________________________________________________
5. Који глаголски облик се гради помоћу аориста глагола бити ?
__________________________________________________________________________
6. а) У датој реченици замени облике перфекта облицима аориста.
ОН ЈЕ ДОТРЧАО ДО ЊЕ, ДОТАКНУО ЈЕ ЗА РАМЕ И РЕКАО: ШУГА.
______________________________________________________________________
б) Да ли је заменом ових глаголских облика радња постала динамичнија?
ДА НЕ Заокружи тачан одговор.
7. Аорист је ______________ глаголски облик и гради се од ____________________основе.
прост/сложен (које глаголске основе)
8. а) У датој реченици замени облик презента одговарајућим глаголским обликом.
КАД СЕ СКУПИМО, БИЋЕ ЗАБАВЕ НА ПРЕТЕК.______________________________
б) Како се зове тај глаголски облик?____________________________________________
9. Дату реченицу напиши правилно :
ЈА БИ ДОШАО АКО БИ МЕ ВИ ПОЗВАЛИ.
_________________________________________________________________________
10. Наброј неличне глаголске облике које смо до сада научили:
_________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________
11. Подвуци глаголски облик и одреди назив глаголског облика и његову функцију у реченици:
ДОНЕЛА НАСТАВНИЦА ПИСМЕНЕ ЗАДАТКЕ! _____________________________
12. Подвуци прилошку одредбу за начин и одреди врсту речи:
СЕДЕЋИ У КЛУПАМА ПАЖЉИВО СЛУШАЈУ НАСТАВНИКА.________________
13. Издвој глаголске облике из дате реченице и одреди који су:
Он се спусти на столицу, глава му паде на прса, а трепавице, као од олова, склапаху се.
__________________________ _______________________ ______________________
14. Напиши дуже и краће облика имперфекта глагола БИТИ.
1.л.јед. _____________________ 1.л.мн.________________________
2. л.јед._____________________ 2.л.мн.________________________
3.л.јед. _____________________ 3.л.мн.________________________
15. Издвој из дате реченице плусквамперфекат и одреди му лице, род и број.
Сунце је већ давно било на небу одскочило, кад смо устали.
______________________ лице: __________ род:_________ број: ___________
16. Глагол НОСИТИ напиши у облику:
а) аорист (3.л.мн) ______________________________
б) имперфекат (3.л.јдн) ______________________________
в) плусквамперфекат (2.л.мн) ______________________________
г) перфекат (3.л.мн ж.р) ______________________________
д) презент (3.л.мн) ______________________________
ђ) футур I (2.л.јдн) ______________________________
1. Глаголи су речи које значе радњу, __________________ и ________________. Разврстај
дате глаголе по значењу: СПАВАТИ, УЧИТИ, СВАЊИВАТИ, МИСЛИТИ.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
2. Датим глаголима одреди глаголски вид и глаголски род.
вид род
ОТИЋИ ___________________________ ______________________________
САЊАТИ ___________________________ ______________________________
ПРЕРТЧАВАТИ ___________________________ ______________________________
3. Препиши глаголске облике у реченици и одреди их :
ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ ДА ЗАЈЕДНО ТРЧИМО ЈЕР ЋЕМО ТАКО ВИШЕ ИЗДРЖАТИ .
__________________________________________________________________________
4. Напиши аорист глагола БИТИ у свим лицима једнине и множине.
__________________________________________________________________________
5. Који глаголски облик се гради помоћу аориста глагола бити ?
__________________________________________________________________________
6. а) У датој реченици замени облике перфекта облицима аориста.
ОН ЈЕ ДОТРЧАО ДО ЊЕ, ДОТАКНУО ЈЕ ЗА РАМЕ И РЕКАО: ШУГА.
______________________________________________________________________
б) Да ли је заменом ових глаголских облика радња постала динамичнија?
ДА НЕ Заокружи тачан одговор.
7. Аорист је ______________ глаголски облик и гради се од ____________________основе.
прост/сложен (које глаголске основе)
8. а) У датој реченици замени облик презента одговарајућим глаголским обликом.
КАД СЕ СКУПИМО, БИЋЕ ЗАБАВЕ НА ПРЕТЕК.______________________________
б) Како се зове тај глаголски облик?____________________________________________
9. Дату реченицу напиши правилно :
ЈА БИ ДОШАО АКО БИ МЕ ВИ ПОЗВАЛИ.
_________________________________________________________________________
10. Наброј неличне глаголске облике које смо до сада научили:
_________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________
11. Подвуци глаголски облик и одреди назив глаголског облика и његову функцију у реченици:
ДОНЕЛА НАСТАВНИЦА ПИСМЕНЕ ЗАДАТКЕ! _____________________________
12. Подвуци прилошку одредбу за начин и одреди врсту речи:
СЕДЕЋИ У КЛУПАМА ПАЖЉИВО СЛУШАЈУ НАСТАВНИКА.________________
13. Издвој глаголске облике из дате реченице и одреди који су:
Он се спусти на столицу, глава му паде на прса, а трепавице, као од олова, склапаху се.
__________________________ _______________________ ______________________
14. Напиши дуже и краће облика имперфекта глагола БИТИ.
1.л.јед. _____________________ 1.л.мн.________________________
2. л.јед._____________________ 2.л.мн.________________________
3.л.јед. _____________________ 3.л.мн.________________________
15. Издвој из дате реченице плусквамперфекат и одреди му лице, род и број.
Сунце је већ давно било на небу одскочило, кад смо устали.
______________________ лице: __________ род:_________ број: ___________
16. Глагол НОСИТИ напиши у облику:
а) аорист (3.л.мн) ______________________________
б) имперфекат (3.л.јдн) ______________________________
в) плусквамперфекат (2.л.мн) ______________________________
г) перфекат (3.л.мн ж.р) ______________________________
д) презент (3.л.мн) ______________________________
ђ) футур I (2.л.јдн) ______________________________
1Повежи стрелицом глаголски облик и његов назив: стићи гл.прилог садашњи
причајући перфекат
зваћу инфинитив
писао сам футур 1.
презент
2. Одреди инф.и презент.основу следећим глаголима:
увести
обући
продати
прићи
3. Прецизно одреди глаголски вид и род:
написати
зевати
ходати
дружити се
4. Одреди назив следећим гл.облицима:
помешали су
сте записали
расклонити
слушам
не дам
изгореше
5. Подвуци глаголске облике у реченицама и одреди их:
Посматраху слике на изложби које су биле насликане у прошлом веку.
Знао је жмурећи да пронађе свој дом.
Добио је наређење које ће ускоро заборавити.
6. Глагол ЗАМИСЛИТИ напиши у:
-радном гл.придеву м.р једнине
– 2.л.мн.футура 1.
– 1.л.јд.имперфекта
7.Подвуци личне глаголске облике у следећем низу:
приморати, позови, вечерамо, одвучен, буду пратили, ићи.
8.Одреди граматичке категорије подвученом глаголском облику:
Он није јуче знао одговор на постављено питање.
Гр.род Гр.број Лице Гл.вид Гл.род
Гл.облик Стање Потврдност/одричност
9. Подвуци сложене гл.облике:
изуо се, снимати, вољен, ћу возити, буду сели, гледам.
10. Подвуци правилно написане гл.облике:
вучући, донешен, заплако сам, стићи ћу, трчали би, поломићеш.
ИГРАМО
укуцај kahoot.it
