ПОЈАВА СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ
Људи су насељавали различите просторе и природно је да је постојао велики број различитих прајезика. И као што свако од нас има своју породицу, тако и језици имају своју породицу. Једна велика породица језика је праиндоевропска – имала је много „потомака”. Ова породица језика дала је словенске, германске, романске и још многе друге језике.
СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ имају многе заједничке особине које показују да су сва словенска племена живела на истом простору и у једној заједници. Мисли се да су Словени живели између река Одре и Лаба на западу и Волге на истоку.
ВЕЛИКА СЕОБА→ Стари Словени, наши далеки преци, кренули су из своје прапостојбине пре око хиљаду и петсто година у велику сеобу. Тако се распала и словенска језичка заједница која је дала три групе језика:
ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ српски, хрватски, македонски, бугарски, словеначки и старословенски (изумрли језик);
ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ чешки, пољски, словачки и лужичкосрпски (горњи и доњи);
ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ руски, белоруски и украјински.
ДОСЕЉАВАЊЕ НА БАЛКАН→ Наши преци, Стари Словени, дошли су на Балкан у 6. и 7. веку. Населили су простор између Византије (Источног римског царства) и Западног римског царства. Цариград, велики центар хришћанства, ширио је свој утицај проповедајући хришћанство на грчком језику. Рим, такође велики центар хришћанства, свој утицај је ширио проповедајући хришћанску веру на латинском језику.
КНЕЗ РАСТИСЛАВ→ Кнез Растислав владао је Великом Моравском (данашња Чешка) у 9. веку. Он је, желећи да избегне германски утицај, затражио од византијског цара Михаила да му пошаље учене људе који ће проповедати хришћанство насловенском језику.
ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ→ Цар Михаило шаље у Моравску најученије људе тог времена, браћу Ћирила и Методија. Пре него што су кренули у Моравску, браћа Ћирило и Методије, превели су Свето писмо са грчког на словенски дијалекат (којим се говорило у околини Солуна). Солун је тада био други по величини град у Византији и у њему је живело много Словена.
863. ГОДИНА→ Ћирило и Методије долазе у Моравску 863. године и ова година се узима као година када су Словени примили писменост.
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Ћирило и Методије су створили први књижевни језик Словена – старословенски језик. Старословенски језик био је четврти језик на коме се могло читати Свето писмо, после хебрејског, грчког и латинског.
ГЛАГОЉИЦА→ Прво словенско писмо је глагољица. Глагољицу је саставио Ћирило по угледу на грчко писмо. Ћирило и Методије су 860. године као мисионари посетили Хазаре у јужној Русији. Ово путовање је било важно за Ћирила јер се тада упознаје са културама које су утицале на стварање глагољице. Браћа су се на Криму упознала са јеврејским и самарићанским писмом чије трагове налазимо у глагољици.
Глагољица је имала 38 знакова, од тога 36 слова и 2 диграма (слова од два словна знака). Свако слово глагољице је имало своје име, а назив је добила по глаголу глаголати који значи говорити.
ЋИРИЛИЦА→ Ћирилица је друго, млађе словенско писмо. Настала је крајем 9. века по угледу на грчку азбуку. Мисли се да је ово писмо створио ученик Ћирила и Методија, Климент Охридски. Имала је 42 слова. Свако слово је имало своје име.
ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР→ Црноризац Храбар је живео крајем 9. и почетком 10. века. Познат је по томе што је написао прву филолошку расправу на словенском језику, ћирилицом – “Слово о писменима”.
ПРЕПИСИ→ Оригинални рукопис (споменици) из времена Ћирила и Методија нису сачувани. Најстарији споменици потичу из 10. и 11. века и то су преписи.
РЕДАКЦИЈЕ (РЕЦЕНЗИЈЕ) → Сви преписи садрже извесне промене које су својствене ономе ко их је преписивао. Тако су настале редакције (или измене) старословенског језика. Све редакције старословенског језика (руска, српска, хрватска, чешка) у науци су познате под именом ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.
СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Овај језик је био књижевни језик Срба од краја 12. до прве половине 18. века. Он се развијао и богатио у складу са развојем и јачањем српске средњовековне државе. Целокупна средњовековна српска књижевност написана је српскословенским језиком.
