ЈАБЛАН
Петар Кочић

​Књижевник и борац Петар Кочић рођен је 1877.године у селу Стричићима на Змијању, у Босанској крајини, непосредно пред аустро-угарску окупацију БиХ. Завршио је 2 разреда основне школе у манастиру Гјоменици где му је отац-бивши свештеник, био закалуђерен. Основну школу довршио је у Бања Луци, а 1891. године уписао је гимназију у Сарајеву. Због сукоба са школским властима прелази 1899. године у Београд где је окончао своје гимназијско школовање.
У Бечу је студирао славистику. Ту се активирао на књижевном и на политичком пољу...
Његова најпознатија дела су збирке приповедака "Јауци за Змијања",
"С планине и испод планине"; приповетке: "Јаблан", "Кроз мећаву", "Истинити зулум Симеуна Ђака"; "Мрачајски прото", "Мргуда", "Вуков гај"...
​Умро је 1916.године у Београду у душевној болници.

ЈАБЛАН

​Петар Кочић је први пут објавио приповетку "Јаблан" у Босанској вили 1902. године, као прву из циклуса под заједничким насловом "С планине и испод планине". Кроз причу о борби бикова даје особену параболу о несаломљивости народне снаге и отпора.

Ко је био Лујо?

МАЊЕ ПОЗНАТЕ РЕЧИ И ИЗРАЗИ:

ДВА ПУТА ГА НА НЕДЕЉУ СОЛИ – два пута му даје соли (Сети се значаја соли.);
КАО ЂОЈА – као тобоже, кобајаги;
БАК – бик;
ЈА ЋУ БАЦИТИ МОЛБУ – молићу, даћу молбу;
ПРЕОБРАЖЕЊЕ – верски празник, 19. август;
ОГЛЕДАТИ СЕ –  опробати се у борби;
ДОЛИГАТИ – радосно узвикивати, певати на чобански начин, дрхтавим гласом;
ПРИСОЈА – суначна страна брда, супротно осоја;
ХАЈКАТИ –  потерати;
СЕРМИЈА – стока (архаизам);
СОКОЛИТИ – храбрити (синоними);
ПАЗИ  ГА КАО  ОЧИ  У  ГЛАВИ – бринути  се  о  некоме  као  о  себи  самом (фразеологизам, идиом, устаљени израз)

Књижевни род: епика

Књижевна врста: приповетка

Време радње: 1902. год. аустроугарска  окупација,  Преображење
​
Да  ли  знаш  шта  се  дешава  у природи,  по  народном  веровању,  за  празник Преображење?
Зашто се мејдан дешава баш на Преображење? Шта нам тиме приповедач наговештава?​
​
Место радње: на стрњишту испод села

Тема: Ова приповетке говори о дечаку Луји и његовом пријатељу Јаблану који је поносно стао пред кнежевског лика Рудоњу и ту стекао победу.

Аустроугарска  је у  то  доба  била  огромна  царевина  која  се  простирала до Земуна, а заузимала је и део данашњег Новог Београда. 
Петар Кочић је писао управо о неправдама Аустроугара према Србима. 
Прочитај одломак из дела „Јазавац пред судом”.  
Писац нажалост, није дочекао толико жељену слободу… 

ПОДЕЛА НА ЦЕЛИНЕ

1.Љубав дечака и бика
2.Ноћ уочи мегдана
3.Лујино психолошко стање
4.Борба бикова
5.Јабланова победа 

Главни ликови: Лујо и Јаблан

Споредни ликови: Рудоња и кнез
​
Особине ликова 

Лујо: обичан дечак који воли свог пријатеља, поштује га и мисли на њега. Жели да му угоди и да му ништа не недостаје.
​
Јаблан: иако је обична животиња има осећаје према својему пријатељу, те је спреман дати живот за њега.

ДЕЧАКОВ ПОРТРЕТ

Физички  изглед: 
„Само  му  вири пегаво  лице  с крупним,  грахорастим  очима  и неколико прамичака жућкасте косе, расуте по челу”… 
Пронађи и друге описе.

Особине: нежан према бику, поносан на његову снагу, дели са њим ужину, разговара с њим, мучи га предстојећи мегдан, чак и у сну; гата и ликује певајући; дрхти, стрепи, помогао би  Јаблану да може, поштен,  сироче, истрајан,  упоран,  сâм, искрено воли свог бика, искрен, слободољубив, частан, независтан…

Размисли:

1.Зашто је Кочић баш такав лик одабрао за стварање овог свог дела? 2.У чему је лепота, свевременост и уметничка вредност ове приповетке?

Облици изражавања

Размисли:
Које облике казивања препознајеш у овом делу?
Повежи  своје  знање  о  хронолошком  и  ретроспективном  приповедању  са  овом приповетком.
Пронађи примере описа у приповеци. Упореди Лујин физички изглед са његовим емотивним стањем и жељама. Повежи описе природе са дешавањима у приповеци. Уочи примере дијалога и спреми се да нам кажеш шта се из њих сазнаје. Сигурно ћеш уочити и монолог. 
Повежи пронађени монолог са осећањима дечака. 
​

Задатак:

Објасни алегоричност и симболику која се уочава у овој приповеци.

Објасни алегорију у примеру: Одавно се ухватио сумрак. 

Поука :
последња реченица "Јаблан стоји поносито на мејдану и риче, а планински врхунци силно - силно одјекују" симбол је борбе и отпора народа. Кроз борбу царског и народног бика приказан је отпор поробљеног народа и највљена борба до коначне победе, до слободе.
​
У приповеци "Јаблан" Петра Кочића наглашена је симболика борбе, лепота природе и снажна лична драма малог јунака Лује. Мали Лујо и његов бик Јаблан су представници храбрих и истрајних младих снага у борби против царске аустроугарске власти оличене у кнежевом бику Рудоњи.
​

Реч пријатеља о Кочићевом делу

За Петра Кочића је језик потпуно једно са људима и земљом, свет и неповредљив као и они. Понекад човеку изгледа као да је и само Кочићево дело, цело целцато, лежало негде у дубинама тога језика, а он га је ископао као кип, и изнео на светлост дана и пред поглед света.
                                                                                                                   Иво Андрић  

Живот, дат у овој приповеци, истовремено је и алегорија. Боре се бикови: један спахијски, царски, а други народни. Други побеђује као нада и вера босанског сељаштва да ће се ослободити мрске окупације, а ту симболичну, алегоричну, драматичну борбу прати људском, брижном стрепњом босанско сељаче Лујо, који је дете, а већ је као одрастао, рано сазрео у свету недаћа и жилавих борби за егзистенцију.
                                                                                                           Велибор Глигорић

алегорија – стилско средство (фигура) засновано на пренесеном значењу; потиче из грчког језика и значи друго говорити
​

КОЛИКО СМО НАУЧИЛИ
​(кликни и провери своје знање)
​

​Петар Кочић био је предани борац за слободу свог народа. Својим делом критиковао је угњетавање народа. Погледај како је представио власт у сатиричној драми "Јазавац пред судом".

Изабери задатак
   
 Сазнај на часу историје и у школској библиотеци нешто више о тешким друштвено-историјским приликама, за време аустријске окупације и владавине, у Босни и Херцеговини.  

Потражи збирку приповедака Петра Кочића и прочитај бар још једну приповетку коју ћеш приказати на часу.

Важно је да са осталим ученицима поделиш резултате свог рада.