ВИСЛАВА ШИМБОРСКА
(1923-2012)

​Вислава Шимборска рођена је 2. јула 1923. године у Бнину.
Била је пољска песникиња, есејиста и преводилац.
У својој поезији, Шимборска често користи контрадикцију, недореченост, парадокс и иронију да би осликала философске теме и интересовања. Њена поезија је препуна егзистенцијалних питања и рефлексија о људима као индивидуама и члановима људске заједнице. Израз јој је интроспективан и хумористичан. Објавила је релативно мали број дела, свега око 250 песама.
Када су песникињу једном приликом питали зашто је за живота објавила релативно мали број песама, одговорила је:
"То је зато што у кући имам канту за отпатке".

​Дела су јој преведена на скоро све европске језике: арапски, хебрејски, јапански и кинески.
Године 1931. сели се са породицом у Краков, где живи до своје смрти. Када је избио Други светски рат, наставила је да се образује у илегали. Од 1943.године радила је на железници и успела да избегне депортацију у Немачку на принудни рад. У овом периоду почиње њено поетско стваралаштво.
Од 1945. године студирала је пољски језик и књижевност а потом социологију на Универзитету у Кракову, те године је и објавила прву песму „Тражим реч“. Три године после тога прекинула је студије без дипломирања због лошег финансијског стања.
Прва књига, 1949.године, није прошла државну цензуру али је упркос томе остала лојална властима, хваливши Стаљина, Лењина и достигнућа социјализма све до 1966. године, када почиње да склапа познанства са дисидентима. Касније се одрекла својих политичких дела из тог периода.
Преводила је француску књижевност на пољски, посебно поезију барока. Нобелову награду из књижевности добила је 1996. године.
Умрла је у свом дому у Кракову 1. фебруара 2012. године.

ОБЛАЦИ

ОБЛАЦИ 

Морала бих да пожурим 
с описивањем облака - 
по делићу секунде 
престају да буду они, а почињу да бивају други.

Њихово својство - 
никада се не понавља 
у облицима, нијансама, позама и ређању.

Неоптерећени сећањем на било шта, 
без напора се дижу изнад чињеница.

​
Као некакви сведоци било чега - 
сместа се разгоне на све стране.

У поређењу с облацима 
живот се чини утемељен, 
и готово трајан и вечан.

У односу на облаке 
чак и камен личи на брата, 
на кога се можеш ослонити, 
док су они попут далеких и ветропирастих рођака.

Нека људи, ако хоће, постоје, 
а после нека редом умиру, 
њих, облаке, брига за све то, 
веома чудно.

Над целим Твојим 
и мојим, још не целим, животом, 
парадирају у раскоши као што су парадирали.

Немају обавезу да заједно с нама нестају.

Да би пловили, не морају да буду виђени.

                                                                                       -Вислава Шимборска-

ТУМАЧИМО песму

Мењају се у тренутку, као што човек мења своја расположења, осећања...





Као и облаци, сваки човек је јединствен и непоновљив...

Човек је често оптерећен озбиљним проблемима, али често и неважне ситнице могу да га оптерете.

Поређење.
Мотив нестајања.

У односу на несталност облака, живот изгледа вечно и постојано.



​У мотиву постојаности, присутно је поређење
​ и
​контраст.


Мотив незаинтересованости облака за људски живот.







Непостојаност и пролазност свега људског.

​Облак је један од веома честих мотива у поезији. Он указује на природни феномен, као и на лепоту која настаје и нестаје. Често се посматра као симбол слободе и маште, људске чежње ка неухватљивом. Облаци најављују лепо или лоше време, али често указују и на човеков унутрашњи доживљај света, на спокојство или немир људске душе.
Песма „Облаци“ Виславе Шимборске има елементе дескрипције. Међутим, то није дескриптивна песма зато што ни тематски ни идејно песникиња не поставља у центар казивања сам опис природе. Она нагласак помера на мисли које су сликама из природе побуђене у лирском субјекту.
​Дубљим тумачењем песничких слика и рефлексивних (мисаоних) исказа долазимо до мисли о непостојаности и пролазности свега људског.


Књижевни род: лирика

Књижевна врста: мисаона (рефлексивна) песма
Мисаона (рефлексивна) песма: исказује мисао о свету и човеково место у њему.

Врсте строфа: моностих, дистих, терцет, катрен 
Моностих: строфа од једног стиха                 
Дистих: строфа од два стиха                  
Терцет: строфа од три стиха                  
Катрен: строфа од четири стиха

Врсте стиха:  (везани стих), слободни стих                
Везани стих: врста стиха која је римом и бројем слогова повезана са другим стихом.                
Слободни стих: стихови нису повезани римом, немају исти број слогова.

У песми је заступљен слободан стих у којем се мисли и осећања лирског субјекта износе без устаљеног реда, као у свакодневном говору. Песма нема уједначен ритам и метар (неједнаке строфе, неуједначена дужина стиха, нема риме).

Стилска средства: симбол
Симбол: Симбол је стилска фигура којом се конкретном предмету придају симболична значења. Један симбол може имати више значења.

Примери:
небо — симбол мира, слободе, бесконачности;
бела боја — симбол невиности, чистоте, доброте;
срп и чекић — симбол комунизма, социјализма;
подигнута песница — побуна, незадовољство, револт, непослушност;
срце — љубав, лепо осећање;
жута ружа — љубомора.

Симболика облака многострука је и разнолика: од религијске до песничке. На пример, облак је у хришћанској традицији „природни заслон небеског плаветнила“, те се због тога употребљава као "знак невидљивог Бога“.
Облаци су и трајна опсесија и надахнуће песника. У поезији се јављају и са позитивним и са негативним значењем: говори се о њиховој лепоти, променљивости, покретљивости и недохватљивости, али и о њиховој тежини и суморности, која заклања сунце, месец и звезде, као претња, као опозиција небеској светлости.

Поређења: као некакви сведоци било чега; у односу на облаке и камен личи на брата; попут далеких ветропирастих рођака

Епитети: неоптерећени (облаци), утемељен, трајан, вечан, недовршен (живот), ветропирастих (рођака)...

Персонификација: дижу се (облаци), парадирају...

Идеја: Мисао о људској пролазности
​ 

УПОРЕДИ

За оне који су пронашли сличност између Виславе Шимборске и Десанке Максимовић:

-пронађи сличности и разлике у поезији песникиња