У српскословенском језику постојала су три функционална стила:
1. ЛИТУРГИЈСКИ СТИЛ→ текстови намењени за богослужења,
2. ОРИГИНАЛНИ КЊИЖЕВНИ СТИЛ→ житија, повеље ...,
3.ПРЕВОДНА ДЕЛАТНОСТ→ летописи и витешки романи.
СПОМЕНИЦИ→ Најстарији сачувани споменик писан српскословенским језиком и ћирилицом је Мирослављево јеванђеље, настало крајем 12. века.
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ→ Мирослав је био рођени брат Стефана Немање. Он је наручио да се препише Јеванђеље (део Светог писма), па је овај споменик тако добио име. Ово је најлепши и најзначајнији српски средњовековни ћирилични споменик. Написан је на пергаменту и украшен минијатурама и иницијалима у боји и злату.
Значајно је рећи да је Мирослављево јеванђеље најстарији сачувани ћирилични споменик, а не први који је настао. Данас се Мирослављево јевађеље чува у Народном музеју у Београду.
ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА→ Повеља Кулина бана (крај 12. века) најстарији је српски споменик писан народним језиком.
ДУШАНОВ ЗАКОНИК→ Најзначајнији је правни документ писан ћирилицом. Настао је 1349. године.
НАЈЕЗДА ТУРАКА→ Најездом Турака у 15. веку и падом српске средњовековне државе прекинут је вишевековни културни развој Срба. Од тада је развој књижевности био скоро потпуно ограничен на црквене потребе. Цркве и манастири су били једина места где се одвијао књижевни рад.
АУСТРО−ТУРСКИ РАТ→ Крајем 17. века Аустрија води рат против Турске на нашој територији. Срби, желећи да коначно протерају Турке из Србије, учествују у овом рату на страни Аустрије. Аустријска и српска војска побеђују Турке и 1689. године улазе у Ниш. Међутим, аустријска војска се убрзо повлачи како би заштитила своју западну границу од напада Француза. Тако су Срби остављени на милост и немилост Турцима.
ВЕЛИКА СЕОБА СРБА 1690. ГОДИНЕ→ Народ је, бојећи се сурове турске одмазде, кренуо у Велику сеобу под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића. Тако су Срби дошли на просторе данашње Војводине и јужне Мађарске. Српски свештеници и монаси понели су са собом и црквене књиге.
СРБУЉЕ→ Кад су стигли у јужну Угарску, Срби су наставили да преписују књиге на српскословенском језику. Србуље су старе књиге настале у 15. и 16. веку.
ЖИВОТ СРБА У АУСТРИЈИ→ Срби у аустријском царству нису добили обећање олакшице. Напротив, били су изложени великом културном, верском и политичком притиску. Србима је највећа опасност претила од унијаћења (покатоличења).
РУСИЈА→ Да би сачували своје национално обележје, Срби поново обнављају и ојачавају везе са православном Русијом. У то време Русијом је владао цар Петар Велики.
МАКСИМ СУВОРОВ→ На позив српског митрополита 1726. године у Сремске Карловце стиже Максим Суворов и оснива Славјанску школу.
ЕМАНУЕЛ КОЗАЧИНСКИ→ Долази у Карловце 1733. године и отвара Латинску школу.
РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Доласком руских учитеља у Србију почиње нова фаза у развоју језика позната као фаза рускословенског језика. Овај језик брзо потискује дотадашњи српскословенски и постаје књижевни језик српских писаца.
ЈОВАН РАЈИЋ→ Јован Рајић је написао на народном језику еп “Бој змај с орлови”, а рускословенским језиком дело “Историја разних словенских народов” 1794. године.
Крајем 18. века рускословенски језик је потпуно потиснут. Уместо њега се, у књижевности и науци, употребљава славеносрпски језик. Рускословенски језик се одржао у Српској православној цркви. Овај језик, уз неке мање измене, има и данас функцију богослужбеног језика.
СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК→ Рускословенски језик је био неразумљив обичним људима и већ половином 18. века настаје један мешовит језик познат као славеносрпски језик. Овај језик је настао мешањем рускословенског и народног језика. Овај језик је био неразумљив обичним људима; био је неуједначен и међу самим писцима. Било је скоро немогуће написати граматику овог језика, јер је све зависило од укуса писца.
ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН→ Он је први почео да пише славеносрпским језиком и 1768. године објавио “Славеносрпски магазин”.
ВУКОВИ ПРЕТХОДНИЦИ→ Вукова борба за стварање књижевног језика на основама народног није без корена. Сличан филолошки програм изнео је Доситеј Обрадовић, али се у пракси њега није придржавао.
Народним језиком, али без теоријског утемељења, писао је Гаврил Стефановић Венцловић (најкарактеристичнији представник српскословенске школе).
Доситеј Обрадовић је био Вуков претходник и велики део свог живота посветио је борби за увођење народног језика у књижевност. Своје идеје изложио је у програмском тексту “Писмо Харалампију”.
САВА МРКАЉ→ Почетком 19. века, 1810. Сава Мркаљ пише свој кратки спис Сало дебелога јера. Он се залагао за реформу ћирилице и избацивање непотребних слова. Мркаљевим идејама оштро се супротставила Црква. Мркаљ је од постојећих 48 слова одбацио 20 и, својим реформаторским радом, припремио терен Вуку Караџићу.
Вук ће 1814. године, Мркаљевом реформисаном азбуком, написати прву штампану граматику српског језика, тј. Писменицу.
Људи су насељавали различите просторе и природно је да је постојао велики број различитих прајезика. И као што свако од нас има своју породицу, тако и језици имају своју породицу. Једна велика породица језика је праиндоевропска – имала је много „потомака”. Ова породица језика дала је словенске, германске, романске и још многе друге језике.
СЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ имају многе заједничке особине које показују да су сва словенска племена живела на истом простору и у једној заједници. Мисли се да су Словени живели између река Одре и Лаба на западу и Волге на истоку.
ВЕЛИКА СЕОБА→ Стари Словени, наши далеки преци, кренули су из своје прапостојбине пре око хиљаду и петсто година у велику сеобу. Тако се распала и словенска језичка заједница која је дала три групе језика:
ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ српски, хрватски, македонски, бугарски, словеначки и старословенски (изумрли језик);
ЗАПАДНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ чешки, пољски, словачки и лужичкосрпски (горњи и доњи);
ИСТОЧНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИЦИ→ руски, белоруски и украјински.
ДОСЕЉАВАЊЕ НА БАЛКАН→ Наши преци, Стари Словени, дошли су на Балкан у 6. и 7. веку. Населили су простор између Византије (Источног римског царства) и Западног римског царства. Цариград, велики центар хришћанства, ширио је свој утицај проповедајући хришћанство на грчком језику. Рим, такође велики центар хришћанства, свој утицај је ширио проповедајући хришћанску веру на латинском језику.
КНЕЗ РАСТИСЛАВ→ Кнез Растислав владао је Великом Моравском (данашња Чешка) у 9. веку. Он је, желећи да избегне германски утицај, затражио од византијског цара Михаила да му пошаље учене људе који ће проповедати хришћанство насловенском језику.
ЋИРИЛО И МЕТОДИЈЕ→ Цар Михаило шаље у Моравску најученије људе тог времена, браћу Ћирила и Методија. Пре него што су кренули у Моравску, браћа Ћирило и Методије, превели су Свето писмо са грчког на словенски дијалекат (којим се говорило у околини Солуна). Солун је тада био други по величини град у Византији и у њему је живело много Словена.
863. ГОДИНА→ Ћирило и Методије долазе у Моравску 863. године и ова година се узима као година када су Словени примили писменост.
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Ћирило и Методије су створили први књижевни језик Словена – старословенски језик. Старословенски језик био је четврти језик на коме се могло читати Свето писмо, после хебрејског, грчког и латинског.
ГЛАГОЉИЦА→ Прво словенско писмо је глагољица. Глагољицу је саставио Ћирило по угледу на грчко писмо. Ћирило и Методије су 860. године као мисионари посетили Хазаре у јужној Русији. Ово путовање је било важно за Ћирила јер се тада упознаје са културама које су утицале на стварање глагољице. Браћа су се на Криму упознала са јеврејским и самарићанским писмом чије трагове налазимо у глагољици.
