"ЕОЛСКА ХАРФА"
Данило Киш
(1935 - 1989)
Данило Киш био је српски и jугословенски романописац, есејиста, преводилац и дописни члан Српске академије наука и уметности. Сматра се једним од најзначајнијих српских књижевника 20. века.
Збирка новела "Рани јади" садржи три целине:
-пре рата,
-за време и
-после рата.
Има прстенасту композицију: почиње и завршава се временом када је Андреас одрастао и постао писац који прича о својој породици и о рату.
У Еолској харфи, приказана је зрелост наратора који ће, по предвиђању овог необичног инструмента, прећи код деде у Црну Гору. Живи у свету чула – компоновао би фугу за јоргован и оркестар.
Породична прича о Андреасу Саму састоји се из три дела од којих смо већ упознали први: збирку приповедака (са елементима романа) Рани јади.
Упознајемо се са још једном приповетком из књиге Рани јади, са тематиком везаном за одрастање јеврејског дечака Андреаса Сама у сиромаштву и у ратним условима (по чему има обележја романа). Ова је прича додата након првог издања збирке уз објашњење да представља лирски епилог првог дела његове трилогије "Породични циркус".
„Мада је настала је неких петнаест година после штампања књиге Рани јади, прича Еолска харфа тематски припада том циклусу. Стога сам је, у оквиру Сабраних дела, уврстио у ову збирку, на крају баладе, као неку врсту лирског епилога.”
(Напомена аутора, јула 1983)
Сећања наратора на детињство усредсређена су на дечакову потребу за необичним и лепим, али у њему провејава и сета због свега онога што зна да се касније догодило, а некада је било само дечакова слутња.
(Читанка, 170.стр)
Читање са оловком у руци:
-обрати пажњу на oсећања и размишљања наратора – дечака Андија, -означи описе инструмента, а затим и простора на који треба да буде постављен.
-подвуци музичке изразе
"Еолска харфа" затвара збирку. Писац ју је 1983. придружио осталим причама, желећи да Рани јади добију свој лирски епилог, како сам аутор наводи у напомени на крају. Поново, не без ироније, напомиње да Еолска харфа долази на крају баладе. Не бежећи од топлине и извесне меланхолије и сете, али свакако бежећи од претеране сентименталности и патетике, Киш иронично употребљава тај клише.
Да би еолска харфа испунила своју сврху, те била и лепа и корисна, способна да преноси звук времена, потребно је да јелово стабло престане да буде дрво и након десет година постане електрична бандера, са преврнутим кинеским шољама на врху, повезана жицама са другим бандерама.
И опис еолске харфе можемо читати као поетички исказ и метафору за стваралаштво – потребне су године, труд, патња, пуцање, жега, снег и киша да би се дотакло савршенство, да би харфа преносила звук времена.
Већ навикнути на честе измене перспектива приповедача, уочавамо да се у овој причи осећа највећа удаљеност између времена приповедања и времена о коме се приповеда.
Догађаји из детињства смештени су у прошлост, а приповедање се одвија у првом лицу, несумњиво с тачке гледишта одраслог Андреаса.
На завршетку приче као да се време приповедања и приповедано време приближавају онда када је потребно дати упутства за коришћење еолске харфе, а с тачке гледишта дечака:
-Сад се само треба осврнути да се уверите да нема никог на Царском друму, никог у житу, никог у јарку, никог на хоризонту. Уколико наилазе кола натоварена сеном, луцерком или житом, хитро се сакрити у одводни канал испод друма и сачекати да кола прођу. (Киш 85, 86)
У последњем пасусу, иако и даље чујемо приповедачки глас одраслог Андреаса, о дечаку се говори у трећем лицу, не толико због питања идентитетa (Андреас можда и нисам ја), колико због објективности харфе и њеног пророчког гласа, чиме се заокружује судбина јунака-приповедача-аутора и збирка приповедака Рани јади чини целовитом.
У писму господину Беркију Андреас је написао да ће постати песник.
Шта је казао да ће прво написати?
О чему говори Еолска харфа?
(о томе шта је потребно да би неко постао писац)
Шта је харфа?
Како тај инструмент изгледа?
Постоји ли еолска харфа?
Шта је дечак назвао тим именом?
Како настаје еолска харфа?
Истаћи све детаље помоћу којих је дочаран необичан инструмент на којем свирају ветрови.
На основу тога закључити каква су осећања усамљеног, осетљивог дечака.
Које је идеално место за хватање звука са те харфе?
Каква су говоркања околине?
Могу ли се избећи?
Зашто је важно да нико не види дечака када ослушкује поруке ветра?
Како он успева неометано да ослушкује брујање жица кроз бандере?
Приповедачке перспективе се смењују:
I одрасли приповедач (догађаји из перспективе одраслог)
II деветогодишњи дечак (евоцирање доживљеног из дечјег искуства).
Када, и у којој мери, наратор користи форму обраћања, приповедање у другом лицу?
Истражи на који се начин у тексту преклапају прошлост, садашњост и будућност.
Звук времена: ескадрила бомбардера
Где треба поставити харфу да би пропевала?
Какву је „судбину” харфа певала на уво дечаку?
Подвуци делове текста у којима је реч о догађајима који ће у дечаковом животу тек уследити.
Из њих сагледаj у каквим је животним условима растао:
- радио је као слуга код господина Молнара;
- оца су одвели и никад се није вратио;
- живео је у уџерици са набијеном земљом уместо пода;
- није имао ни нове књиге, ни оловке, налив-перо;
- имао је мутно порекло (отац је покушао променом презимена Кон у Киш да га заштити од јеврејског печата зато што је у Мађарској био на власти фашистички режим; његовог оца нацисти су одвели у логор Аушвиц из којег се никада није вратио).
