Марко Краљевић
Историја и поезија
Краљевић Марко, син краља Вукашина, владао је после очеве смрти (1371) пределима данашње Македоније, око града Прилепа, признајући турску врховну власт. Иако је био турски вазал и помагао турским освајачима у ратовима, Марко није био ропски покоран. Мрзео је турског цара, а кад је ишао у рат за њега, ишао је ради добра свог народа.
Марко је погинуо 17. маја 1395. године у боју на Ровинама, борећи се на страни Турака против Угара.
У нашој народној поезији, Марко је најомиљенији лик и највећи јунак. Народни певач је од њега створио великог јунака са најреалнијим особинама наших предака. У народним епским песмама опеван је готово цео његов живот, од рођења па до смрти. Градећи Марков лик, у складу са тежњама и мислима поробљеног народа, народни певач није поштовао историјске и животне чињенице.
Марка Краљевића красе многе позитивне особине: племенитост, нежност према мајци, љубав према незаштићенима и поштенима, а нарочито сиромашнима.
У песмама о Марку налазимо и његове негативне особине: самовољу, похлепност, суровост, као и то да је био кавгаџија и имао преку нарав. Али, ове мане чинеле су Марка потпуном личношћу. Јер, какав би то био јунак, заштитник сиротиње и потлачених, кад би био миран, покоран, стидљив, бојажљив. Осветничке и ослободилачке тежње наших предака тражиле су храброг, јаког, мудрог, вештог борца који се не плаши и не покорава, а нашле су га у Марковом лику. Он је оличење српског народа јер су, кроз песме о њему, народни певачи опевали особине, тежње, жеље и наде целог нашег народа.
Зато Краљевић Марко, према песми, није погинуо. Није ни умро. Он је заспао, па ако устреба народу, поновно ће се пробудити. Ово се тумачи општим ставом народа и његових певача да сан о слободи никада не умире, па ни јунак који се за ту слободу бори.
Песама о Краљевићу Марку има највише у нашој народној епској поезији. О њему је испевано око 300 песама, које по тематици и времену припадају и преткосовском и косовском и покосовском циклусу, али се сврставају у посебан циклус песама о Марку Краљевићу, без обзира на то што Марко учествује и у догађајима који су опевани у другим циклусима. Он је био најпопуларнији јунак код народних певача, који су створили мит о човеку ненадмашне снаге и храбрости. Био је митски заштитник Срба од сурових турских освајача и као такав уливао је народу наду у светлију будућност.
Познате песме из циклуса о Краљевићу Марку су: Дјевојка надмудрила Марка, Женидба Марка Краљевића, Лов Марков са Турцима, Марко Краљевић и Арапин, Марко Краљевић и бег Костадин, Марко Краљевић и брат му Андријаш, Марко Краљевић и вила, Марко Краљевић и кћи краља Арапскога, Марко Краљевић и Љутица Богдан, Марко Краљевић и Мина од Костура, Марко Краљевић и Муса Кесеџија, Марко Краљевић и орао, Марко Краљевић и соко, Марко Краљевић укида свадбарину, Марко пије уз рамазан вино, Марко познаје очину сабљу, Орање Марка Краљевића и многе друге.
Песме о Марку Краљевићу, за разлику од косовских, немају заједничку фабуларно-композицијску окосницу. Оне су повезане искључиво ликом јунака о којем певају. Марко Краљевић, историјски краљ Марко, који је као турски вазал владао у Македонији после Маричке битке и погинуо у битки на Ровинама (1395), борећи се на страни Турака, по свему што се о њему зна, историјски не много значајна личност, постао је најпопуларнији јунак целокупне јужнословенске народне поезије.
Народни певачи подарили су му дуг живот, од триста година, и учинили га савремеником и другом најистакнутијих јунака од 14. до 16. века. Песме су сачувале мало историјских података о њему, али су ипак запамтиле оно што је најважније: његову везу с епохом расула српског царства, у којем је његов отац, краљ Вукашин, одиграо најважнију улогу, и његово вазалство с Турцима.
Највећи број песама у знаку је овога другог мотива.
Марко је највећи народни јунак и као таква одликује се не само изузетном телесном снагом него и најлепшим моралним својствима, али истовремено он је принуђен служити туђину, ратовати у турској војсци и делити мегдане као султанов заточеник. Тим његовим противуречним положајем условљене су најважније људске црте Маркова лика као и специфичан карактер марковске епике у оквиру нашега јуначког епоса.