Глагољица је имала 38 знакова, од тога 36 слова и 2 диграма (слова од два словна знака). Свако слово глагољице је имало своје име, а назив је добила по глаголу глаголати који значи говорити.
ЋИРИЛИЦА→ Ћирилица је друго, млађе словенско писмо. Настала је крајем 9. века по угледу на грчку азбуку. Мисли се да је ово писмо створио ученик Ћирила и Методија, Климент Охридски. Имала је 42 слова. Свако слово је имало своје име.
ЦРНОРИЗАЦ ХРАБАР→ Црноризац Храбар је живео крајем 9. и почетком 10. века. Познат је по томе што је написао прву филолошку расправу на словенском језику, ћирилицом – “Слово о писменима”.
ПРЕПИСИ→ Оригинални рукопис (споменици) из времена Ћирила и Методија нису сачувани. Најстарији споменици потичу из 10. и 11. века и то су преписи.
РЕДАКЦИЈЕ (РЕЦЕНЗИЈЕ) → Сви преписи садрже извесне промене које су својствене ономе ко их је преписивао. Тако су настале редакције (или измене) старословенског језика. Све редакције старословенског језика (руска, српска, хрватска, чешка) у науци су познате под именом ЦРКВЕНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК.
СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Овај језик је био књижевни језик Срба од краја 12. до прве половине 18. века. Он се развијао и богатио у складу са развојем и јачањем српске средњовековне државе. Целокупна средњовековна српска књижевност написана је српскословенским језиком.
У српскословенском језику постојала су три функционална стила:
1. ЛИТУРГИЈСКИ СТИЛ→ текстови намењени за богослужења,
2. ОРИГИНАЛНИ КЊИЖЕВНИ СТИЛ→ житија, повеље ...,
3.ПРЕВОДНА ДЕЛАТНОСТ→ летописи и витешки романи.
СПОМЕНИЦИ→ Најстарији сачувани споменик писан српскословенским језиком и ћирилицом је Мирослављево јеванђеље, настало крајем 12. века.
МИРОСЛАВЉЕВО ЈЕВАНЂЕЉЕ→ Мирослав је био рођени брат Стефана Немање. Он је наручио да се препише Јеванђеље (део Светог писма), па је овај споменик тако добио име. Ово је најлепши и најзначајнији српски средњовековни ћирилични споменик. Написан је на пергаменту и украшен минијатурама и иницијалима у боји и злату.
Значајно је рећи да је Мирослављево јеванђеље најстарији сачувани ћирилични споменик, а не први који је настао. Данас се Мирослављево јевађеље чува у Народном музеју у Београду.
ПОВЕЉА КУЛИНА БАНА→ Повеља Кулина бана (крај 12. века) најстарији је српски споменик писан народним језиком.
ДУШАНОВ ЗАКОНИК→ Најзначајнији је правни документ писан ћирилицом. Настао је 1349. године.
НАЈЕЗДА ТУРАКА→ Најездом Турака у 15. веку и падом српске средњовековне државе прекинут је вишевековни културни развој Срба. Од тада је развој књижевности био скоро потпуно ограничен на црквене потребе. Цркве и манастири су били једина места где се одвијао књижевни рад.
АУСТРО−ТУРСКИ РАТ→ Крајем 17. века Аустрија води рат против Турске на нашој територији. Срби, желећи да коначно протерају Турке из Србије, учествују у овом рату на страни Аустрије. Аустријска и српска војска побеђују Турке и 1689. године улазе у Ниш. Међутим, аустријска војска се убрзо повлачи како би заштитила своју западну границу од напада Француза. Тако су Срби остављени на милост и немилост Турцима.
ВЕЛИКА СЕОБА СРБА 1690. ГОДИНЕ→ Народ је, бојећи се сурове турске одмазде, кренуо у Велику сеобу под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића. Тако су Срби дошли на просторе данашње Војводине и јужне Мађарске. Српски свештеници и монаси понели су са собом и црквене књиге.
