СЕРГЕЈ ЈЕСЕЊИН
1895-1925
Рођен је 1895, у Константинову.
Један од значајнијих руских песника између два светска рата. Себе је сматрао „песником села”. Уживао је велику популарност, нарочито код младих читалаца, у Русији и у свету. Био је изразити песник природе, песник дубоке осећајности, који је у поезију поред животне радости уносио и личне и универзалне немире и патње. Значајна дела: Исповест мангупа, Кафанска Москва, Писма матери.
Умро је 1925, у Лењинграду под мистериозним околностима..
ПЕСМА О КЕРУШИ
► Пред тобом је једна од најпотреснијих песама у светској књижевности која говори о патњи животиње изазване људским деловањем. Обрати пажњу на то како је песник представио цео догађај.
Честа тема поезије Сергеја Јесењина је руско село и љубав према животињама.
“Песму о керуши” Јесењин је написао 1915. године. У основи песме је истинит догађај из Јесењиновог села Константинова. Песма о керуши је објављена у колективној збирци "Бојачница речи".
Интересантан је запис Максима Горког, који се у Берлину 1922. срео са Јесењином и замолио га да му одрецитује песму. Његов запис тврди следеће: “Када је изговорио последње стихове: "пале су и њене очи псеће као златни сјај звезда у снег", и у његовим очима такође заблисташе сузе. Тада сам помислио да је Јесењин не толико човек, колико инструмент, харфа, коју је природа створила само за поезију, да изрази бескрајну тугу поља, љубав према свему што живи на свету и милосрђе – које од свега другог – заслужује човек”.
|
|