Шта су глаголи?
Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају: радњу, стање и збивање. Глагол у личном глаголском облику је предикат у реченици. Сви глаголи у нашем језику завршавају се на: ти и ћи.
Радња
Највећи број глагола казује неку радњу. Ове глаголе ћемо препознати по томе што субјекти свесно и вољно утичу на реализацију глаголом исказане радње.
Примери:
Копати, учити, сликати, играти, певати итд. Да ли чете учити, копати итд. зависи од ваше воље: хочу - нећу.
Стање
Глаголи који казују неко стање субјекта - релизују се без обзира на вашу вољу, некад чак и против ваше воље.
Примери:
То су глаголи типа: стидети се, поцрвенети, црвенети се, ницати, клијати, разболети се, сањати, туговати итд. Ови се глаголи реализују без обзира на вашу вољу. Ви понекад поцрвените упркос томе што то није ваша воља.
Збивање
Ови глаголи означавају неко збивање у природи и тешко им је одредити вршиоца.
Примери:
Грмети, загрмети, севати, наоблачити се, облачати се, разданити се, свитати итд. Глаголи се мењају по лицима, временима и начинима.
Граматичка категорија потврдности и одричности
Ово значење глаголских облика је лако уочљиво: хоћу - НЕЋУ, јесам - НИСАМ, радим - НЕ РАДИМ, учим НЕ УЧИМ итд.
Граматичка категорија рода и броја
Глаголски придеви (радни и трпни) имају различите облике за сва три рода и оба броја (једнину и множину). Наравно, и глаголски облици који се граде помоћу радног и трпног глаголског придева (перфекат, плусквамперфекат, потенција и футур II имају различите облике за сва три рода и оба броја. Остали глаголски облици разликују само оба броја (једнину и множину), а не разликују родове.
Примери:
ЈЕДНИНА: Ја пишем, ти пишеш, он, она, оно пише
МНОЖИНА: ми пишемо, ви пишете, они, оне, она пишу.
Из овог примера видимо различите облике за лица, број (једнина и множина) - а НЕМА разлике у роду.
Ово сте у петом разреду научили о глаголима:
ГЛАГОЛСКИ РОД
ГЛАГОЛСКИ ВИД
ГЛАГОЛСКЕ ОСНОВЕ (инфинитивна и презентска)
ИНФИНИТИВ
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
ПРЕЗЕНТ
ПЕРФЕКАТ
ФУТУР I
ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ (јесам, бити, хтети)
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
У српском језику постоји 14 глаголских облика.
Према томе да ли разликују лица, глаголски облици се деле на:
☼ личне глаголске облике
☼ неличне глаголске облике.
Лични глаголски облици разликују лица и деле се на времена (облици имају временска значења) и начине (облици који немају временска значења већ означавају неку неостварену радњу).
У времена спадају:
☼ презент
☼ перфекат
☼ аорист
☼ имперфекат
☼ плусквамперфекат
☼ футур I.
У начине спадају:
☼ императиве (заповедни начин)
☼ потенцијал (могући начин)
☼ футур II.
Нелични глаголски облици не разликују лица. У ове облике спадају:
☼ инфинитив
☼ радни глаголски придев
☼ трпни глаголски придев
☼ глаголски прилог садашњи
☼ глаголски прилог прошли.
Према начину грађења глаголски облици се деле на:
☼ просте глаголске облике
☼ сложене глаголске облике.
Прости глаголски облици састоје се од једне речи и не садрже помоћни глагол.
У просте глаголске облике спадају:
☼ презент
☼ аорист
☼ имперфекат
☼ императив
☼ инфинитив
☼ радни глаголски придев
☼ трпни глаголски придев
☼ глаголски прилог садашњи
☼ глаголски прилог прошли.
Сложени глаголски облици састоје се од две или више речи и садрже помоћни глагол.
У сложене глаголске облике спадају:
☼ перфекат
☼ плусквамперфекат
☼ футур I
☼ потенцијал
☼ футур II.