СРБУЉЕ→ Кад су стигли у јужну Угарску, Срби су наставили да преписују књиге на српскословенском језику. Србуље су старе књиге настале у 15. и 16. веку.
ЖИВОТ СРБА У АУСТРИЈИ→ Срби у аустријском царству нису добили обећање олакшице. Напротив, били су изложени великом културном, верском и политичком притиску. Србима је највећа опасност претила од унијаћења (покатоличења).
РУСИЈА→ Да би сачували своје национално обележје, Срби поново обнављају и ојачавају везе са православном Русијом. У то време Русијом је владао цар Петар Велики.
МАКСИМ СУВОРОВ→ На позив српског митрополита 1726. године у Сремске Карловце стиже Максим Суворов и оснива Славјанску школу.
ЕМАНУЕЛ КОЗАЧИНСКИ→ Долази у Карловце 1733. године и отвара Латинску школу.
РУСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК→ Доласком руских учитеља у Србију почиње нова фаза у развоју језика позната као фаза рускословенског језика. Овај језик брзо потискује дотадашњи српскословенски и постаје књижевни језик српских писаца.
ЈОВАН РАЈИЋ→ Јован Рајић је написао на народном језику еп “Бој змај с орлови”, а рускословенским језиком дело “Историја разних словенских народов” 1794. године.
Крајем 18. века рускословенски језик је потпуно потиснут. Уместо њега се, у књижевности и науци, употребљава славеносрпски језик. Рускословенски језик се одржао у Српској православној цркви. Овај језик, уз неке мање измене, има и данас функцију богослужбеног језика.
СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК→ Рускословенски језик је био неразумљив обичним људима и већ половином 18. века настаје један мешовит језик познат као славеносрпски језик. Овај језик је настао мешањем рускословенског и народног језика. Овај језик је био неразумљив обичним људима; био је неуједначен и међу самим писцима. Било је скоро немогуће написати граматику овог језика, јер је све зависило од укуса писца.
ЗАХАРИЈЕ ОРФЕЛИН→ Он је први почео да пише славеносрпским језиком и 1768. године објавио “Славеносрпски магазин”.
ВУКОВИ ПРЕТХОДНИЦИ→ Вукова борба за стварање књижевног језика на основама народног није без корена. Сличан филолошки програм изнео је Доситеј Обрадовић, али се у пракси њега није придржавао.
Народним језиком, али без теоријског утемељења, писао је Гаврил Стефановић Венцловић (најкарактеристичнији представник српскословенске школе).
Доситеј Обрадовић је био Вуков претходник и велики део свог живота посветио је борби за увођење народног језика у књижевност. Своје идеје изложио је у програмском тексту “Писмо Харалампију”.
САВА МРКАЉ→ Почетком 19. века, 1810. Сава Мркаљ пише свој кратки спис Сало дебелога јера. Он се залагао за реформу ћирилице и избацивање непотребних слова. Мркаљевим идејама оштро се супротставила Црква. Мркаљ је од постојећих 48 слова одбацио 20 и, својим реформаторским радом, припремио терен Вуку Караџићу.
Вук ће 1814. године, Мркаљевом реформисаном азбуком, написати прву штампану граматику српског језика, тј. Писменицу.
Развој језика од IX до XIX века
Година 863. представља почетак словенске писмености и словенске мисије браће Ћирила и Методија. На захтев моравског кнеза Растислава да му пошаље учене људе који ће међу Словенима ширити хришћанство и писменост, византијски цар Михаило за мисију одређује Константина Филозофа (Ћирила) и његовог брата Методија. Пре поласка у мисију, Ћирило и Методије су превели неопходне библијске књиге са грчког на словенски језик и записали их писмом глагољицом.
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК представља први књижевни језик свих Словена чији су творци били Ћирило и Методије. Старословенски језик настао је на основу говора македонских Словена из околине Солуна, али никада није био говорни језик.
ГЛАГОЉИЦА је прво словенско писмо које је настало по угледу на грчко писмо. Постојала је обла и угласта глагољица, а настала је од речи глаголати што значи говорити. У српским крајевима глагољицу је убрзо заменила ћирилица, а у западним крајевима латиница.
