логички - у зависним падежима ( генитив, датив, акузатив) Нема Пере. Пери је лоше. Перу је срам.
Изузетак: У епским песмама некада се користи вокатив уместо номинатива да се надокнади 10 слог (због чувања ритма десетерца):
"Вино пије Краљевићу Марко"... (облик вокатива, али значење и служба номинатива)
– ПРЕДИКАТ(ШТА ради субјекат?):
глаголски предикат – састоји се од глагола који има своје значење (су радили – глагол радити); може бити прост (сам радио) и сложен (желим да радим)
именски предикат – састоји се од помоћног глагола (бити, хтети, јесам) и неке именске речи (најчешће именице и/или придева) (је био студент: је био – помоћни глагол бити + студент – именица) Помоћни глагол не може сам вршити функцију предиката (јер нема значење, зато се и зове помоћни)!!!
Зависни реченични чланови су:
– ОБЈЕКАТ:
прави објекат – увек акузатив без предлога (кога, шта?) или деони генитив који се може заменити акузативом без предлога (узми колача – узми колаче)
неправи објекат – остали падежи: акузатив са предлозима (за кога, за шта? на кога, на шта?), датив (коме, чему?), локатив (о коме, о чему? на коме, на чему?)…
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ:
за време – КАДА се врши радња?
за место – ГДЕ се врши радња?
за начин – КАКО се врши радња?
за узрок – ЗАШТО/ ЗБОГ ЧЕГА се врши радња?
АТРИБУТ -Атрибут је додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што значи именица. Атрибут одговара на питања: КАКАВ? ЧИЈИ? ОД ЧЕГА?... Службу атрибута врше: придеви, именице, заменице и бројеви. Именице које су у служби атрибута обично стоје иза заменице коју одређују и могу се заменити придевом са истим значењем.
кошуља на пруге - пругаста кошуља
АПОЗИЦИЈА – ближе одређује појам (показује ближе КО је он – именичка синтагма: Марко, мој најбољи друг, прошао је поред мене) –
АПОЗИТИВ– ближе одређује појам (показује ближе КАКАВ је он – придевска синтагма: Марко,уморан од трчања, прошао је поред мене)