Приповетка из 1883. мајстора кратке приче Чехова који је сматрао да „писати треба тако да речима буде тесно, а мислима широко.“
ЦИТАТИ „Од срца вам препоручујем да Чеховљеве книге узимате што чешће и да кроз њих сањате, онако како су настале, кроз снове. У време Голијата, који пуцају од здравља, корисно је читати о слабим Давидима.“ – Владимир Набоков-
Антон Павлович Чехов је завршио медицински факултет, али је љубав према позоришту била присутна у његовом животу готово увек. Имао је обичај да каже да му је медицина законита жена, а књижевност љубавница.
Као лекар често је лечио без накнаде сиромашне књижевнике, студенте и сељаке. Писао је још од гимназијских дана и те прве приче и драме потписивао је псеудонимима: Антоша Чехонте, Антонсон…
Свакоме ко га је познавао у очи је упадала његова ослобођеност од општепризнатих догми. Горки му је једном рекао: „Чини ми се да сте ви први слободан човек кога сам видео да се ни пред ким не клања.“
За члана Академије наука Чехов је изабран 1900, али две године касније Горки није примљен. У знак протеста Чехов је напустио Академију.
Имао је само 44 године када је преминуо.
Када су питали Чехова како би требало писати за децу, одговорио је: „Исто као за одрасле, само боље“.
Толстој је рекао да је величина Чеховљевог стваралаштва „у томе што је оно не само јасно и сродно сваком Русу, већ и сваком човеку уопште…“
“Чиновникова смрт” Антона Павлович Чехов
Разлика међу класама је у многим друштвима непремостива.
Тема: Червјаков умире јер је разлика између две класе за њега непремостива. Врста епског дела: новела је књижевна епска врста која има сложенију структуру, прати психолошке промене главних ликова
Тематске целине: 1) Увод – Червјаков је кинуо за врат цивилном генералу Брижалову. Извини се, али човек не обраћа пажњу на цео догађај. Контрастом између спокојства у позороишту и кијања наговештен је проблем. 2) Заплет – Червјаков схвата да је увредио генерала, и решен је да се извини. Што се више извињава, генерал је све љући јер он не разуме како неко може таквом неважном догађају толико пажње придавати. Градацијом се појачава и приказују осећања Червјакова. 3) Врхунац или кулминација – поновно извињење у новом мундиру, међу молиоцима, Червјакова је бацило у очајање, јер се генерал коначно наљутио и избацио га напоље. Унутрашњим монологом јача …. 4) Перипетија – Червјаков очајан долази кући. 5) Расплет – у свом кревету умире од очаја.
Ликови: Червјаков – црв, је тип човека подређеног, наученог да слуша и да не размишља, он је задовољан малим и не схвата да између њега и генерала не постоји толико велика разлика, колика је установљена у његовој свести. черв – црв
Чехов – теме Чеховљевих прича и драма су судибине обичних људи, њихова суочавањ са проблемима, животним и начини њиховог решавања. Чехов до детаља прати психолошке промене јунака.
Тема: Червјаков покушава да се извини генералу.
Червјаков је жртва традиционалног друштвеног система, у којем је подела на класе основна и незаобилазна. Сваки додир између две класе се кажњава. У том систему Червјаков себе доживљава као способног, вредног и радног чиновника који одједном бива избачен из сопственог система вредности и губи тло под ногама једним неопрезним кијањем и пропада у покушају да поврати сопствену психичку стабилност. Духовно растројство Червјакова пратимо кроз труд- да умилостиви генерала. што је труд већи, већи је и Генералов отпор. Градациојом је приказана борба Червјакова да се извини и не пропадне, а констатнним одбијањем генерала који не разуме шта је Червјакову тако важно. Червјаковљев проблем је у несхватању генералове позиције. Червјаков не схвата како нешто што је њему тако важно може бити неважно генералу.