Žan-Bernar Puj, Serž Blok, An Blanšar
Žan-Bernar Puj je o pisanju Enciklopedije loših đaka rekao:
„Pisanje Enciklopedije loših đaka bilo je pravo zadovoljstvo. Radeći na njoj, naučio sam mnogo toga. Takvim znanjem mogao sam da zablistam u svakom društvu, i to zahvaljujući mnogim dokumentarnim istraživanjima koje sam sproveo za ovaj projekat. Tome valja dodati i sreću koju donosi saznanje da nikada ni za koga ne postoji unapred zacrtan put: problematično detinjstvo, promašeno školovanje i prinudno ili pogrešno zanimanje često nas vode do prosvetljenja.”
ENCIKLOPEDIJA LOŠIH ĐAKA, BUNTOVNIKA I OSTALIH GENIJALACA
BIOGRAFIJA
Književno-naučna vrsta čija je tema život neke poznate i značajne ličnosti, životopis; potiče još iz antičkog vremena, a smatra se da se začeci biografije nalaze već u najstarijim epovima; u srednjem veku razvija se poseban vid biografije koja govori o životu svetih ljudi (hagiografija, žitije); sa pojavom filma i televizije, u XX veku, razvija se kao žanr čiji je cilj da govori o ličnostima iz popularne kulture (pevačima, glumcima i drugim estradnim i javnim ličnostima)
ENCIKLOPEDIJA
Izvorno je ta reč u staroj Grčkoj označavala opšte obrazovanje; smatra se da postoje već više od dve hiljade godina, što svedoči o stalnoj ljudskoj potrebi za sveobuhvatnim znanjem; osnovne vrste enciklopedija su opšte i stručne. Opšte enciklopedije sadrže (enciklopedijske) članke iz svih oblasti, dok su stručne enciklopedije koncentrisane na jednu oblast znanja. Jedna od najznačajnijih enciklopedija jeste Enciklopedija Britanika, koja ima 32 toma (32 knjige, ali postoji i onlajn), a jedna od najpopularnijih je – Vikipedija, slobodna enciklopedija na internetu. Nauka o enciklopedijama zove se enciklopedistika.
Razmisli o tome koliko znaš o životu značajnih ljudi: umetnika, naučnika, poznatih istorijskih ličnosti. Da li ti je nekada palo na pamet da se zapitaš o tome kako je izgledalo njihovo detinjstvo, a kako njihovo školovanje? Priseti se onoga što znaš o Albertu Ajnštajnu a potom se usredsredi na odlomak iz ove neobične еnciklopedije. U njoj su autori nastojali da na neposredan način, bez ulepšavanja, ukratko predstave činjenice iz života velikih ljudi, pa i one koje su neprijatne i tužne.
Istraži i prouči Ajnštajnov život
* Potraži u školskoj biblioteci neke od enciklopedija i istraži šta je u njima napisano o Albertu Ajnštajnu. Uporedi sa tekstom iz Enciklopedije loših đaka i uoči u čemu je razlika.
** Istraži u enciklopedijama i o srpskoj naučnici Milevi Marić, koja je bila u braku sa ovim velikim naučnikom. Ukratko referiši o tome.
