ПРОЧИТАЈ ЕЛЕКТРОНСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ (кликни на слику испод)
ТВ серија
Владимир Андрић ПУСТОЛОВЏУНГЛА КАО АПОТЕКА (одломак)
Пре читања потруди се да замислиш џунглу а потом и апотеку, а онда и да их са што више детаља опишеш. Размисли о томе да ли се те две појаве могу упоређивати – као што је назначено већ самим насловом текста који следи.
Знамо да је џунгла: ред лијана, ред банана, ред Тарзана – ништа посебно. Ја волим џунглу и џунгла воли мене, али неки пут се деси и какав неспоразум... Џунгла као и обично стоји на свом омиљеном месту, усред свог омиљеног континента, а континент не мрда засад са свог омиљеног места на Планети. А усред џунгле – на свом омиљеном месту – стоји једна раскрсница, где се сусрећу четири стазе: Стаза слонова, Стаза мајмуна, Стаза нилских коња и Стаза магараца. Е, на тој (својој омиљеној) раскрсници срели се Слон, Мајмун, Нилски Коњ и Магарац. И свако хоће да прође први. И нико неће да попусти. Па се посвађају и почну да се вређају... Слон Магарцу рекао „Мајмуне” и – Мајмун се увреди. Нилски Коњ Слону рекао да је магарац, па се увреди Магарац. Онда Мајмун Нилском Коњу рече „Слоне” – увреди се сада и Слон. На крају се увреди и Нилски Коњ, кад је Магарац Мајмуну рекао „Нилски коњу!” Мада су били већ довољно увређени, наставе да се вређају. Ваљда им то прија. Џунгла просто јечи. Само чујеш: „Мајмуне!” – „Нилски Коњу!” – „Магарче!” – „Слоне!” Све пети падеж (за дозивање) до петог падежа (такође за дозивање). Ту се богами онда закачише сви слонови, магарци, мајмуни и нилски коњи. Још мало па да се помлате. А остали се окупили и навијају. А оклопници зарђали па шкрипе. А папагаји дречавих боја. А сви бацају коре од банана где стигну. А печурке вам ничу иза леђа... Знате шта ме посебно п о г о д и л о? Кокосов орах. Право у главу. Сва срећа што сам тренутно био без шешира, иначе би ми се оштетио шешир. Али, нисам имао кад да истражујем ко ме гађа, морао сам да смирим Џунглу. Имам ја за то уобичајени поступак. Извадим из ранца Сто На Расклапање, који увек носим баш за овакве случајеве, расклопим га и – лупим шаком! Сто се, природно, распадне, а присутни покупе иверје за успомену. Потрошим Сто, али се бар сви смире. Ја их само још кратко прострелим погледом и кажем тихо али беспоговорно: - НИЛСКИ КОЊИ У НИЛ, СЛОНОВИ У ЋОШАК, МАГАРЦИ У МАГАРЕЋУ КЛУПУ, А МАЈМУНИ – СВАКИ НА СВОЈУ ГРАНУ, ШЕТЊЕ СЕ УКИДАЈУ! ПАПАГАЈИ НА ФАРБАЊЕ У БЕЛО, ОКЛОПНИЦИ НА ПОДМАЗИВАЊЕ! ШАПЕ, КРИЛА И KAHЏE – НА ЛЕЂА. СВИ У ПОТИЉАК! И – сви послушају. Морају.– МУВУ ХОЋУ ДА ЧУЈЕМ! Мува зазуји. Јакако. Ја сам добричина, али са мном нема шале кад... Кад? Па, то – кад нема.– ГДЕ ЈЕ ТАРЗАН?Тарзан се из крошње скрушено спусти низ лијану.- ДОБРО, ТАШО, КАКО ТИ ОВО ДОЗВОЉАВАШ?- Не слушају ме, Пустолове!– ЧУЈТЕ ВИ, МАНГУПАРИЈО, ОДСАД У МОМ ОДСУСТВУ ДА СЛУШАТЕ ТАРЗАНА, А ЏУНГЛА XOЋУ ДА МИ БУДЕ КАО АПОТЕКА! ТАШО, ТИ МИ ОДГОВАРАШ – ПАЗИ, КАО АПОТЕКА! И стварно – почну сви да иду на прстима, говоре „ви” између себе, стављају шапу пред њушку кад зевају. Папагаји префарбани у бело, оклопници подмазани – не шкрипе. Неки мајмуни почели да се чешљају на раздељак. А на раскрсници Тарзан регулише саобраћај. У џунгли завладаше ред и мир... Стварно, као у апотеци. Апотека – ништа друго. Овај. Можда је џунгла на апотеку личила мало више него што ваља... Таман ја тако уживам (хладим ноге у живом блату и мазим у крилу бодљикаво прасе), кад... Шта се дешава? Чујем лепо: неко у хору кија, шмркће, тресе нос, а и говори кроз нос. Хор озеблих становника Планете...– Пустолове, барабице наб дишта де побажу – дај витабин ЦЕ, борабо брзо да се лечибо!– ПОЛАКО... КАКАВ „ВИТАБИН ЦЕ”?– Витабин ЦЕ у таблетама, шубећи, у праху – свеједно!– АХА. ВИТАМИН ЦЕ! ПОЛАКО... ВИТАМИНА ОВДЕ ИМА У ВОЋУ, СЛОБОДНО БЕРИТЕ BOЋE!- Небабо снаге да беребо, небабо снаге више ни да кијабо, дај наб брзо витабин ЦЕ у кутијаба! Каква ти је ово апотека кад небаш витабин ЦЕ! Апотека? Апотека... Апотека!... АПОТЕКА! Аха. Па да. Апотека. Па да. Аух. И још једном – аух. Ја сам изгледа претерао са завођењем реда – сви од џунгле мисле да је стварно апотека.... Док сам се ја прибирао, сви навалише на мене. Па се и љуте. Нису се – као – надали овоме од мене, Великог Пустолова, који је досад важио за најпоузданијег и најплеменитијег и... Велики Пустолов увек је испуњавао обећања. Велики Пустолов никад није правио овакве неслане шале. Зна ли Велики Пустолов да је здравље највеће богатство? Они се убише кијајући, а Велики Пустолов ни „наздравље” да им каже... Кажем ја њима брзо „наздравље” и покушам да објасним како овде није реч о правој апотеци, него сам ја само овим честитим, али мало претерано живахним житељима Џунгле... Како сам ја њима своју замисао о реду и миру у џунгли представио сликовито... То јест – можда мало сликовитије него што је требало... Сликовитије него што житељи џунгле могу да поднесу... ...