Промена глагола РАДИТИ
Презент (садашње време)
1.радим 1.радимо
2.радиш 2.радите
3.ради 3.раде
Перфекат (прошло време)
1.радио сам 1.радили смо
2.радио си 2.радили сте
3.радио је 3.радили су
Аорист (прошло свршено време)
1.радих 1.радисмо
2.ради 2.радисте
3.ради 3.радише
Имперфекат (прошло несвршено време)
1.радијах 1.радијасмо
2.радијаше 2.радијасте
3.радијаше 3.радијаху
Плусквамперфекат (давно прошло време)
1.био сам радио 1.били смо радили
2.био си радио 2.били сте радили
3.био је радио 3.били су радили
ИЛИ
1.бејах (бех) радио 1.бејасмо (бесмо) радили
2.бејаше (беше) радио 2.бејасте (бесте) радили
3.бејаше (беше) радио 3.бејаху (беху) радили
Футур I (будуће време)
1.радићу (ћу радити) 1.радићемо (ћемо радити)
2.радићеш (ћеш радити) 2.радићете (ћете радити)
3.радиће (ће радити) 3. радиће (ће радити)
Императив (заповедни начин)
1. - 1.радимо
2.ради 2. радите
3. - 3. -
Потенцијал (могући начин)
1.радио бих 1.радили бисмо
2.радио би 2.радили бисте
3.радио би 3.радили би
Футур II (предбудући начин)
1.будем радио 1.будемо радили
2.будеш радио 2.будете радили
3.буде радио 3.буду радили
Инфинитив
радити
Глаголски прилог прошли
радивши
Глаголски прилог садашњи
радећи
Радни глаголски прилог
радио
Трпни глаголски придев
рађен
Глаголи су несамосталне променљиве речи које означавају: радњу, стање и збивање. Глагол у личном глаголском облику је предикат у реченици. Сви глаголи у нашем језику завршавају се на: ти и ћи.
Радња
Највећи број глагола казује неку радњу. Ове глаголе ћемо препознати по томе што субјекти свесно и вољно утичу на реализацију глаголом исказане радње.
Примери:
Копати, учити, сликати, играти, певати итд. Да ли чете учити, копати итд. зависи од ваше воље: хочу - нећу.
Стање
Глаголи који казују неко стање субјекта - релизују се без обзира на вашу вољу, некад чак и против ваше воље.
Примери:
То су глаголи типа: стидети се, поцрвенети, црвенети се, ницати, клијати, разболети се, сањати, туговати итд. Ови се глаголи реализују без обзира на вашу вољу. Ви понекад поцрвените упркос томе што то није ваша воља.
Збивање
Ови глаголи означавају неко збивање у природи и тешко им је одредити вршиоца.
Примери:
Грмети, загрмети, севати, наоблачити се, облачати се, разданити се, свитати итд. Глаголи се мењају по лицима, временима и начинима.
Граматичка категорија потврдности и одричности
Ово значење глаголских облика је лако уочљиво: хоћу - НЕЋУ, јесам - НИСАМ, радим - НЕ РАДИМ, учим НЕ УЧИМ итд.
Граматичка категорија рода и броја
Глаголски придеви (радни и трпни) имају различите облике за сва три рода и оба броја (једнину и множину). Наравно, и глаголски облици који се граде помоћу радног и трпног глаголског придева (перфекат, плусквамперфекат, потенција и футур II имају различите облике за сва три рода и оба броја. Остали глаголски облици разликују само оба броја (једнину и множину), а не разликују родове.
Примери:
ЈЕДНИНА: Ја пишем, ти пишеш, он, она, оно пише
МНОЖИНА: ми пишемо, ви пишете, они, оне, она пишу.
Из овог примера видимо различите облике за лица, број (једнина и множина) - а НЕМА разлике у роду.
Ово сте у петом разреду научили о глаголима:
ГЛАГОЛСКИ РОД
ГЛАГОЛСКИ ВИД
ГЛАГОЛСКЕ ОСНОВЕ (инфинитивна и презентска)
ИНФИНИТИВ
РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
ПРЕЗЕНТ
ПЕРФЕКАТ
ФУТУР I
ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ (јесам, бити, хтети)
ГЛАГОЛСКИ ОБЛИЦИ
У српском језику постоји 14 глаголских облика.
Према томе да ли разликују лица, глаголски облици се деле на:
☼ личне глаголске облике
☼ неличне глаголске облике.
Лични глаголски облици разликују лица и деле се на времена (облици имају временска значења) и начине (облици који немају временска значења већ означавају неку неостварену радњу).
У времена спадају:
☼ презент
☼ перфекат
☼ аорист
☼ имперфекат
☼ плусквамперфекат
☼ футур I.
У начине спадају:
☼ императиве (заповедни начин)
☼ потенцијал (могући начин)
☼ футур II.
Нелични глаголски облици не разликују лица. У ове облике спадају:
☼ инфинитив
☼ радни глаголски придев
☼ трпни глаголски придев
☼ глаголски прилог садашњи
☼ глаголски прилог прошли.
Према начину грађења глаголски облици се деле на:
☼ просте глаголске облике
☼ сложене глаголске облике.
Прости глаголски облици састоје се од једне речи и не садрже помоћни глагол.
У просте глаголске облике спадају:
☼ презент
☼ аорист
☼ имперфекат
☼ императив
☼ инфинитив
☼ радни глаголски придев
☼ трпни глаголски придев
☼ глаголски прилог садашњи
☼ глаголски прилог прошли.
