РАТАР Вељко Петровић (Сомбор, 05.11.1884. - Београд, 27.07.1967)
Његов отац Ђорђе био је сомборски катихета који ће 1891. у монаштву добити име Герасим и предаваће у Богословији у Сремским Карловцима. Вељкова мати се звала Милева и била је ћерка сомборског пароха Јована Момировића. Мати је умрла неколико недеља после порођаја. Вељко Петровић је имао две старије сестре Виду и Анђу, те брата Миливоја. Гимназију на мађарском језику завршио је у родном Сомбору. Године 1902. стиже у Будимпешту где је студирао право. Истовремено био је питомац првог српског колеџа, завода Саве Текелије, чувеног пештанског Текелијанума. Прве песме је почео да објављује 1905. године.
У Београду упознаје песника Симу Пандуровића и угледног књижевног критичара Јована Скерлића коме ће постати књижевни миљеник. У јеку Балканских ратова у београдском Народном позоришту упознаје седамнаестогодишњу Мару Мандрашевић, кћерку панчевачког трговца са којом ће се венчати у њеном родном месту, Кули, 20. новембра 1919. године.
Тек 1920. почео је да штампа избор својих новела, у књигама:
1921. - "Буња и други из Раванграда", предратна причања, дванаест приповедака; 1922. - "Померене савести", десет приповедака; 1922. - "Три приповетке"; 1924. - "Искушење", петнаест приповедака.
Петровић је написао око сто приповедака, и велик број чланака из књижевности и уметности у "Политици", "Летопису" итд. О стогодишњици Матице српске Петровић је уредио "Албум војвођанске уметности" и у њему написао преглед српске уметности од краја 17. до 20. века.
Умро је у Београду 1967. а сахрањен је уз велике почасти у Алеји великана.
РАТАР
ЧИТАМО ПЕСМУ
МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ
жуљав – пун жуљева плуг – оруђе којим се оре земља ћух – дах ветра влас – коса бразда – удубљење у земљи које прави плуг при орању таворити – тешко живети, животарити кликнути – гласно повикати, запевати сета – тиха туга, чежња за нечим далеким морити – мучити
Село нам пружа непосредан додир са природом - са животом.
Вељко Петровић - колико год да је живео у ВЕЛИКОМ ГРАДУ, његово срце је припадало ВОЈВОЂАНСКОМ СЕЉАКУ. Остао је дубоко везан за ЗЕМЉУ и никада се није у потпуности привикао на живот у великом граду, што се најбоље види кроз његово дело. На почетку песме Ратар, Вељко Петровић описује ратара у тренуцима одмора. Његове "жуљаве руке се одмарају на плугу" док "дубоко дише, и као да дремље". Он немо посматра богате бразде, у мучној борби узоране.
РАЗГОВОР О ПЕСМИ * Који тренутак у животу ратара приказује песма? * Запази где се он налази, шта ради. Од ког детаља је песник започео његов портрет? ** Објасни шта руке и лице ратара говоре о његовом животу. ** Како је он везан за земљу? Шта према њој осећа? ** Уочи од чега зависе његова радост и његова сета. Због чега? *** Опиши каква је песма ратара.
* Образложи тему песме и њен главни мотив. * Истражи поређења у песми и њихову улогу у грађењу песничких слика. Како ратар дише и гледа, а са чим је упоређена његова песма? ** Испитај улогу епитета, персонификације, ономатопеје. ** Каква је рима, и да ли је доследно заступљена? *** Процени у чему се састоји највиша вредност песме „Ратар”. *** Издвој и образложи социјалне мотиве у песми Вељка Петровића. Упореди их са Шантићевом социјалном песмом „О класје моје”.
Реч пријатеља о поезији Шта је то поезија, тај значајни део књижевности, уопште, свуд и одувек? [...] Песништво, без обзира на језике, садржи изјаве о осећајним појавама, или осећајне изјаве о појавама природе, света, живота, које, изражене нарочитом, својственом вештином речи, казују истине, опште истине, иако се тичу некаквог сасвим особитог, личног, чак, наоко, изузетног случаја. На пример, прави песник је способан да одабере од безброј појединости којима природа и живот без престанка врве, да одабере и да тако повеже, среди само неколико од тих подробности како би читалац, под утиском њиховим, наслутио, сагледао и сав онај бесконачни ред свих осталих појединости од којих се састоји целина; штавише, читалац, под утиском наведеног песниковог доживљаја, сазна, уопште, о томе да сви људи тако нешто доживљавају, чак и он сам види себе у том опису. Вељко Петровић
Изабери задатак
Интервјуиши неку личност из своје околине тако да представиш њено занимање. Пажљиво смисли питања и запиши их заједно са одговорима.
Изабери личност коју ћеш описати трудећи се да сликовито прикажеш занимање којим се бави.
Напиши краћи текст о неком друштвеном проблему, како га ти видиш, из свог угла.
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
РАТАР Вељко Петровић (1884. - 1967)
-песник, приповедач, есејиста и историчар уметности РОД: лирика
ВРСТА: социјална песма ***Социјална песма је врста лирске песме у којој се говори о неправдама, о тешком положају сиромашних слојева друштва и о борби за правду у друштву..
ТЕМА: тежак живот ратара, радост ратара због срођености са земљом на којој живи
ПРВА СТРОФА- опис ратара ДРУГА - ТРЕЋА СТРОФА- вечита веза ратара и земље ЧЕТВРТА СТРОФА - брижни ратар кликће земљи иако га с њега "сета мори", он је разуме: он јој даје снагу, пружа јој љубав и бригу, а она му узвраћа јер га храни својим плодовима и лепотом. ПЕТА СТРОФА - суморна и блага ратарева песма, без великих жеља срећа упркос сталној муци
СТИЛСКЕ ФИГУРЕ
ЕПИТЕТИ - жуљаве, пробуђене, седу, дугу, марљива, знојне.... ПЕРСОНИФИКАЦИЈА - пробуђена земља, спокојне бразде,земља збори... ПОРЕЂЕЊЕ - дубоко дише као да дремље, песма као плави чуперак... ОНОМАТОПЕЈА - пуцкетати, шуштати... МЕТАФОРА - "знојем што је гноји" КОНТРАСТ - јадни ратар и богате бразде, клицање са земље и осећање сете са ње.
ИДЕЈА: -саосећање песника са тешким животом ратара, -указивање на вредност живота на селу и на човекову судбинску повезаност са земљом од које живи.