***Pročitaj u enciklopedijama o atomskoj bombi i izdvoj najznačajnije informacije.
Još nešto o Ajnštajnu: Veliki umovi
ALBERT AJNŠTAJN
Znate ga sigurno – stari čudak s dugom raščupanom kosom koji plazi jezik na posteru okačenom u holu. E, da, to je Albert Ajnštajn, genije, jedan od najvećih fizičara u istoriji, koji je otkrio, između ostalog, teoriju relativiteta. Dobro, jeste, zahvaljujući njemu napravljena je i atomska bomba, ali bolje da promenimo temu. Rodio se 1879. godine u Ulmu, u Nemačkoj, u građanskoj porodici. Glava mu je bila toliko velika i tako izobličena da su njegovi roditelji mislili da nije normalan. Uzalud su ih lekari uveravali u suprotno. Oni su i dalje bili zabrinuti, naročito zbog toga što debeli Albert, koga su zvali čika Meda, nije progovorio do treće godine (bar su tako posle pričali) jer je mrzeo da se napreže, a vreme je provodio gradeći kule od karata. Bio je veoma usamljen i tako je životario. Ipak se povremeno budio. Na primer, kada mu je bilo pet godina, bio je očaran kompasom koji mu je poklonio tata. Pristao je i da uči da svira violinu. Već tada se naslućivalo da će on i disciplina biti u velikoj svađi. Kada mu je bilo sedam godina, pošto je video nemačku vojsku kako maršira, povikao je: Kad porastem, ne želim da budem jedan od onih nesrećnika! Slično mu je izgledala i škola: Nastavnici u osnovnoj školi delovali su mi kao narednici, a profesori u gimnaziji kao poručnici. Uostalom, u školi je bio prava katastrofa: smatrali su ga lenjim jer je satima razmišljao pre nego što bi odgovorio na neko pitanje i ništa nije mogao da nauči napamet. Smatrali su ga teškim jer nije baš sasvim dobro kapirao šta znače pravila i naredbe. Uz to, potpuna nezainteresovanost za sport odvajala ga je od drugova. Ipak, da je neko malo bolje pogledao, video bi da je bucko obožavao matematiku i latinski, prosto zato što su logični. Srećom, u njegovoj kući uvek je bilo mnogo gostiju. Dolazili su jedan njegov stric, inženjer, čije je reči upijao, i Maks Talmud, student medicine, s kojim je vodio rasprave o matematici i nauci. Već u devetoj godini počeo je da se interesuje za radove iz biologije, fizike i filozofije (to je bilo bolje od fiskulture). Dve godine kasnije otkrio je oca geometrije – Euklida. Bio je veoma zadovoljan. Dve godine posle toga počeo je da čita Kanta. Probajte vi, pa ćete videti... Kada mu je bilo petnaest godina, roditelji su mu se preselili u Italiju, u okolinu Milana, da bi otvorili novu trgovinu. On je ostao u Nemačkoj da bi završio gimnaziju i – o, kakvog li užasa! – da bi se pripremio, kao i svi dečaci njegovog uzrasta, za služenje vojnog roka. Pravi košmar! U školi je i dalje važio za velikog čudaka. Osim toga, bio je Jevrejin, što mu baš i nije olakšavalo odnose s Nemcima iz okoline. Postao je depresivan. Jedan od njegovih profesora (al’ je taj bio vidovit, nema šta!) rekao mu je da od njega nikad ništa neće biti i da bi mu bolje bilo da napusti gimnaziju i odustane od mature. Albert je to smesta učinio i otišao je kod roditelja u Italiju da jede makarone. Dakle, za Nobelovu nagradu nije bilo šanse ni u teoriji... Otac nije bio srećan što mu je sin napustio školu i uspeo je da ga ubedi da postane inženjer. Predložio mu je da se za prijemni ispit pripremi u Politehničkoj školi u Cirihu. Ali Albert se spremao sam i nije položio prijemni. I, da ne dužimo, imao je dvadeset poena iz matematike, a dva iz svih ostalih predmeta. Ipak, jednom profesoru je zapao za oko i on ga je posavetovao da se ponovo pripremi za prijemni ispit za jednu lepu, malu i mirnu školu u gradu Arau. To je već bilo bolje. Pustili su ga da se iskaže. Ohrabrivali su ga da radi ono što voli. Hteli su da čuju šta ima da kaže. I – bum! (ako se tako može reći), u sedamnaestoj godini primljen je u Politehničku školu, na odsek za matematiku i fiziku. Nije se promenio: i dalje je bio rasejan i ekscentričan, nije poštovao nikakve autoritete, postao je još nepopustljiviji i nehajniji u isto vreme i radio je samo ono što ga je zanimalo.Vi ste inteligentni, gospodine Ajnštajne, ali imate jednu manu – ne podnosite nikakvu kritiku!
