Орлови рано лете

БРАНКО ЋОПИЋ

Рођен је 1915. у селу Хашанима, у Босни.
Дипломирао је на Филозофском факултету у Београду. Учесник је Народноослободилачке борбе. Уређивао је дечји лист „Пионир“, а након тога се бавио књижевним радом.
Као студент објавио је две књиге приповедака и књиге прича за децу „У земљи лептирова и медведа“. За време борбе писао је песме те је објавио збирку песама „Огњено рађање домовине“. Након рата објавио је „Песме“ и збирку „Ратниково пролеће“.
За децу су му излазиле песме у великом броју сликовница и збирки као што су: „Армија одабрана твоја“, „Јежева кућица“, „ЛалајБао“; „Распевани цврчак“ и друге.
Објављена су му и четири романа за децу: „Орлови рано лете“, „Магареће године“, „Босоного детињство“ и „Битке у златној долини“. За одрасле читаоце објавио је романе: „Пролом“, „Глуви барут“, „Не тугуј бронзана стражо“ и „Осма офанзива“.
Од збирки приповедака најпознатија му је „Доживљаји Николетине Бурсаћа“.
Умро је у Београду 1984. године.

ОРЛОВИ РАНО ЛЕТЕ
(кликни и прочитај дело)

* Забележи време и место радње.

* Укратко представи фабулу романа.

* Анализирај главне и споредне ликове. Обрати пажњу на њихова имена и на поступке у којима се откривају њихове карактерне особине.

* Опиши како су приказана два света у роману: свет деце и свет одраслих. Објасни када се, како и због чега они уједињују.

* Анализирај одлике дијалога и њихову функцију у роману. * Испитај шта је у роману смешно (хуморно, комично), а шта озбиљно и образложи своја запажања.

* Истражи и проучи језик Бранка Ћопића и стилска средства којима се постижу сликовитост, поетичност и хумор.

*Размисли о томе зашто је писац одабрао овај наслов за роман, објасни.

Уради анализу ликова у делу на картици ликова.

Картица за анализу ликова у делу

„Орлови рано лете“ - познати је роман Бранка Ћопића који говори о Другом светском рату и деловању партизанских одреда у тим првим ратним данима. Но, пре свега, књига говори о безбрижном детињству групе дечака једног малог села Липова, чије игре насилно престају доласком рата.
„Орлови“ прерано морају да одрасту и носе се са проблемима одраслих као што је одбрана њиховог села и одлазак у војску. Идилу њиховог логора Тепсија, где су бежали из школе, нарушавају бомбе и непријатељска војска.
Ово је дечји роман, али и ратни роман за одрасле, који не прати само судбине једне дечје скупине малог села, већ се бави и приказом ратних страхота те утицајем рата на животе свих, па и оних најмањих и најневинијих.
Роман износи судбине и многих одраслих ликова који рат проживљавају можда и теже него деца, јер нису превише ни свесна што се око њих дешава. Роман нам показује и како се живело пре, док није било технологије те како су деца знала лепо да се забављаљу и друже.
Пре свега, ова прича је порука о заједништву, храбрости и родољубљу, који се појављују у срцима људи без обзира на године.

Реч пријатеља о догађајима из детињства

О томе како су се неки стварни догађаји из његовог детињства нашли у роману, Бранко Ћопић је написао:
„Учитељица нам је била строга и знала је шибати прутом немирна ђака и незналице. Због тога се једна велика група ђака одметну од школе, па су ујутру одлазили у један велики гај и ту се крили читав дан, све док се не би завршила настава, а онда су се враћали кући као да тобож иду из школе. У томе гају начинили су читав логор: колибу, огњиште итд.
Једног дана сазнаде се за тај логор, па га сељаци, под командом стрица Ниџе, опколише, заузеше на јуриш, а одметнике похваташе и доведоше у школу. То је био славан догађај о којем се дуго причало.
Поједине јунаке из тога ђачког хајдучког логора и њихове подвиге описао сам касније у роману Орлови рано лете сликајући Прокин гај и дјечаке из Јованчетове дружине.”

Род: епика

Врста: роман

Време дешавања радње: пред рат и за време 2. светског рата

Место радње: село Липово

Анализа ликова

Главни ликови – Јованче, Стриц, Ђоко Потрк, Ник Ћулибрк, Вањка Широки, Николица, Мачак

Споредни ликови – родитељи, тетке, стричеви, бабе и ђедови дечака, учитељ Паприка, учитељица Лана, куја Жуја, Николетина Бурсаћ, Немци, Италијани, пољар Лијан, Луња

Дугачки Стриц – право име му је било Стево, а звали су га Стрицем зато што је био највиши у читавој школи, па им је личио на заједничког ђачког стрица. Уз то је и носио чакшире, прслук и сламнати шешир свог мршавог стрица, а зими његове цокуле, гуњ и шал.
Био је сироче, којег су отхранили стриц и деда. Не воли баш Луњу и стално јој се руга, иако вероватно потајно гаји симпатије према њој. На крају се заљубљује у дебелу Марицу. Био је погођен у шешир током бежања од усташа и на драматичан се начин правио да је мртав само како би му се дружина дивила.

Јованче – дечак који је био вођа скупине хајдука. Чукунђед му је био хајдук Јован који је сахрањен у Прокином гају. Јованче је домишљат и спретан дечак. Веран је друг и добар вођа своје групе. Праведан је према другима и ради све за добробит своје дружине.

Луња – десетогодишња девојчица, великих очију, Стричева прва комшиница. Увек је ишла за дечацима и ћутке их посматрала. Викали су на њу и терали је, а ипак се појављивала одсвакуд, тамо где би јој се најмање надао.
Пришла је дружини бегунаца као једина девојчица. Показала се као веран друг који зна да чува тајне и поштује дружину. Луња је на неки начин заљубљена у Стрица. Када је почео рат показала се као прави обавештајац, па је заједно с Лијаном обавештавала партизански штаб о свему.

Ђоко Потрк – добио је такав надимак јер је трком ишао у школу и враћао се кући. Једном је у црквеној процесији пред собом носио крст и у трку га пронео око цркве, због чега је добио батине и надимак. Ђока је стално смишљао лепе песмице и то док је у устима жвакао какву сламку неке биљке.

Лазар Мачак – није се бојао старијих и већих од себе и на њих је фркао као мачак, због чега је добио надимак. Иначе је веселе ћуди, окретан и мајстор за прављење играчака. Поседује малу радионицу на тавану, коју касније сели у логор Тепсија. Пронашао је пећину која је у рату много помогла партизанима и његовој дружини, а у част њему, названа је Мачкова пећина.

Ник Ћулибрк – отац му је дуго радио у Америци као рудар, фармерски радник и каубој, а када се вратио, мешао је у матерњи језик и енглеске речи. Тако је сина звао Ник. Ник је као и његов отац често мешао енглеске речи и матерњи језик. Носио је каубојски шешир.

Николица с приколицом – био је ђак првог разреда који је обожавао своју кујицу Жују. Ишао је свугде с њом. Пошто му нису дали да је води у школу, побегао је хајдучкој дружини дечака у логор Тепсија. Нису му дали ни да пође у војску с Омладинским батаљоном, него је остао у штабу.