Сложени глаголски облици састоје се од две или више речи и садрже помоћни глагол.
У сложене глаголске облике спадају:
☼ перфекат
☼ плусквамперфекат
☼ футур I
☼ потенцијал
☼ футур II.
Промена глагола РАДИТИ
Презент (садашње време)
1.радим 1.радимо
2.радиш 2.радите
3.ради 3.раде
Перфекат (прошло време)
1.радио сам 1.радили смо
2.радио си 2.радили сте
3.радио је 3.радили су
Аорист (прошло свршено време)
1.радих 1.радисмо
2.ради 2.радисте
3.ради 3.радише
Имперфекат (прошло несвршено време)
1.радијах 1.радијасмо
2.радијаше 2.радијасте
3.радијаше 3.радијаху
Плусквамперфекат (давно прошло време)
1.био сам радио 1.били смо радили
2.био си радио 2.били сте радили
3.био је радио 3.били су радили
ИЛИ
1.бејах (бех) радио 1.бејасмо (бесмо) радили
2.бејаше (беше) радио 2.бејасте (бесте) радили
3.бејаше (беше) радио 3.бејаху (беху) радили
Футур I (будуће време)
1.радићу (ћу радити) 1.радићемо (ћемо радити)
2.радићеш (ћеш радити) 2.радићете (ћете радити)
3.радиће (ће радити) 3. радиће (ће радити)
Императив (заповедни начин)
1. - 1.радимо
2.ради 2. радите
3. - 3. -
Потенцијал (могући начин)
1.радио бих 1.радили бисмо
2.радио би 2.радили бисте
3.радио би 3.радили би
Футур II (предбудући начин)
1.будем радио 1.будемо радили
2.будеш радио 2.будете радили
3.буде радио 3.буду радили
Инфинитив
радити
Глаголски прилог прошли
радивши
Глаголски прилог садашњи
радећи
Радни глаголски прилог
радио
Трпни глаголски придев
рађен
Прилози: Школа плус
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
VI ГЛАГОЛИ, вежба
1. Глаголи су речи које значе радњу, __________________ и ________________. Разврстај
дате глаголе по значењу: СПАВАТИ, УЧИТИ, СВАЊИВАТИ, МИСЛИТИ.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
2. Датим глаголима одреди глаголски вид и глаголски род.
вид род
ОТИЋИ ___________________________ ______________________________
САЊАТИ ___________________________ ______________________________
ПРЕРТЧАВАТИ ___________________________ ______________________________
3. Препиши глаголске облике у реченици и одреди их :
ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ ДА ЗАЈЕДНО ТРЧИМО ЈЕР ЋЕМО ТАКО ВИШЕ ИЗДРЖАТИ .
__________________________________________________________________________
4. Напиши аорист глагола БИТИ у свим лицима једнине и множине.
__________________________________________________________________________
5. Који глаголски облик се гради помоћу аориста глагола бити ?
__________________________________________________________________________
6. а) У датој реченици замени облике перфекта облицима аориста.
ОН ЈЕ ДОТРЧАО ДО ЊЕ, ДОТАКНУО ЈЕ ЗА РАМЕ И РЕКАО: ШУГА.
______________________________________________________________________
б) Да ли је заменом ових глаголских облика радња постала динамичнија?
ДА НЕ Заокружи тачан одговор.
7. Аорист је ______________ глаголски облик и гради се од ____________________основе.
8. а) У датој реченици замени облик презента одговарајућим глаголским обликом.
КАД СЕ СКУПИМО, БИЋЕ ЗАБАВЕ НА ПРЕТЕК.______________________________
б) Како се зове тај глаголски облик?____________________________________________
9. Из дате реченице препиши глаголе и одреди им глаголски облик, лице и број.
ДОЂИТЕ ОВАМО И ЗАЈЕДНО ЗАПЕВАЈМО!
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
10. Дату реченицу напиши правилно :
ЈА БИ ДОШАО АКО БИ МЕ ВИ ПОЗВАЛИ.
_________________________________________________________________________
11. Императив глагола РЕЋИ у 1. л. множине гласи _____________________________и у
њему је извршена гласовна промена ________________________________________ .
12. Глаголски начини су __________________________ и __________________________ .
Који од њих је прост глаголски облик?_______________________________________
13. Наброј неличне глаголске облике:
_________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________
14. Подвуци глаголски облик и одреди му функцију у реченици:
ДОНЕЛА НАСТАВНИЦА ПИСМЕНЕ ЗАДАТКЕ! _____________________________
15. Подвуци прилошку одредбу за начин и одреди врсту речи:
СЕДЕЋИ У КЛУПАМА ПАЖЉИВО СЛУШАЈУ НАСТАВНИКА.________________
16. Глаголски прилог садашњи се гради од _________________________, а глаголски прилог
прошли од ____________________________ глагола.