Као народни јунак Марко је заштитник слабих и нејаких, борац против неправде, он дели мегдане с турским насилницима, њега се плаши и сам цар у Стамболу, не једном он је дотерао "цара до дувара", па опет он је цару подређен, његов слуга вазал. Маркова је морална дилема у неприхватљивој али историјски наметнутој ситуацији: не само како преживети него и како сачувати људско достојанство и витешку част, како бити свој упркос чињеници што се мора служити туђину.
У великом броју песама Марко делује у складу са својом улогом епског јунака. Упркос околностима које су му наметнуте, он се влада као "носилац идеалних патријархалних и природних норми живота": он усред турске војске кажњава убицу свог оца (Марко Краљевић познаје очину сабљу), ослобађа девојке и младиће од тешког свадбарског пореза који је наметнуо насилник (Марко Краљевић укида свадбарину), спасава цареву кћер од нежељене удаје, али не на позив њеног оца и мајке, него тек када га је она сама "богом побратила" (Марко Краљевић и Арапин), избавља из тамнице своје побратиме, три српске војводе (Марко Краљевић и Вуча џенерал), чини добро животињама што му оне, као у народним бајкама, кад се нађе у невољи, узвраћају (Марко Краљевић и соко односно орао).
Марко је у тим песмама приказан као избавитељ, доброчинитељ и усрећитељ људи, као носилац благодати живота. Зато је његов спомен у песми свечано, празнички интониран: "Спомиње се Краљевићу Марко / као добар данак у години".
У другим песмама Маркова улога схваћена је више историјски: он поступа не по слободном избору него по нужди. У песми Марко Краљевић и Мина од Костура он мора одбити и венчано и крштено кумство како би се одазвао позиву турског цара да крене с турском војском "на арапску /љуту покрајину", јер као што га мајка саветује, "и Бог ће нам, синко, опростити / а Турци нам неће разумјети".
Док он три године војује у далекој земљи, насилник му хара дворе и одводи жену.
У неким песмама Марко дели мегдане не ради избављења слабих и немоћних, него као султанов заточник.
У песми Марко Краљевић и Муса Кесеџија Марко спасава султана од одметника и бунтовника који угрожава царство. Та Маркова улога, у којој је сачувано историјско сећање на његово вазалство, посебно је наглашена и тиме што се Марко, у тренутку кад га траже да изиђе на мегдан, налази у тамници где га је бацио исти тај султан за којега треба да се бори.
На супротности између Маркове улоге епског јунака и његова историјског положаја турског вазала заснива се једна од најважнијих црта Марковог лика и марковске епике, комика.
Марко је "највећи комични лик нашег јуначког епа".
Његова појава на коњу шарцу с "ћурком од курјака" на леђима и "капом од међеда" на глави, с "тулумином вина", с једне, и "тешком топузином", с друге стране, – комично је стилизована. Његово понашање такође.
У низу песама Марко је приказан као инаџија и кавгаџија или као шерет и обешењак. Кад на мајчину молбу реши да се остави "четовања" и да се прихвати обична ратарског занимања, орања, Марко као други људи, "не оре брда и долине / већ он оре цареве друмове" (Орање Марка Краљевића).
У борби с противницима он се служи не само снагом и јунаштвом него и преваром, лукавством, шалом. У споменутој песми о марку и Мини од Костура он се прерушава у калуђера и игра "ситно калуђерски" не само да се увуче у дворе противника него и да му се наруга.
У другој једној песми он се, да би избегао сукоб, претвара да је болестан "пак се Марко болан учинио / без болести од мудрости тешке" (Марко Краљевић и Али-ага). Као ниједном другом јунаку нашега народног епоса Марку пристаје класична максима да му ништа што је људско није страно. Док јунаци косовског круга делују у једној граничној ситуацији у којој свако опредељење има апсолутно значење, Марко је замислив у свакој животној ситуацији и његово деловање биће увек у складу с том ситуацијом. Отуда богатство и вишезначност Маркова лика.
Он је најплеменитији, најидеалнији међу јунацима народног епоса, а истовремено најобичнији, најпрозаичнији међу њима, најближи стварном животу.
(Јован Деретић: Кратка историја српске књижевности)
МАРКО КРАЉЕВИЋ У СТРИПУ
аутор Јован Братић
ЕПСКИ ЈУНАЦИ И ЊИХОВИ КОЊИ
Блог: Српски језик и књижевност
Извор: Политикон забавник
НАУЧИ КРОЗ ИГРУ
Олгица Спасојевић
ПРОВЕЖБАЈ
|
|
ПРОВЕРИ ЗНАЊЕ
Народне епске песме о Марку Краљевићу, an interactive worksheet by biblioteka
liveworksheets.com
liveworksheets.com