Алекса Шантић
Жетва
(Надежда Петровић) На овој слици јој је врло блиска Ван Гогова визионарска чежња и његов генијални дар да од пар боја направи и саопшти идеју. Комбинацијом жуте, плаве, зелене платно као да исијава невероватном енергијом. Сунце као да заиста пржи, а небо у том жару бива још сјајније и „јаче“ плаво. Надежда прва подстиче аутономију боја. Смели потези „вангоговске“ четке и још смелији ход ка експресији нису јој непознати. На овој слици боје су „светлост“! Јасне, чисте, без мешања на палети. Оне стоје врло смело,једна до друге као у спектру. Једна „титрава“ жута светлост ,садржитељ је и главни мотив слике. Овде широка четка брише линију , губи се форма и утапа се у платно без облика али врло упечатљиво дочарава атмосферу летњег дана. |
О, класје моје
|
О класје моје испод голих брда,
|