ЋИРИЛИЦА је друго словенско писмо настало крајем IX и почетком X века по угледу на грчко писмо. Њен творац није познат, али се претпоставља да је то био један од ученика Ћирила и Методија- Климент Охридски и да је настала у Македонији.
У X веку у Македонији Црноризац Храбар пише драгоцено научно дело под називом Слово о писменима у коме се расправља о вредности словенског језика и писма. До тада се веровало да постоје само три света језика: латински, грчки и хебрејски, а Храбар је успео да одбрани вредност и значај словенског језика и да обелодани вредне податке о словенској мисији солунске браће Ћирила и Методија.
Значај XII века за развој језика био је у појавама редакција или рецензија словенског језика, које су заправо значиле уношење елемената народног језика (фонетских, морфолошких, лексичких) у старословенски језик. Те редакције су нарочито биле присутне у делима световног карактера, као што су писма, повеље, закони. Таквом једном редакцијом настаје и СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, односно српска редакција старословенског језика или црквенословенски језик.
Година 1180. значајна је због настанка најважнијег споменика српске културе писан српскословенским језиком и ћириличним писмом, а то дело се назива Мирослављево јеванђеље.
У XIV веку настао је Законик цара Душана, писан српскословенским језиком, који је значајан јер у њему доминирају елементи српског народног језика.
Година 863. представља почетак словенске писмености и словенске мисије браће Ћирила и Методија. На захтев моравског кнеза Растислава да му пошаље учене људе који ће међу Словенима ширити хришћанство и писменост, византијски цар Михаило за мисију одређује Константина Филозофа (Ћирила) и његовог брата Методија. Пре поласка у мисију, Ћирило и Методије су превели неопходне библијске књиге са грчког на словенски језик и записали их писмом глагољицом.
СТАРОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК представља први књижевни језик свих Словена чији су творци били Ћирило и Методије. Старословенски језик настао је на основу говора македонских Словена из околине Солуна, али никада није био говорни језик.
ГЛАГОЉИЦА је прво словенско писмо које је настало по угледу на грчко писмо. Постојала је обла и угласта глагољица, а настала је од речи глаголати што значи говорити. У српским крајевима глагољицу је убрзо заменила ћирилица, а у западним крајевима латиница.
ЋИРИЛИЦА је друго словенско писмо настало крајем IX и почетком X века по угледу на грчко писмо. Њен творац није познат, али се претпоставља да је то био један од ученика Ћирила и Методија- Климент Охридски и да је настала у Македонији.
У X веку у Македонији Црноризац Храбар пише драгоцено научно дело под називом Слово о писменима у коме се расправља о вредности словенског језика и писма. До тада се веровало да постоје само три света језика: латински, грчки и хебрејски, а Храбар је успео да одбрани вредност и значај словенског језика и да обелодани вредне податке о словенској мисији солунске браће Ћирила и Методија.
Значај XII века за развој језика био је у појавама редакција или рецензија словенског језика, које су заправо значиле уношење елемената народног језика (фонетских, морфолошких, лексичких) у старословенски језик. Те редакције су нарочито биле присутне у делима световног карактера, као што су писма, повеље, закони. Таквом једном редакцијом настаје и СРПСКОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК, односно српска редакција старословенског језика или црквенословенски језик.
Година 1180. значајна је због настанка најважнијег споменика српске културе писан српскословенским језиком и ћириличним писмом, а то дело се назива Мирослављево јеванђеље.
У XIV веку настао је Законик цара Душана, писан српскословенским језиком, који је значајан јер у њему доминирају елементи српског народног језика.
ТВОРЦИ СЛОВЕНСКЕ ПИСМЕНОСТИ
ЋИРИЛОВО ПИСМО: ЈЕДНО ОД НАЈСАВРШЕНИЈИХ ПИСАМА ТОГ ВРЕМЕНА:
ФОНЕТСКО ПИСМО = СВАКИ ЗНАК ИМА УТВРЂЕНУ ГЛАСОВНУ ВРЕДНОСТ
Утицај се осећа: у лексици, творби речи, синтакси, разради стилистичких средстава
Речи црквенорелигијског карактера: ангел, апостол, јереј, икона, монах, игуман
Стварање калкова: благодат, благословити
СТАРОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ СЕ ЧИТАЛО, ПИСАЛО, ПОЈАЛО, АЛИ СЕ ЊИМЕ НИКАДА НИЈЕ ГОВОРИЛО!
