МИРОСЛАВ АНТИЋ
Мирослав Антић је рођен 1932. године у банатском селу Мокрин. Студирао је на Филозофском факултету у Београду, а највећи део живота провео је у Новом Саду као новинар. У Новом Саду је и умро 1986. године. Био је познати песник, најпознатији као дечји песник, а осим књижевношћу, бавио се и сликарством и филмом. Генерације га памте као аутора „Плавог чуперка“, као песника који на фин и искрен начин о љубави у детињству… Међу књигама писаним деци и о деци познате су: „Насмејани свет“ (1955), „Последња бајка“ (1964), „Плави чуперак“ (1965), „Шашава књига“ (1972), „Гарави сокак“ (1973)…
|
|
|
Ко се бави звездама?
|
|
|
А шта ти кажеш... о трагању
► За чим ти трагаш?
► Који циљ ти се чини недостижним?
► Да ли је нешто мање вредно, ако га лако добијемо?
► Како одређујемо шта је важно, а шта не?
РАЗГОВОР О ДЕЛУ
*Песник Мирослав Антић тврдио је о својим песмама: „Моје песме нису песме, него писма свакоме од вас”.
Покушај да песму „Плава звезда” прочиташ као писмо које је песник лично теби упутио.
Шта те је у њој посебно заинтересовало или дирнуло?
* Издвој из песме све епитете и сва значења која песник придаје плавој звезди.
* Где се плава звезда налази? Какав је простор у ком се она налази?
*** Шта је у првим стиховима бајковито?
*** Протумачи значење речи: „опет ноћас тебе чека”.
*** Истражи како се песник обраћа читаоцу. У шта га уверава, на шта упозорава, али и подстиче?
*** Како је плава звезда повезана са ноћи, сном и сањањем?
*** Зашто мора да се лута и тражи? Због чега песник не открива тајну плаве звезде? Какву вредност она тиме добија?
*** Искажи своја размишљања о дубљим значењима песме. Шта нам песник овом песмом говори о маштању, сневању, циљевима и идеалима, али и о заблудама, упорним трагањима и стремљењима?
Истражи и проучи ритам
Уочи каква је рима заступљена у песми „Плава звезда”.
Објасни какву улогу има смењивање краћих и дужих стихова и паузе (цезуре) у песми.
Истражи у каквој су вези значење песме и њено звучање, мелодија. Испитај ритам песме – дужину стихова, паузе, понављање гласова у речи и понављање речи, као и ред речи у стиху.
Одреди да ли је темпо брз или спор, живахан или тром, променљив или уједначен. Научи да изражајно казујеш и рецитујеш песму.
- Пре рецитовања добро проучи песму. Обрати пажњу на интерпункцијске знаке, на наглашавање речи и на реченични акценат.
За ваљано говорење стихова неопходно је да песму најпре добро разумеш. Читаћеш је више пута, с оловком у руци.
Обележи делове текста које треба прочитати тише, гласније, брже или спорије, где ћеш краће или дуже застати, а које ћеш речи посебно нагласити. Приликом рецитовања води рачуна о темпу – брзини којом изговараш речи, синтагме, реченице, строфе у песми и целу песму.
Запази којим се гласом завршавају именице у стиховима из прве строфе.
Уочи вокал „а” и његову заступљеност у тексту. Не заборави да је глас „а” самогласник и да припада тоновима, који се, за разлику од шумова, могу певати јер ваздушна струја тече слободно.
Потруди се да речи из прве строфе (као и из треће и пете) изговараш изражајно и убедљиво, али без „певања”– неконтролисаног заношења гласа „а”.
Обрати пажњу на падеж именица уз предлог „иза”: Иза шума, иза гора, иза река, иза мора, жбуња, трава...
Води рачуна о акценту именица и о дужини вокала „а”.
Истражи улогу запета у песми. Оне означавају паузу у говору, краћу од оне обележене тачком или цртом. Труди се да природно правиш паузе (станке) при изговарању стихова – а не да их аутоматски „сецкаш” после сваке запете. Стихови у другој и четвртој строфи имају речи које се завршавају сугласником „ш”: верујеш, сетиш, зажмуриш, заспиш...
Глас „ш” спада у струјне гласове, шумове, па је веома важно да га разговетно изговараш – у противном ће се чути само шшшшш – нешто налик шуштању.
Добро проучи трајање стихова – оно не зависи само од броја речи у стиху него и од присуства интерпункцијских знакова: запете, црте, тачке и три тачке.
За тебе, ПЛАВА ЗВЕЗДА је...
Шта се дешава: ако човек открије плаву звезду?
А ако је не открије?
ДА ЗАБЕЛЕЖИМО
