Фразеологизми (идиоми, фраземи) су устаљене језичке јединице које су састављене од две или више речи и имају јединствено значење.
Осим што проучава посебну (индивидуалну) реч као основна језичка јединица именовања, лексикологија проучава и сложенију устаљену језичку јединицу, устаљени скуп од две или више речи, који се назива фразеологизам (Ахилова пета, царски рез, кад на врби роди грожђе...). За такве скупове речи, осим термина фразелогизам, код нас се употребљавају и термини: фразеолошка јединица, идиом и идиоматски израз. Сви такви скупови речи чине Фразеологију српског језика, а и део је лексикологије који их проучава назива се Фразеологија (од грчке речи phrasis - израз, говорни обрт; logos - учење, наука).
Да би скуп речи чинио фразеологизам мора да испуњава следећа 3 захтева:
-мора бити устаљен, што значи да мора бити употребљаван у истом распореду делова који чине тај скуп; -мора имати сложену структуру, што значи да мора бити састављен од најмање две речи; -мора имати јединствено значење.