ИСИДОРА СЕКУЛИЋ
била је српски прозни писац, романописац, есејист, полиглот, ликовни критичар и академик. Рођена је у Мошорину 16. фебруара 1877. године, а умрла у Београду 5. априла 1958. године.
Прва је жена чланица Српске академије наука и уметности.
Рођена је у Мошорину, селу у Војводини. Детињство је провела у Руми, Земуну и Новом Саду. Била је ћерка Љубице и Данила. Отац Данило био је општински бележник.
Исидору је крстио поп Зоља, брат Ђуре Даничића. Кум на крштењу био је др Милан Ђорђевић тадашњи уредник новосадске „Заставе“. У Новом Саду је похађала „Вишу девојачку школу“. У Сомбору се школовала на „Српској препарандији“.
„У школској торбици, долазећи кући, налазила сам поруке подсмех, своје карикатуре, и све се сводило на то да забијам нос у књигу и да се правим важна. Ја нисам забијала нос у књигу, али су ми они око мене придавали важност коју сама себи нисам давала. Напротив, увлачила сам се у себе и бежала у последње редове, у најтамније углове. Осећала сам да сметам, да изазивам својом жељом за знањем“,
Исидора Секулић је овако описала своје детињство. Са четрнаест година, захваљујући оцу који се сам бринуо за децу, јер је остао рано без жене, а и без једног мушког детета, већ је знала пет светских језика и била далеко изнад својих вршњака по знању. Осим књижевности добро је познавала природне науке и филозофију. Дипломирала је на Педагошкој школи у Будимпешти, математику и природне науке, 1892. године.
У Будимпешту на школовање послао ју је отац, који је тада био уважени градски капетан.
Године 1900. задесиле су је опет породичне трагедије: исте године умире јој отац, а затим брат Димитрије. Сахрањени су на земунском православном гробљу. На гробљу је проводила доста времена, виђали су је како сатима остаје тамо. Упознала је гробара Николу који јој је причао о животима људи који су сахрањени на земунском гробљу. Она је све Николине приче бележила у црну свеску, коју је носила са собом сваки пут када би ишла на гробље. Тако је настало Исидорино велико дело „Хроника паланачког гробља“.
Спомен-соба српске књижевнице Исидоре Секулић у Универзитетској библиотеци "Светозар Марковић" отворена је за посетиоце сваког радног дана од осам до 15 сати, а улаз је бесплатан.
Поред намештаја, у спомен-соби је и Исидорина библиотека, лични предмети и рукописи.
Поред намештаја, у спомен-соби је и Исидорина библиотека, лични предмети и рукописи.