17. Издвој глаголске облике из дате реченице и одреди који су:
Он се спусти на столицу, глава му паде на прса, а трепавице, као од олова, склапаху се.
__________________________ _______________________ ______________________
18. Напиши дуже и краће облика имперфекта глагола БИТИ.
1.л.јед. _____________________ 1.л.мн.________________________
2. л.јед._____________________ 2.л.мн.________________________
3.л.јед. _____________________ 3.л.мн.________________________
19. Издвој из дате реченице плусквамперфекат и одреди му лице, род и број.
Сунце је већ давно било на небу одскочило, кад смо устали.
______________________ лице: __________ род:_________ број: ___________
20. Глагол НОСИТИ напиши у облику:
а) глаголског прилога садашњег ______________________________
б) другог лица множине потенцијала ______________________________
в) другог лица једнине императива ______________________________
1. Глаголи су речи које значе радњу, __________________ и ________________. Разврстај
дате глаголе по значењу: СПАВАТИ, УЧИТИ, СВАЊИВАТИ, МИСЛИТИ.
_______________________________________________________________________
_______________________________________________________________________
2. Датим глаголима одреди глаголски вид и глаголски род.
вид род
ОТИЋИ ___________________________ ______________________________
САЊАТИ ___________________________ ______________________________
ПРЕРТЧАВАТИ ___________________________ ______________________________
3. Препиши глаголске облике у реченици и одреди их :
ДОГОВОРИЛИ СМО СЕ ДА ЗАЈЕДНО ТРЧИМО ЈЕР ЋЕМО ТАКО ВИШЕ ИЗДРЖАТИ .
__________________________________________________________________________
4. Напиши аорист глагола БИТИ у свим лицима једнине и множине.
__________________________________________________________________________
5. Који глаголски облик се гради помоћу аориста глагола бити ?
__________________________________________________________________________
6. а) У датој реченици замени облике перфекта облицима аориста.
ОН ЈЕ ДОТРЧАО ДО ЊЕ, ДОТАКНУО ЈЕ ЗА РАМЕ И РЕКАО: ШУГА.
______________________________________________________________________
б) Да ли је заменом ових глаголских облика радња постала динамичнија?
ДА НЕ Заокружи тачан одговор.
7. Аорист је ______________ глаголски облик и гради се од ____________________основе.
8. а) У датој реченици замени облик презента одговарајућим глаголским обликом.
КАД СЕ СКУПИМО, БИЋЕ ЗАБАВЕ НА ПРЕТЕК.______________________________
б) Како се зове тај глаголски облик?____________________________________________
9. Из дате реченице препиши глаголе и одреди им глаголски облик, лице и број.
ДОЂИТЕ ОВАМО И ЗАЈЕДНО ЗАПЕВАЈМО!
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
10. Дату реченицу напиши правилно :
ЈА БИ ДОШАО АКО БИ МЕ ВИ ПОЗВАЛИ.
_________________________________________________________________________
11. Императив глагола РЕЋИ у 1. л. множине гласи _____________________________и у
њему је извршена гласовна промена ________________________________________ .
12. Глаголски начини су __________________________ и __________________________ .
Који од њих је прост глаголски облик?_______________________________________
13. Наброј неличне глаголске облике:
_________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________
14. Подвуци глаголски облик и одреди му функцију у реченици:
ДОНЕЛА НАСТАВНИЦА ПИСМЕНЕ ЗАДАТКЕ! _____________________________
15. Подвуци прилошку одредбу за начин и одреди врсту речи:
СЕДЕЋИ У КЛУПАМА ПАЖЉИВО СЛУШАЈУ НАСТАВНИКА.________________
16. Глаголски прилог садашњи се гради од _________________________, а глаголски прилог
прошли од ____________________________ глагола.
17. Издвој глаголске облике из дате реченице и одреди који су:
Он се спусти на столицу, глава му паде на прса, а трепавице, као од олова, склапаху се.
__________________________ _______________________ ______________________
18. Напиши дуже и краће облика имперфекта глагола БИТИ.
1.л.јед. _____________________ 1.л.мн.________________________
2. л.јед._____________________ 2.л.мн.________________________
3.л.јед. _____________________ 3.л.мн.________________________
19. Издвој из дате реченице плусквамперфекат и одреди му лице, род и број.
Сунце је већ давно било на небу одскочило, кад смо устали.
______________________ лице: __________ род:_________ број: ___________
20. Глагол НОСИТИ напиши у облику:
а) глаголског прилога садашњег ______________________________
б) другог лица множине потенцијала ______________________________
в) другог лица једнине императива ______________________________