АНАЛФАБЕТА
Бранислав Нушић
Детињство је провео у Смедереву где се школовао тако да је завршио основну школу и две године реалке. Гимназију је похађао у Београду, а студирао је право у Београду и у Грацу. Још када је имао тринаест година написао је своје прве књижевне комаде. За време гимназијских дана писао је патриотске стихове. За време студија био је активан у позоришном животу. тако је и покренуо позоришну омладинску дружину и статирао у народном позоришту.
1885. године када је имао само деветнаест година, написао је своју прву верзију комедије “Народни посланик”. Ова комедија због критике власти дуго времена није била приказана на позоришту, нити је била штампана као књига.
Био је припадник опозиционе радикалне странке па му прилике нису баш ишле у прилог. Тако је због једне написане песме имена “Два раба” одлежао чак и годину дана у затвору. Након тога, примљен је у службу иностраних послова те је чак десет година радио у конзулатима Македоније. Након дипломатске службе обављао је разне послове. Радио је као скретар у Министарству просвете, драматург, заменик управника Народног позоришта у Београду, био је шеф одсека за националну пропаганду, директор српског народног позоришта у Новом Саду, библиотекар Народне скупштине и обављао је још многе послове. Учествовао је у Првом светском рату, а када је са српском војском прешао Албанију доспео је на Крф. У рату је остао и без јединог сина.
Његове најпознатије комедије су: “Народни посланик”, “Сумњиво лице”, “Госпођа министарка”, “Ожалошћена породица”, “Покојник”… Осим комедија, писао је и трагедије те кратке драме и драме из савременог грађанског живота. Објавио је збирку приповедака “Приповетке једног каплара”, затим хумореске “Министарско прасе”, “Добротвор” и многе друге што укључује фељтоне, шаљиве, романе, романе за децу те разне животописе.
У задњој деценији свога живота поново се бавио књижевношћу те је тада написао много нових комедија. Умро је 19. јануара 1938. године у Београду.
Представа у извођењу Геодетске техничке школе, Београд