Ефраим Кишон
(Будимпешта, 1924 — Апенцел 2005)
Прославио се и својим филмовима, а неки од њих су номиновани за Оскара. Последње године живота провео је у Швајцарској. Умро је 29. 1. 2005. године од срчаног удара. Ковчег са његовим телом пренет је у Тел Авив. Сахрањен је на гробљу у улици Тел Хај. На овом гробљу се традиционално сахрањују писци и уметници.
Иако је преживео Холокауст, сачувао је ведрину духа и животни оптимизам.
О Холокаусту ћемо причати када будемо читали дела из Другог светског рата, а ти већ сада можеш да истражиш значење овог појма.
Његове књиге су познате широм света и преведене су на 37 језика. Неке од њих су:
Није фер, Давиде, Још мало па истина, Камила кроз ушицу игле, Кита боли море, Лисац у кокошињцу...
Погледај прилог о писцу на хебрејском са преводом на енглески језик.
Моје злато спава
Амир одлази на спавање између пола дванаест и два сата после поноћи, а ујутро се једва буди. Ефраим криви себе и супругу што Амир иде тако касно на спавање. Наиме, током шестодневног рата радио је јављао вести с фронта које су супружници пратили целе ноћи и нису имали срца да Амира отерају у кревет. Ефраим и супруга су покушали Амира натерају да иде раније на спавање, међутим ситуација се само погоршавала. Супруга је онда дошла до идеје да му дају потпуну слободу, мислећи да ће том обрнутом психологијом да постигну равнотежу. Амир је ишао да спава у различита доба. Тек је након двадесет и првог дана легао у осам и тридесет.
„Наш син тако редовно одлази на спавање и устаје да по њему можемо да навијамо сат. Осим ако не лажемо, као и сви родитељи.“
ЧИТАМО...
РАЗГОВАРАМО О ДЕЛУ...
* Шта те је највише насмејало у приповеци? Зашто?
(успут напиши називе гласовних промена које су се десиле у наглашеној речи)
* Присети се неког свог сличног искуства и испричај нам ако желиш.
* Како су родитељи успели да код сина развију навику одласка на спавање на време?
ИСТРАЖИ, ПРОТУМАЧИ...
* На самом почетку приповетке обележи део у којем се најављује проблем о којем ће бити речи и формулиши својим речима тему
* Уочи и издвој главне карактеристике односа између родитеља и деце у делу и објасни их
** Протумачи исказ: "Ја, наиме, лажем, лажем као и сви родитељи." Где се та изјава потврђује у приповеци? Зашто родитељи "заобилазе истину" пред другима када мисле да их деца не чују? На који начин писац говори о томе?
** Анализирај Амирово понашање. Шта на основу тога закључујеш о грешкама родитеља, шта не би требало радити у односу са децом? Који захтеви родитеља не одговарају деци?
** Како Амирови родитељи долазе до спасоносног решења?
*** Шта се у приповедању постиже употребом првог лица једнине, субјективном перспективом?
*** Како се писац служи иронијом и аутоиронијом?
*** Како је писац од једне свакодневне појаве исплео занимљиву и духовиту причу?
*** Издвој шта је озбиљно, а шта смешно у појави којом се писац бави у овој причи.
-Објасни како разумеш речи Јована Стерије Поповића: "Докле год се будемо само хвалили, слабости и грешке прикривали...донде ћемо храмати и ни за длаку нећемо бити бољи..."
-Ефраим Кишон је познат и по духовитим изјавама и по афоризмима. Размисли о значењу његових мисли:
"Ја нисам писац. Ја сам само хумориста. Једино кад умреш, онда постајеш писац."
"Постоје две врсте несрећа: несреће које се догађају нама, и среће које сналазе друге."
ДА ЗАПИШЕМО...
Ефраим Кишон
Код куће је најгоре
-збирка приповедака
-садржи 34 хумореске
"Моје злато спава"
Место и време радње: Тел Авив, крајем XX века
Књижевни род: епика
Књижевна врста: приповетка, хумореска
Приповетка: Слика један део живота главног лика или друштва
Хумореска: краћа приповетка која се одликује хумором и ведрином Тема: породичне згоде и незгоде са Амировим спавањем
Ликови: Амир, родитељи (Ефраим и најбоља жена на свету), Авитал, Гидон
Хумор гради на низу проблема који су настали из једноставне ситуације
Хумор: изазива здрав смех поводом неког поступка, ситуације, појаве; изазива осећај забаве код људи, пропраћен је смехом: "Наш син тако уредно леже и устаје да по њему можете да подешавате сатове. Осим ако не лажемо, као и сви родитељи."
