ОВАЈ ДЕЧАК СЕ ЗОВЕ ПЕПО КРСТА
Милован Данојлић
​(1937)

​МИЛОВАН ДАНОЈЛИЋ рођен је 1937, у Ивановцима. Значајни је српски песник и прозни писац који већ неколико деценија живи у Француској. Поред писања за децу и за одрасле читаоце, преводи дела са француског и енглеског језика. Написао је књигe за децу: Како спавају трамваји, Фуруница јогуница, Чудноват дан, Песме за врло паметну децу и друге.

​Песме о дечаку по имену Пепо Крста говоре о једном тешком и суморном детињству. Милован Данојлић објавио их је заједно са другим лепим песмама у збирци Како спавају трамваји.

Реч пријатеља о песми за децу

У међувремену, тачније речено почетком 1958. године, мноме је овладала страсна жеља да напишем нешто једноставно, забавно, прозирно и чисто. Увидео сам да је дечја песма онај песнички облик у коме се могу изразити онако како желим. Тада сам живео у једној малој собици, на периферији града. Не знам како, не знам ни зашто – написао сам једну песму о трамвајима. Ко зна колико пута сам, у поноћ, посматрао трамваје у депоу на Булевару револуције; у једном тренутку, ти дуго скупљани утисци су се организовали у песму. А онда, теме су навирале, саме од себе. Неколико ноћи сам провео пишући. И кад бих легао у кревет, угасивши светло, у мени се будила нова песма. Десетине различитих догађаја, лица и прилика падали су ми на памет. Чинило ми се да сам и старог професора, и баку под мартовским сунцем, и деду који броји своје године, и успаване возове, и Крсту Пепу – негде већ видео. (Тек касније сам приметио да детињство Крсте Пепе веома наличи моме детињству.)

                                                                      (Милован Данојлић, „О себи и о књизи”,
​                                                                                                  у Како спавају трамваји)

Сазнај више о Миловану Данојлићу

> Прочитај шта је Милован Данојлић написао на почетку свог предговора за књигу Како спавају трамваји. Потражи књигу у библиотеци, прочитај цео предговор и закључи како је песник представио поједине чињенице из сопственог живота, у некој врсти аутобиографског записа. Издвој оно што ти је у њему најзанимљивије и образложи своја запажања.

 О СЕБИ И О КЊИЗИ
(одломак)

Ево мојих песама. Ту негде сам и ја. Па опет, требало би да још штогод кажем и о себи, и о песмама.
Рођен сам 3. јула 1937. године у селу Ивановцима, у Шумадији. Основну школу сам завршио у томе селу, а нижу гимназију у једној варошици удаљеној седам километара од моје куће. Четири године сам, свакодневно, преваљивао пешице по четрнаест километара. По снегу, по блату, по киши и по сунцу, у рана јутра и касна поподнева, ми, сељачићи-нижегимназијалци, вукли смо се, у колони, тим путом, досађивали, се, играли, крали орахе и шљиве и – читали. Читали смо тако, у ходу.
Чини ми се да сам тих година написао и прву песму. Ако се добро сећам, песма се звала „Стари храст”. На том старом храсту дрхтуриле су голе гране, била је јесен, дувао је ветар, јурили облаци, попрскивала киша, крештале вране. Дивио сам се дрвету које има снаге да све то поднесе. Ту, и још неколико сличних песама, показао сам своме професору математике, иначе веома добром човеку. Свиделе су му се. Касније сам те песме негде затурио, а онда сасвим изгубио.
​

НЕПОЗНАТЕ РЕЧИ

џамбас – човек који се разуме у коње, или који тргује коњима; реч се користи и да означи препреденог човека, варалицу
погружен – клонуо, потиштен, скрушен
дућан – продавница
​ варварин – груб, некултуран човек, дивљак
​

РАЗГОВОР О ДЕЛУ

*   Сажето испричај о чему песма говори.
**  Опиши свој доживљај дечаковог детињства. Издвој најупечатљивије стихове који то детињство дочаравају и објасни их.
*** Искажи своје мишљење о вредности песме.
​

Истражи и проучи улогу контраста

*   Истражи особине дечакових родитеља. Уочи и издвој очеве и мајчине особине и своја запажања поткрепи одговарајућим стиховима. Образложи како је приказан контраст између очеве и мајчине природе. Истражи ко је била Ђоконда, или Мона Лиза; потражи њен чувени портрет који је насликао Леонардо да Винчи и установи везу између ње и „нежног лица” Лизе, Крстине мајке.
*   Издвој стихове који говоре о дечаку и закључи какво је његово детињство. Пронађи стихове у којима је детињство Крсте Пепе упоређено са детињством друге деце. Шта је песник постигао употребом још једног контраста?
**  Објасни како разумеш трећу строфу и последњу строфу у песми. Зашто је дечак упоређен са царeм без престола „коме су варвари отели дечје царство”?
**  Искажи своја размишљања о томе зашто писци говоре и о тешким приликама у којима људи живе, а често и о несрећном детињству и тужној деци.
**  Проучи песничке слике и закључи којим је средствима песник постигао њихову живост и уверљивост.
**  Истражи како је рима заступљена у песми, како су строфе распоређене, какав је ритам песме.
*** Чиме је песник постигао да песма истовремено делује и тужно и ведро? Подвуци стихове који ти звуче као обраћање некоме (слушаоцу, читаоцу), као одговори на његова могућа питања и закључи какву они улогу имају у песми.
*** Шта је дочарано очевим необичним именом и презименом, па и његовим занимањем? Чиме је песник постигао утисак да је детињство Крсте Пепе истовремено и далеко и близу искуству савременог читаоца?
*** Прочитај још две песме из кратког циклуса „Детињство Крсте Пепе” из збирке Како спавају трамваји: „Разболео се Пепо Крста” и „Крста Пепо после болести”. Откриј како отац Крсте Пепе испољава нежност према свом сину и како се дечак радује сунцу и животу. Искажи своја размишљања о породици, породичним односима и о могућностима да осетимо радост и срећу упркос тешким животним околностима.
​

ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК

Замисли како изгледа дечак Крстa Пепo и насликај га. 

Научи да изражајно говориш песму „Овај дечак се зове Пепо Крста”.

Прочитај збирку песама Како спавају трамваји, издвој песме које су ти се највише допале и образложи свој избор.

Прочитај песников предговор „О себи и о књизи” из збирке Како спавају трамваји и издвој чињенице које су ти помогле да боље разумеш песме и свет о ком оне говоре.
​

ДОМАЋИ ЗАДАТАК за све

Напиши песму или причу о себи, али у трећем лицу, и не тужну него шаљиву.
Нека наслов гласи:
„Овај дечак се зове ..............................................”, односно 
​„Ова девојчица се зове ..................................................”.