Српске народне речи чине већину речи у савременом српском језику; оне су настале у нашем језику или су наслеђене из језиканаших предака. Оне сведоче шта су наши преци јели и пили: грах,жито, вино, пиво; од чега су живели: плуг, рало, мотика, стадо, удица,мрежа, орати, копати, сејати; како су се облачили: вуна, лан, шав,шити, ткати; или забављали: свирала, бубањ, гусле, свирати, певати,плесати, пиштаљка ... Позајмљенице су речи страног порекла које су у српски језик улазилекроз контакте са другим народима. Највише позајмљеница у српски језик ушло је из турског језика због вишевековног утицаја Турске наБалкану.
Турцизми речи турског порекла, потпуно су одомаћене и честонемају синонима: авет, алат, бакар, Балкан, барут, башта,боја,бубрег, дуван, дадиља,дугме, дуд, ђон, ђубре, ексер, занат, јастук, јорган, јуриш, јоргован, кутија, кичма,каиш, канџа, капија,кафа, кашика, кеса, кестен, креч, лимун, мајмун, маказе, марама,наранџа, олук, оџак, папагај, папуча, парче, пешкир, пиринач,пита,памук, ракија, сандук, сапун, сат, талас, тепсија, торба, топ,ћебе, ћилим, ћошак, хапсити (од хапс),чекић, чарапа, челик,чесма, чизма, џеп, џин, шегрт, шуга, шатор, шећер ....
Германизми су речи пореклом из немачког језика: берза, вага,гроф, кељ, кромпир, кугла, мајстор, малтер, пегла, шунка .....
Галицизми су речи француског порекла: бал, банкет, дама,журнал, мода, артиљерија, армија, бајонет, батаљон, бригада,командир, регрут, резерва, артикл, ас, билијар, биро, гаранција,гардероба, модел ...
Хунгаризми су речи пореклом из мађарског језика: ашов,битанга, бунда, варош, вашар, газда, гулаш, добош, кип, коров,кочија, лопов, лопта, салаш, ципела ....
Русизми су речи руског порекла: вотка, запета, књаз, рејон,степа, тундра, чај, чистка, шињел ....
Грцизми су речи преузете из грчког језика: анђео, икона, јеванђеље, манастир, фреска, колиба, комад, атмосфера,архитекта, апотека, библиотека, географија, гимназија,гимнастика, граматика, демократија, идеја, метал, стил,филозофија ...
Латинизми су речи из другог (уз грчки) класичног језика –латинског: архива, вулкан, геније, елемент, датум, директор,дисциплина, инсект, култура, професор..
Англицизми су речи које у наш језик данас највише продиру и тоиз енглеског језика: беџ, компјутер, лорд, магазин, пудинг, рум,сноб, спорт, фармер, филм, фудбал, џемпер, џунгла ....
Црквенословенски језик је стари књижевни језик православнецркве и културе уопште и из њега су многе речи улазиле у српскинародни језик: ваздух, васиона, васкрснути, општи, општина, суштина,сабор, савет, савест ...
Подела књижевних речи према употреби
Историзми су речи које су застареле зато што су појаве ипредмети које обележавају не сусрећу у савременом животу;означавају оно што припада историји и могу бити домаћег илистраног порекла: абаџија, бећар, дахија, ферман
Архаизми су речи које су застареле зато што су их из савременог језика истиснуле друге речи истог значења; појаве и предметикоје оне означавају постоје и данас али их означавамосавременим, синонимним изразима: борија-труба, хесап-рачун,џимрилук-шкртост, зрцало-огледало, тестир-одобрење,..
Неологизми су новонастале речи које настају најчешће са новимпојавама у друштву: вокмен, дискмен, дискета, интернет,компјутер, сајт, фајл,фонт ...
Термини су речи којима прецизно означавамо појмове у науци,техници и уметности: језик, систем, подсистем, граматика,правопис, фонетика, морфологија, лексика, позајмљеница,историзам, архаизам, термин, елемент, једињење ... Подела некњижевних речи
Дијалектизми су речи из српских дијалеката које нису ушле усастав књижевног језика: лебац, курузи, чокањ, џомбе, шеница,котобања, долма ...
Жаргонизми представљају говор омладине у међусобнимситуацијама (на одмору, улици, журци …) Особа која користижаргоне не сме користити застареле жаргонизме, већ најновије инајмодерније. Суштина жаргона је, дакле, у сталној променилексике, у сталном стварању нових жаргонизама. Зато постојемноги синоними у жаргону: смарач – гушач (досадна особа),ложана – примач (лаковерна особа), бедак – бедара (лошерасположење), фрка – шорка (туча), лова - кинта (новац), херц –чука (срце, храброст), ложити – палити (лагати); али има и их и са једним значењем: жвака (разговор, причање), болид (будала),
Речи из страних језика
Позајмљенице – речи страног порекла које су постале саставни део нашег језичког фонда. Оне су добиле и нашу промену (нпр. конто, паркет...).русизми (личност, запета),галицизми (парфем, шарм, авијација),талијанизми (солиста, пијаниста),германизми (кухиња, фарба),грецизми (ђак, граматика),латинизми (република, клијент),хунгаризми (варош, соба, бунда),бохемизми (часопис, збирка), англицизми (пенал, џем, лифт),турцизми (баксуз, комшија...) Калкови – дословне преведенице – речи које су настале тако што је у творбени образац из страног језика уметнута српска лексика ( нпр. ортографија – правопис; супермен – надчовек).
ПРЕФИКСИ И СУФИКСИ ПОРЕКЛОМ ИЗ КЛАСИЧНИХ ЈЕЗИКА
а- (недостатак или супротност нечему; без-, не-) нпр. аморалан;анти- (против) нпр. антидржавни; ре- (поново), нпр. реконструкција; хипер- (прекомерно), нпр. хиперинфлација; екстра- (постојање особине у великом степену), нпр. екстралеп; интер- (између), нпр. интерконтиненталан; суб- (испод), нпр. субординација; супер- (изнад), нпр. суперсила; мулти- (много), нпр. мултинационалан; екви- (исти), нпр. еквивалентан; -графија (писање), нпр. сценографија; -тека (простор где се нешто скупља), нпр. библиотека; -фил (пријатељ), нпр. англофил; -логија (наука), нпр. биологија.