Иронија: представља подругљив начин на који се исмевају неке негативне појаве; стилско средство засновано на намерном исказивању супротног од онога што се заправо жели рећи (Много си ми ти паметан! у значењу Ниси баш паметан!)
Аутоиронија/самоиронија представља облик ироније коју усмеравамо на самог себе (исмевамо своје особине, поступке, ставове...)
Кључне речи: приповетка, хумор, иронија, аутоиронија, субјективна перспектива
ИЗАБЕРИ ЗАДАТАК
О ЗБИРЦИ
"Код куће је најгоре"
"Код куће је најгоре" је збирка хуморески израелског писца мађарског порекла Ефраима Кишона.
Реч је о најуспешнијој и најпродаванијој од свих Кишонових књига, а издање на хебрејском језику се по броју проданих примерака налази одмах иза Библије. Разлог толике успешности ове књиге можда лежи у чињеници да је Ефраим Кишон најзабавнији када пише о својој породици, односно о „најбољој од свих жена“ те о синовима Амиру и Рафију и кћерки Ренани.
Ради се о свакодневним згодана и незгодама које се дешавају родитељима широм света па ова збирка с разлогом носи поднаслов породичне приче.
Приповедач (Ефраим Кишон) живи у Тел Авиву са супругом коју редовито помиње као „најбољу супругу на свету“ те синовима Рафијем и Амиром и кћерком Ренаном. Кишон ради од куће и издржава породицу од хонорара који добија као писац, а његова жена води бригу о домаћинству и васпитању деце.
Збирка Код куће је најгоре садржи 34 хумореске у којима се нижу згоде и незгоде какве имају породице широм света. У то се убрајају проблеми са школом и учењем, дечје тврдоглавости које могу да излуде одрасле људе, односи с родбином и друговима, проблеми око уређивања куће, ишчекивање новог члана породице у породилишту, набавка намирница и кућних апарата, одласци у ресторане, на летовања, свакодневна дешавања на улици итд.
Кишон је поменуте теме обрадио на духовит начин. Углавном се шали на свој рачун или на рачун своје супруге. Теме које је узео за основу својих хуморески доста су различите. Уз проблеме с децом, родбином, дадиљама и слично, аутор говори и о борби за преживљавање где се обичан човек с породицом покушава снаћи у градској средини те притом сачувати поштен образ и статус угледног грађанина.
Оно што је специфично за Кишонове хумореске јесте краткоћа, једноставан речник, честа употреба хипербола и изражена поента на крају. Аутор хумор гради на супротности између једноставности насталог проблема и силних компликација које настају док се тај проблем не реши. На крају се све завршава сасвим супротно од очекиваног – понекад чак и катастрофално. Међутим ти порази или катастрофе приказани су као смешни, а они који узрокују проблеме нису приказани као негативци, него као симпатични појединци који су заправо несвесни покретачи хумористичких ситуација.
Композиција ових хуморески типична је за ову врсту прозе. У уводном делу је опширно изложен постојећи проблем, а даље се он разрађује увођењем више ликова који настоје да реше ситуацију која на први поглед изгледа једноставно, а заправо је све више чине компликованом. На крају долази до наглог обрта, који је и катастрофалан за главног јунака, а та „катастрофа“ је уједно и хумористичка поента која може да се тумачи на више начина.
Кишон има намеру да забави читаоца, а то чини тако што ведро и шаљиво приповеда о својој петочланој породици, притом имајући на уму да се исте или сличне ствари дешавају и другим породицама у било којем делу света. Користећи се благим хумором он, уствари, усмерава иронију према људским слабостима, али и према друштву и и друштвеним институцијама – државној администрацији, школству, туризму, трговачким институцијама, градским управама те националном егоизму...
Аудио књига
|
|
|
|
|
|
