Папирни бродови,
Рабиндранат Тагоре
Рабиндранат Тагоре рођен је у Индији, у граду Калкути, 7. маја 1861. године у угледној браманској породици.
Допутовао је 1912. године у Енглеску и објавио збирку Гитанџали, коју је сâм превео с бенгалског на енглески језик. Познати енглески песник Јејтс написао је одушевљени предговор тој књизи, која ће годину дана након тога (1913), Тагореу донети Нобелову награду. Збирка Гитанџали, што у преводу значи песме даровнице, садржи песме што их је Тагоре испевао након женине и кћеркине смрти, након десетогодишњег раздобља писања бујне љубавне лирике.
Тагоре није био само песник, већ и приповедач, филозоф, композитор, сликар, педагог, есејиста, драмски писац и преводилац. Сам је за многе своје песме компоновао музику, и оне се певају попут народних свуда где се говори бенгалским језиком, а њиме говори више од 50 милиона људи.
14. новембра 1926. стигао је у посету Београду. Дводневни боравак у Београду Тагоре је почео сусретом са истакнутим писцем и новинаром Станиславом Винавером.
Написао је више од 1000 поема, 24 драме, осам романа, више од 2000 песама, велики број есеја и друге прозе.
Добио је Нобелову награду за књижевност 1913. године.
Умро је 7. августа 1941. године у родној Калкути.
Папирни бродови
Из дана у дан пуштам низ зелену реку понеки мали папирнати брод. Сваки сам од њих украсио крупним, црним словима мог имена и села у ком живим. Можда ће неко преко седам мора наићи на мој брод и дознати како се зовем и где се налазим. Цветом из очевог врта закитио сам све бродове моје: надам се да ћe ово цвеће – убрано јутрос – приспети до мрака некоме у руке! Поринуо сам мој папирнати бродић, а када сам погледао у небо, спазио сам читаву флоту облачића где журно дижу своја бела једра. Који их то незнани друг у игри пушта уз реку, да се целим путем утркују с мојим папирнатим бродом? Кад падне нoћ, закрилим руком лице и сневам како сви бродови плове некуда пут поносних звезда…
Дечак "из дана у дан пушта низ реку понеки мали папирни брод", надајући се да ће да стигне у неке удаљене земље где ће сви да чују за његово име, за његов родни крај. Из радозналости пише своје име и адресу на тим бродовима и украшава их са пуно љубави и труда цвећем из свог врта. Он замишља да друго дете шаље беле облачиће који "журно дижу своја бела једра" и такмиче се са његовим папирним бродовима. Ноћу он "види" у сну "како сви бродови плове некуда пут далеких звезда".
Десетак година касније Рабиндранат Тагоре је написао још једну песму о папирним бродовима, овај пут као зрела особа која издржава животне олује. Он поново доживљава своје успомене из детињства као посебну олују. Ова друга песма је објављена 1913. године у збирци песама Градинар.
Књижевни род: лирика
Књижевна врста: песма у прози
Песма у прози: лирска песма у облику прозног текста
Тема: једноставна песма Папирни бродови из дечје збирке песама Полумесец објављене 1903. године, заснована је на искуству из детињства. Песма приповеда о детету које сања и замишља да је неко други док пушта мале папирне бродове низ реку.
Мотиви: бродови, облаци, снови...
Лирски субјекат: дечак
Стилске фигуре:
епитети – низ зелену реку понеки мали папирнати брод персонификација – спазио сам читаву флоту облачића где журно дижу своја бела једра
Епитет: истицање неке значајне особине
Персонификација: предметима и појавама дају се људске особине
Врста стиха: слободан стих
Слободан стих: стихови нису повезани римом, немају исти број слогова, слични су свакодневном говору
Покушај и ти да направиш брод од папира. Пре него што кренеш са прављењем, напиши неку лепу поруку на папиру. Шта би ти написао о себи, како би волео да се представиш незнаном далеком пријатељу који би нашао твој брод са поруком?
Испод се налази упутство за прављење брода, а текст смисли сам.
|
|
