Стеван Раичковић
​(1928-2007)

ПОСЛЕ КИШЕ

Пажљиво, с оловком у руци, прочитајте песму и запазите на који начин лирски субјект доживљава пејзаж после кише. Означите визуелне мотиве. Уочите стилска средства којима је пренесен доживљај природе.
 
Ниси сам:
Поред тебе расту травке и савијају се.
Три шиљата листа нешто чудно шуме.
Скакавац је скочио са бусена на цвет.
Откинут реп гуштера је нови становник:
Нико сем тебе не зна да се умножио свет.
Ниси сам.
Газиш труло лишће босим ногама.
Под петом си преломио прут:
Једна птица прхну преко твога рамена.
Прислонио си ухо доле:
Ти би сад да чујеш песму камена.
Ниси сам.
Коме ли се твоје очи смешкају?
Можда мислиш да те оставио ум?
Опет гледаш црну земљу што се пуши.
Нешто се дешава сад у твојој души.
Можда ти већ чујеш златни житни шум?

Дучићева мисао:
"Песма је својеврсни пејзаж душе."

Пејзажи  у уметничким делима представљају отиске посматрачевог унутрашњег света и указују на нека шира и општија значења. Описом изабраног дела природе описују се и субјективна, унутрашња стања, расположења и размишљања. 

У овом пејзажу доминирају динамични мотиви кретања и раста.

      Три целине између рефрена испуњене су мотивима из природе:

Ниси сам.

-расту травке и савијају се
-три шиљата листа чудно шуме
-скакавац је скочио
-са бусена на цвет
-откинут реп гуштера

Ниси сам.
-труло лишће

-преломљени прут

-птица прхну

-песма камена

Ниси сам.

-црна земља што се пуши

-златни житни шум

​Стихови који не говоре непосредно о природи:

​Нико сем тебе не зна да се умножио свет.

​Ти би сад
да чујеш песму камена.

​Коме се твоје очи смешкају?

Мислиш да те оставио ум?

Нешто се дешава сад у твојој души.

Можда ти већ чујеш златни житни шум?

Оно што је опредмећено:

-личности: лирски субјект и/или читалац којем се обраћа

-бића и предмети: травке, лишће, скакавци, гуштер, птица, црна земља, камен, жито
​
-чулне сензације: шуморење лишћа, пуцкетање прута, влажно труло лишће под босим ногама, скок скакавца, лепет птичјих крила, топла испарења земље, шум златног жита…
​

Симболична и метафорична значења појединих мотива:

Киша се свуда сматра симболом небеског утицаја на земљу. Она оплођује тло, али и дух.

Гуштер и скакавац – у Библији се спомиње четири малена бића на земљи која су мудрија од мудраца (Изреке, 30, 24) 

Скакавци, који немају краља, а сви иду у поретку (Изреке, 30, 27).

Гуштер, што се рукама хвата, а продире у краљевске палате. (Изреке, 30, 28)

Птице имају много значења у књижевним делима стога што се њихов лет одвија између земље и неба. Оне често  симболишу духовна стања човека, понесеност или занесеност нечим: лепотом, природом, идејом…
Виша стања ума/духа могу се изразити летом, тако да птица може метафорично да искаже узлет осећања или мисли.
Једна птица прхну преко твога рамена.
​

ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

​​Стеван Раичковић
(1928–2007)
-српски песник и приповедач

ПОСЛЕ КИШЕ

Књижевни род: лирика

Књижевна врста: мисаона (рефлексивна) песма / описна (дескриптивна) песма
  
Тема:
Нераскидиве везе човека и природе.
Драгоцена киша која оплођује земљу.
 
Целине у песми: 
1. Поред тебе расту травке и савијају се.                                
2. Газиш труло лишће босим ногама.                                
3. Коме ли се твоје очи смешкају?

Вишезначност мотива
Песма је испуњена размишљањима изазваним смењивањем слика из природе и осећајима које могу изазвати у људској души.
 
"Песма је својеврсни пејзаж душе."
                                                   (Јован Дучић)
 
Стилске фигуре

Епитети: шиљат (лист), труло (лишће), босе (ноге), црна (земља), златни житни (шум)

Персонификација/метафора: песма камена

Ономатопеја: листови чудно шуме, житни шум (звуци: под петом си преломио прут; птица прхну)

Синестезија: златни житни шум
Синестезија: 
(старогрчки syn (уједињене) +aesthesis(сентимент); метафоричко изражавање када се једном чулу приписују осећања другог чула.
Само горди јаблан лисјем сухијем
Шапће о животу мраком глухијем
Као да је самац усред свемира.    
                                        (Антун Густав Матош: Јесење вече)

Асонанца: Три шиљата листа нешто чудно шуме.
Асонанца: понављање истих самогласника у низу речи или у целом стиху.понављање истих самогласника у низу речи или у целом стиху.
Пучина плава
спава,
прохладни пада
мрак.        (Алекса Шантић: Вече на шкољу)

Алитерација: Нико сем тебе не зна да се умножио свет. Ниси сам. Једна птица прхну преко твога рамена.
Алитерација: понављање истих сугласника у низу речи или у целом стиху.
Врх хриди црне
трне
последњи румени
зрак.         (Алекса Шантић: Вече на шкољу)

Реторска питања: Коме се твоје очи смешкају? Мислиш да те оставио ум? Можда ти већ чујеш златни житни шум?
-О стилској функцији реторских питања прочитати у одељку Треба да знаш, 123. страна.
 
Версификација:
-слободни стих, без чврстих правила (стихови ове песме имају различиту дужину,
-рима се понегде појављује: цвет/свет; камена/рамена; ум/шум; пуши/души). 
-рефрен има композициону улогу,  појачава ритмичност и мелодичност песме.
 
Лексика:
бусен – комад земље, грумен земље ископан обично са травом
прхнути – 1. а. полетети, одлетети; узлетети машући крилима, лепршајући; г. нагло се појавити и  нестати, прелетети преко нечега.
 
Изрази: камен темељац, камен спотицања, срце од камена, пао нам је камен са срца, камен мудрости (фразеологизми, објасни)
​

На наредном часу радимо: фразеологизме. 
Протумачи значења горе наведених израза​.