Један је од најпознатијих српских песника. Рођен је 1873. године у Хрупјели код Требиња, у Херцеговини, надомак Јадранског мора.
Прву песму је објавио 1886. године. Целог живота је са собом носио типичну медитеранску љубав за светло, сунце, равнотежу и склад. У првој фази стварања је био под утицајем Војислава Илића, а у другој фази је на њега утицао „умни Запад”. За 57 година писања песама, био је песник природе, љубави, родољубља и смрти. Био је „златоусти казивач”. Данас је познат као „кнез песника” модерне. Најпознатија дела: „Благо цара Радована”, „Јутра са Леутара”, „Градови и химере”... Познат је његов циклус песама „Сенке на води”, у којем се налази и песма "Подне". У оквиру ових песама најпознатије су: „Залазак сунца”, „Јабланови” и „Морска врба”.
„Песниково је дело увек као једно усамљено острво које изгледа да има своје сопствено небо и сопствено сунце, на чијем осветљењу зрачи његова сопствена лепота.” (Јован Дучић)
НЕПОЗНАТЕ И МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ
ЧЕМПРЕС – врста дрвећа и жбуња на приморју ГРАНИТНА – од чврстог камена, као: чврста, постојана ЗРЦАЛИТИ СЕ – пресијавати се, огледати се ХРИД – велики голи камен ВРЕСАК – биљка са ситним лишћем и медоносним љубичастим цветовима ОЛЕАНДЕР – украсно дрвеће ОБЗОР – видик, видокруг, небо, небески свод ГАЛЕБ – врста морске птице
1. строфа
2. строфа
3. строфа
4. строфа
5. строфа
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
Јован Дучић (1874-1943) ПОДНЕ
Песма из циклуса "Сенке на води".
КЊИЖЕВНИ РОД: лирика
КЊИЖЕВНА ВРСТА: описна (дескриптивна) лирска песма („Зимско јутро” Војислава Илића – пети разред, „Вече” Ђуре Јакшића – шести разред)
Тема: Доживљај лирског субјекта у односу на једно подне на мору.
Основни мотиви: подне, море
ИДЕЈА: Стопљеност лирског субјекта са природом, хармонија, мир.
ОБЛИЦИ КАЗИВАЊА: дескрипција-пејзаж -временски: подне, пролеће -просторни: море, острво пуно чемпреса и борова
СТИЛСКА АНАЛИЗА
-епитети (слан, модар, пролетње, љубичасте, гранитне, топал, стаклен...) -персонификација (сунце пржи, трепти, зрцале се горе...) -опкорачење "Љубичасте горе, гранитне, до свода, Зрцале се у дну; мирно и без пене, Површина шушти и целива стене" -ономатопеја (шушти) -синестезија (осети једног чула изражавају се другим "погрешним" чулом: "слан и модар мирис") -метафора (гранитно=постојано) -персонификација (младо сунце, целива стене...) -контраст (шума и обала, свод и дно...) -инверзија (прах сунчани) -архаизми (зрцали, целива...) -симбол (галеб -симбол слободе, неспутаности)
ПОРУКЕ: Светлост, мир, чистота, бесконачност у природи добијају у поезији своја духовна значења и самим тим постају симболи. Тужно је што већина људи не обраћа пажњу на оно што је очигледно. Свако доба дана лепо је на свој начин, а најлепше је када су наше тело и дух у сагласности са њим. Чуда не збуњују. Називамо их тако и тачка. Али нас изненађују обичне ствари. (Гвендолин Брукс) Срећа – то је бити с природом, гледати је и с њом разговарати. (Лав Николајевич Толстој)
Версификација: -песма има пет строфа, Врста строфе: катрен Врста стиха: -"александринац" (дванаестерац са цезуром иза 6 слога-симетрични дванаестерац) -лирски дванаестерац (песник њиме наглашава МИР који доноси спокој у контакту са природом) Рима: обгрљена