Rezultat: kad je završio studije, nije mogao da nađe posao, dok su njegovi drugovi postajali profesori. Razlozi su već pomenuti, a, osim toga, bio je jevrejskog porekla. To je već počinjalo da biva mučno. A zatim su dve dobre vesti stigle jedna za drugom: dobio je švajcarsko državljanstvo (do viđenja, Nemci!) i bio je oslobođen služenja vojske u Švajcarskoj zbog ravnih tabana (jupi!). A kad smo već kod dobrih vesti, evo i treće: kada su mu bile dvadeset tri godine, dobio je posao u Birou za patente u Bernu. To je bio važan položaj: postao je neka vrsta inspektora za pronalaske! I tako je krenula lančana reakcija. Prevela s francuskog Nadežda Đurović
Albert Ajnštajn
(1879–1955),
fizičar koji je najpre bio nemački, potom švajcarski i konačno američki državljanin, smatra se naučnim genijem XX veka. Njegove teorije, koje su mu donele Nobelovu nagradu 1921. godine, unele su revoluciju u fiziku i u naše poimanje sveta. E = mc2 : ova formula označava odnos između mase i energije. E = maksimalna energija koja se može izvući iz tela mase m (koja je izmerena, na primer, u gramima) tako što se ono uništi; c = brzina svetlosti, odnosno 300.000 kilometara u sekundi; c2 označava brzinu svetlosti na kvadrat, odnosno 300.000 km/s x 300.000 km/s. Lako je, zar ne?
Amerikanci su napravili atomsku bombu na osnovu formule E = mc2 . lpak, ni oni nisu imali poverenja u neobuzdanog jevrejskog pacifistu Ajnštajna, koji je pobegao od Hitlerovog režima 1933. godine. Prva atomska bomba bačena je na japanski grad Hirošimu 6. avgusta 1945. godine, a druga 9. avgusta na Nagasaki. Zbog toga je Drugi svetski rat brže završen, ali je i započelo novo doba nuklearnog terora na Zemlji. Ajnštajn se pak zalagao za mir. Pred kraj života izjavio je da bi, kad bi trebalo krenuti iz početka, postao vodoinstalater.
pacifista – pristalica pacifizma; čovek koji se zalaže za miroljubivost među narodima, za mir u svetu
RAZGOVOR O TEKSTU
* Iskaži svoje utiske o pročitanom tekstu. Da li te je nešto iznenadilo, ili zainteresovalo i zbog čega?
** Navedi šta je Ajnštajna pratilo tokom školovanja. Objasni kako vidiš ulogu Ajnštajnove porodice u njegovom obrazovanju.
***Potrudi se da, na osnovu teksta, navedeš najvažnije osobine Alberta Ajnštajna. Objasni kada je i zbog čega izjavio da bi radije postao vodoinstalater.
***Navedi koje osobine, po tvom mišljenju, treba da poseduje naučnik. Šta misliš kako dolazi do velikih otkrića u nauci?
Izaberi zadatak
1. Na osnovu enciklopedijskog članka napiši kraći tekst o životu neke ličnosti po sopstvenom izboru.
2. Izaberi lik nekog poznatog naučnika ili umetnika i nacrtaj njegov portret ili karikaturu.
3. Opiši kako doživljavaš fotografiju naučnika sa isplaženim jezikom. Šta ti misliš, zašto je to uradio, i šta to o njemu govori?
Postoji anegdota o tome: navodno je tako – odlazeći sa proslave koja je priređena u njegovu čast, i na kojoj su ga mnogo fotografisali – pozirao fotografu koji je hteo da napravi još jedan snimak.
4. Napiši svoj tekst o Albertu Ajnštajnu. Navedi literaturu korišćenu tokom pisanja.
5.Napiši tekst o opasnostima od zloupotrebe naučnih dostignuća. Uz pomoć nastavnika fizike i informatike, u grupnom radu, napišite tekst i napravite prezentaciju o atomskoj bombi i o njenoj opasnosti za čovečanstvo.
DA LI STE ZNALI OVO...
