Војислав Илић: Свети Сава Војислав Илић
(1860 - 1894)
Рођен је у Београду као син песника Јована Илића. Њихова кућа увек је била отворена за песнике и уметнике оног доба. Ту су се често састајали: Ђура Јакшић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Ненадовић, Лаза Костић, Лаза Лазаревић, Милован Глишић, Јанко Веселиновић, Симо Матавуљ, Стеван Сремац, Алекса Шантић, Радоје Домановић, Бранислав Нушић... Због тога је кућа Илића названа "ковницом стихова". Бранислав Нушић је записао: Песничка кућа Илића била је осамдесетих година једини књижевни клуб у престоници. Кроз ту кућу, на којој су и дању и ноћу врата била отворена, прошло је неколико генерација књижевника. Мене је у кућу Илића увео Војислав, с којим сам још од 1880. године друговао, пошто смо се раније већ сретали радовима у појединим листовима. Улазак у песничку кућу Илића за мене је тада имао нарочиту драж. У машти шеснаестогодишњег младића, та кућа ми је изгледала као неки чаробни замак, или као недокучно гнездо где станује стари орао, а орлићи излећу у свет и враћају се с вечери на легало. Стари Јово Илић – „таткана” како су га звала деца, а крај њих и сви ми остали – био је тада још врло крепак старац.
Војислав Илић са мајком и братом
Војислав је био болешљив од детињства, те је након трећег разреда гимназије напустио школу. Касније самостално одлази на предавања у Велику школу, учествује у књижевном и политичком животу студентске омладине, иако није полагао испите. Тамо упознаје Ђуру Јакшића и касније се жени једном од његових кћери, Тијаном. Врло брзо му умиру и жена и деца, те се касније жени други пут. Са другом женом Зорком имао је једну ћерку, Светлану.
Рано је научио руски језик и дела руских писаца читао је у изворном облику. Учествовао је као добровољац у српско-бугарском рату. Био је отпуштен из службе као политички противник режима, а годину дана пред смрт радио је као писар конзулата у Приштини, где му је претпостављени био Бранислав Нушић.
Поживео је свега 34 године, али је оставио много тога иза себе. Још као школарац писао је песме. Илићеве описне песме су исечци из сеоске стварности. Нарочито је познат по својим описним песмама у којима слика два годишња доба-јесен и зиму. У 5. разреду смо читали његову дескриптивну песму „Зимско јутро“. Природа у његовој поезији не живи самосталним животом, она је пре свега позадина на којој се одигравају призори из живота. Његова дескриптивна поезија је само део његовог стваралачког опуса. Његово дело треба посматрати као комплексну целину која се састоји од низа различитих мотива и идеја.
За живота је објавио три збирке песама (1887, 1889, 1892). Биле су запажене у оно време због новина у њима: богатства слика и музике, али и језичког богатства. Војислав Илић био је узор многим нашим песницима, а његов утицај на друге песнике представља својеврсну књижевну школу названу "војиславизам".
Многе његове песме су објављене у разним часописима, неке су остале само у његовим белешкама. Имао је и неколико прозних покушаја, али је првенствено био песник.
Материјал: Школа плус
СВЕТИ САВА
Војислав Илић
