Дечаци Павлове улице У Павловој улици живела је група дечака чије је највећи непријатељ била ратничка група црвених кошуља из ботаничке баште. Повод за сукоб ове две групе је заплена кликера малом плавокосом дечаку Немачеку из Павлове улице од стране браће Пастор, чланова противничке групе. Једног дана, прилично досадан час хемије прекинуо је изненадни звук музике. Била је то весела мађарска мелодија која је имала ритам марша. Дечји погледи су са експеримента одлутали кроз отворен прозор, тражећи извор музике и док је професор узалуд покушавао да поврати њихову пажњу, дечаци из Павлове улице су се кришом дописивали. Између њих је кружила порука: "После подне у три главна скупштина. Бирање председника на градилишту. Обнародовати". Градилиште у Павловој улици било је центар света за ове дечаке. Оно је било домовина, град, шума, стеновит брдски крај, једном речју све оно за што су га прогласили. На њему су сви били официри, а само је мали Немечек био редов. Њега су сви дечаци потцењивали. Сматрали су га плашљивим и недовољно зрелим за њихово друштво, али нису знали да тај мали плави дечак није ни незрео ни плашљив, већ изузетно храбар и увек спреман да све учини за своју дружину. Кад се час завршио, дечаци су била весели, и њихову раздраганост није могла помути ни чињеница што је продавац слаткиша тог дана повећао цене. Нашли су се на градилишту и на скупштини су изабрали вођу, Јаноша Боку који је са једанаест гласова победио свог друга Гереба. Сутрадан поподне вођа дечака из Павлове улице са Немачеком и још једним дечаком отишло је у ботаничку башту, на "терен" црвених кошуља. Одлучили су да продру на њихово острво, а да би то остварили, морали су да прођу кроз разне препреке и опасности. Кад су продрли у противничку територију изненадили су се кад су међу својим непријатељима видели Гереба. Боки је то пало најтеже, јер му је Гереб био његов друг, имао је поверења у њега, а овај га је издао. Неколико дана после тога Немечек је одлучио да сам оде на територију црвених кошуља по заставу своје групе коју су црвенокошуљаши запленили. Док је седео на дрвету и чекао да му се ослободи пролаз чуо је Гереба који каже да нико од његових другова није храбар, То га је много повредило, па није могао да издржи, а да се не супростави таквом мишљењу. Када је Фери Ач, вођа црвених кошуља видео да је Немечек сам дошао по заставу задивила га је његова храброст, па га је позвао у своју дружину, али малиша га је поносно одбио. Казнили су га тако што су га загњурили у плитко језеро, а он је ћутке све поднео, иако је био прехлађен. Пред главну битку за одбрану градилишта дружина Павлове улице остала је без јединог свог редова, јер мали Немечек разболео. Узрок његове болести је било купање у хладној води, први пут за домовину, други пут случајно и трећи пут када су га црвенокошуљаши на то приморали. У међувремену Гереб послао је писмо команданту и генералу Боки у којем признаје грешку за издају, моли га за опроштај и тражи да се врати у дружину као обичан редов и учествује у борби за спас градилишта. Бока и његови официри примају Гереба, а Бока још наређује да са о Геребовој грешци не говори. Дечаци обе ратничке дружине прихватају објаву рата, а тиме и правила ратовања. Неће бити туче, биће употребљен само пешчане бомбе, правилно рвање и борба копљем. Пресудан моменат за исход битке био је кад је пред Ача стао Немечек, који је за читаву главу био нижи од њега. Тај мали плави и болесни дечак оборио је на земљу Фери Ача, а онда и сам пао преко њега при чему се онесвестио. То је била његова последња борба у животу у којој је добио чин капетана. Дечаци Павлове улице су победили, а велику радост победе помутила је чињеница да се Немечек смртно разболео. Обилазили су га другови из дружине, чак и Френ Ач и чланови његове групе. Дечаци су били много тужни због болести свога малог другара. Дивили су му се јер је он за своју дружину учинио више од осталих. Док је ветар тресао прозоре собе у којој се мали капетан мучио у грозницу, чуле су се његове речи изговорене шапатом: "Са градилишта дува. С драгог градилишта дува". То показује колику је љубав овај дечак имао према свом игралишту. Убрзо, после Немечекове смрти, на градилиште су дошли радници да га прекопају. Заједно са Немачеком нестали су дечја игра и безбрижни дечји дани.
ЗАДАЦИ
Радите два задатка:
1. Интервју о играма
2. Кликни на дугме испод 2. ЗАДАТАК и у свесци за лектиру одговори на питања.
1. ЗАДАТАК
Какве игре данас постоје? Које су ваше омиљене? А ваших другара?
Задатак је да сакупите што више интервјуа са вашим вршњацима и онима млађим од вас о играма данас. Било занимљиво чути и шта старији другари кажу о играма. Можда и ваши родитељи, баке, деке пожеле да учествују. Можете, нараво, интервјуисати и једни друге. Имате потпуну слободу да своје интервјуе осмислите што боље, само је важно да се држите теме: ДЕЧЈЕ ИГРЕ! Осмислите питања тако да што више сазнате о овој теми, али и да подстакнете саговорнике да буду духовити и креативни. Водите рачуна да питања буду примерена узрасту ваших саговорника. Задатак је једноставан – поставите питање некоме и снимите мобилним телефоном или запишите његове одговоре. Водите рачуна о правилном изражавању и будете професионални.