Књижевник и борац Петар Кочић рођен је 1877.године у селу Стричићима на Змијању, у Босанској крајини, непосредно пред аустро-угарску окупацију БиХ. Завршио је 2 разреда основне школе у манастиру Гјоменици где му је отац-бивши свештеник, био закалуђерен. Основну школу довршио је у Бања Луци, а 1891. године уписао је гимназију у Сарајеву. Због сукоба са школским властима прелази 1899. године у Београд где је окончао своје гимназијско школовање. У Бечу је студирао славистику. Ту се активирао на књижевном и на политичком пољу... Његова најпознатија дела су збирке приповедака "Јауци за Змијања", "С планине и испод планине"; приповетке: "Јаблан", "Кроз мећаву", "Истинити зулум Симеуна Ђака"; "Мрачајски прото", "Мргуда", "Вуков гај"... Умро је 1916.године у Београду у душевној болници.
ЈАБЛАН
Петар Кочић је први пут објавио приповетку "Јаблан" у Босанској вили 1902. године, као прву из циклуса под заједничким насловом "С планине и испод планине". Кроз причу о борби бикова даје особену параболу о несаломљивости народне снаге и отпора.
МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ:
ДВА ПУТА ГА НА НЕДЕЉУ СОЛИ – два пута му даје соли (Сети се значаја соли.); КАО ЂОЈА – као тобоже, кобајаги; БАК – бик; ЈА ЋУ БАЦИТИ МОЛБУ – молићу, даћу молбу; ПРЕОБРАЖЕЊЕ – верски празник, 19. август; ОГЛЕДАТИ СЕ – опробати се у борби; ДОЛИГАТИ – радосно узвикивати, певати на чобански начин, дрхтавим гласом; ПРИСОЈА – суначна страна брда, супротно осоја; ХАЈКАТИ – потерати; СЕРМИЈА – стока (архаизам); СОКОЛИТИ – храбрити (синоними); ПАЗИ ГА КАО ОЧИ У ГЛАВИ – бринути се о некоме као о себи самом (фразеологизам, идиом, устаљени израз)
Књижевни род: епика Књижевна врста: приповетка Време радње: 1902. год. аустроугарска окупација, Преображење Да ли знаш шта се дешава у природи, по народном веровању, за празник Преображење? Зашто се мејдан дешава баш на Преображење? Шта нам тиме приповедач наговештава? Место радње: на стрњишту испод села Тема: Ова приповетке говори о дечаку Луји и његовом пријатељу Јаблану који је поносно стао пред кнежевског лика Рудоњу и ту стекао победу.
Аустроугарска је у то доба била огромна царевина која се простирала до Земуна, а заузимала је и део данашњег Новог Београда. Петар Кочић је писао управо о неправдама Аустроугара према Србима. Прочитај одломак из дела „Јазавац пред судом”. Писац нажалост, није дочекао толико жељену слободу…
ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ
1.Љубав дечака и бика 2.Ноћ уочи мегдана 3.Лујино психолошко стање 4.Борба бикова 5.Јабланова победа
Главни ликови: Лујо и Јаблан Споредни ликови: Рудоња и кнез Особине ликова Лујо: обичан дечак који воли свог пријатеља, поштује га и мисли на њега. Жели да му угоди и да му ништа не недостаје. Јаблан: иако је обична животиња има осећаје према својему пријатељу, те је спреман дати живот за њега.
ДЕЧАКОВ ПОРТРЕТ
Физички изглед: „Само му вири пегаво лице с крупним, грахорастим очима и неколико прамичака жућкасте косе, расуте по челу”… Пронађи и друге описе.
Особине: нежан према бику, поносан на његову снагу, дели са њим ужину, разговара с њим, мучи га предстојећи мегдан, чак и у сну; гата и ликује певајући; дрхти, стрепи, помогао би Јаблану да може, поштен, сироче, истрајан, упоран, сâм, искрено воли свог бика, искрен, слободољубив, частан, независтан…
Размисли:
1.Зашто је Кочић баш такав лик одабрао за стварање овог свог дела? 2.У чему је лепота, свевременост и уметничка вредност ове приповетке?
Облици изражавања
Размисли: Које облике казивања препознајеш у овом делу? Повежи своје знање о хронолошком и ретроспективном приповедању са овом приповетком. Пронађи примере описа у приповеци. Упореди Лујин физички изглед са његовим емотивним стањем и жељама. Повежи описе природе са дешавањима у приповеци. Уочи примере дијалога и спреми се да нам кажеш шта се из њих сазнаје. Сигурно ћеш уочити и монолог. Повежи пронађени монолог са осећањима дечака.
Задатак:
Објасни алегоричност и симболику која се уочава у овој приповеци.
Објасни алегорију у примеру: Одавно се ухватио сумрак.
Поука : последња реченица "Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно - силно одјекују" симбол је борбе и отпора народа. Кроз борбу царског и народног бика приказан је отпор поробљеног народа и највљена борба до коначне победе, до слободе. У приповеци "Јаблан" Петра Кочића наглашена је симболика борбе, лепота природе и снажна лична драма малог јунака Лује. Мали Лујо и његов бик Јаблан су представници храбрих и истрајних младих снага у борби против царске аустроугарске власти оличене у кнежевом бику Рудоњи.
Реч пријатеља о Кочићевом делу
За Петра Кочића је језик потпуно једно са људима и земљом, свет и неповредљив као и они. Понекад човеку изгледа као да је и само Кочићево дело, цело целцато, лежало негде у дубинама тога језика, а он га је ископао као кип, и изнео на светлост дана и пред поглед света. Иво Андрић
Живот, дат у овој приповеци, истовремено је и алегорија. Боре се бикови: један спахијски, царски, а други народни. Други побеђује као нада и вера босанског сељаштва да ће се ослободити мрске окупације, а ту симболичну, алегоричну, драматичну борбу прати људском, брижном стрепњом босанско сељаче Лујо, који је дете, а већ је као одрастао, рано сазрео у свету недаћа и жилавих борби за егзистенцију. Велибор Глигорић
алегорија – стилско средство (фигура) засновано на пренесеном значењу; потиче из грчког језика и значи друго говорити
Петар Кочић био је предани борац за слободу свог народа. Својим делом критиковао је угњетавање народа. Погледај како је представио власт у сатиричној драми "Јазавац пред судом".
Изабери задатак
Сазнај на часу историје и у школској библиотеци нешто више о тешким друштвено-историјским приликама, за време аустријске окупације и владавине, у Босни и Херцеговини.
Потражи збирку приповедака Петра Кочића и прочитај бар још једну приповетку коју ћеш приказати на часу.
Важно је да са осталим ученицима поделиш резултате свог рада.