И не успем ништа да објасним.– Хоћебо витабин ЦЕ, хоћебо витабин ЦЕ, хоћебо витабин ЦЕ!... Пошаљем хитно Тарзана по витамин ЦЕ. Он с лијане на лијану до прве апотеке, па с лијане на лијану назад и – ево га са џаком витамина ЦЕ. Поделисмо озеблима. Они оздравише, одоше... Добро, то се срећно окончало. А ја сам, за сваки случај, џунглу преуредио да буде као пре. Као прво – ослободио сам Тарзана од обавезе да регулише саобраћај – нека опет весело арлауче и кеша се о лијане... У џунгли мора каткад неко и да се посвађа на раскрсници, па и да потегне комшију за реп. Папагаји нек буду шарени, тако су навикли. А мајмуни? Кад мајмуни као мумије седе, сваки на својој грани, и чешљају раздељак – зар то није досадно? Јесте. Џунгла је ипак џунгла – није апотека! кешати се – хватати се, верати се, висити; писац је овде употребио жаргон (кешати се о шипку у аутобусу, на пример)
КОНТРАСТ ИЛИ АНТИТЕЗА Назив је за стилско средство (стилску фигуру) којом се доводе у везу, стављају једна до друге, супротне појаве; то је посебна врста поређења по супротности; тиме се постиже сликовитост и сугерише дубље значење, а некад и хуморан ефекат (поређењем по супротности џунгле и апотеке, на пример); у сликарству се контраст постиже бојама или другим сликарским средствима (најизразитије: црно–бело).
ФРАЗА (идиом, фразеолошки израз, фразеологизам)Устаљени језички израз који се састоји од најмање двеју речи и има утврђено (јединствено) значење; исказује се скупом речи (сизифовски посао), предлошко-падежном конструкцијом (на леву ногу), зависном реченицом (кад на врби роди грожђе) или комуникативном реченицом (Заиграће мечка и пред њиховим вратима.).
ХУМОР Појава која се не може прецизно и до краја дефинисати: обележена је ведрим и веселим расположењем праћеним смехом; остварује се представљањем догађаја, ситуација, људи и њиховог понашања у смешном или у шаљивом облику; хумор, смех, комично – најчешће су засновани на некаквом контрасту, нескладности, неочекиваности, претераности, извештачености односно неприродности.
Реч пријатеља: О употреби фраза Андрићев Пустолов се може одредити као роман за децу – састављен из више епизода, повезаних једним књижевним јунаком. [...]Та безграничност и бесконачност света и живота, о којем, користећи искључиво упечатљиве, занимљиве и изразито духовите слике, говори Андрић, сугерише се у Пустолову, између осталог, и нарочитом употребом језика, који по много чему личи на песнички. [...]Андрић се служи низом фраза као пародијским поступком тако што их у њиховом устаљеном [...] облику умеће где год је то могуће. Упадљиво честа употреба фраза нужно изазива смех: „почистити банку”, „чисто као апотека”, „пропустити кроз шаке”, „врећа без дна”, „гвоздена воља”, „челичити се”, „доспети у шкрипац”, „засукати рукаве”, „шесто чуло”, „каналисати бес”, „насанкати”...
Сазнај више о читању Владимир Андрић је веома ценио Душка Радовића (с којим је сарађивао у Полетарцу и у Редакцији програма за децу):„Душко Радовић је једном рекао ко уме да се игра, никада неће остарити, а ко уме да се радује, увек има чему, тако да је маштовити пустолов начин на који човек живи играјући се и радујући се.”На питање зашто је написао Пустолова и шта је тиме желео да каже – одговорио је:„Хтео сам лудо да забавим децу и све оне који воле ову врсту књижевне гимнастике. Пробао сам да напишем нешто што бих и сам волео да прочитам, како каже Дејвид Селинџер. После гомиле прочитаних књига у животу, мало њих ми се допало. Пробао сам да Пустолов буде тако написан да бих, када бих неком чаролијом заборавио да сам ја аутор, па кад бих га прочитао, могао да кажем: ’Ух, што је ово добро!’”*Да ли примећујеш да се писац у последњем пасусу шали, помало и на свој рачун? Размисли о томе и на часу образложи своја размишљања.
ЗАДАТАК
Роман Пустолов настао је на основу сценарија за телевизијски серијал који је имао много епизода. Погледај још једну од њих и упореди је са текстом из књиге. Замисли свог Пустолова и упореди га са ликом који је остварио глумац Милан Гутовић.
Допиши још једну епизоду у којој ће Пустолов бити главни јунак. Измисли свог Пустолова и једну његову пустоловину.