Био је чист књижевни језик и развијао се искључиво као инструмент културе!
МЕТОДИЈЕ – први архиепископ
„Јер ако упиташ књижевнике грчке, говорећи: Ко вам је писмена учинио, или књиге превео, или у које време? - то ретки од њих знају. Ако ли упиташ словенске писмене људе, говорећи: Ко вам је писмена учинио или књиге превео? – то сви знају и, одговоривши рећи ће: Свети Константин Философ, названи Ћирил, тај нам писмена начини и књиге преведе, и Методије, брат му његов. Јер има још живих који су видели. А ако упиташ: У које време? – и то знају, и рећи ће: У време Михаила, цара грчког и Бириса, кнеза бугарског, и Растица, кнеза моравског, и Коцеља, кнеза панонског, године од стварања света 6363.”
Књижевни и народни језик - разлике
Народни језик (дијалекти)
● користи се на ограниченој територији
● у незваничним приликама
● у говору
● неуједначен је и разнолик
Књижевни језик (нормирани језик*)
● користи се на целокупној територији
● у званичној употреби
● у говору и писању
● устаљен је и правилан (има нормативну граматику, речник, правопис)
*норма – правило, пропис, образац, утврђени начин, стандард према којем се у језику регулишу спорна питања
СТАРОСЛОВЕНСКИ СПОМЕНИЦИ
НА ГЛАГОЉИЦИ:
Јеванђелистар, писан за захумског кнеза Мирослава
Написана на пергаменту
Лепа, крупна ћирилична уставна слова
Украшено стилизованим иницијалима и минијатурама у боји и злату
По калиграфским и уметничким квалитетима представља не само најстарији него и најлепши српски ћирилични споменик средњег века
Мирослављево јеванђеље је ПРВИ САЧУВАНИ СПОМЕНИК СРПСКЕ ПИСМЕНОСТИ, АЛИ НЕ И ПРВИ КОЈИ ЈЕ ПОСТОЈАО!
ДА ЗАКЉУЧИМО:
863. настаје словенско писмо
Творац словенског писма је Ћирило
Срби прихватају словенско писмо десетак година након његовог настанка
На словенском језику се читало, писало и појало, али се њиме никада није говорило
Мирослављево јеванђеље, XII век – прва сачувана ћирилска књига српске редакције
- ЋИРИЛО (826-869) и МЕТОДИЈЕ (815-885)
- ГЛАГОЉИЦА – ПО ОБРАСЦУ ГРЧКОГ КУРЗИВНОГ ПИСМА; УТИЦАЈИ ИСТОЧНИХ ПИСАМА
ЋИРИЛОВО ПИСМО: ЈЕДНО ОД НАЈСАВРШЕНИЈИХ ПИСАМА ТОГ ВРЕМЕНА:
ФОНЕТСКО ПИСМО = СВАКИ ЗНАК ИМА УТВРЂЕНУ ГЛАСОВНУ ВРЕДНОСТ
- ЋИРИЛИЦА – ВАРИЈАНТА ГРЧКОГ УСТАВНОГ (УНИЦИЈАЛНОГ) ПИСМА
Утицај се осећа: у лексици, творби речи, синтакси, разради стилистичких средстава
Речи црквенорелигијског карактера: ангел, апостол, јереј, икона, монах, игуман
Стварање калкова: благодат, благословити
СТАРОСЛОВЕНСКИМ ЈЕЗИКОМ СЕ ЧИТАЛО, ПИСАЛО, ПОЈАЛО, АЛИ СЕ ЊИМЕ НИКАДА НИЈЕ ГОВОРИЛО!
Био је чист књижевни језик и развијао се искључиво као инструмент културе!
МЕТОДИЈЕ – први архиепископ
- Методијева моравско-панонска црква
- Панонске легенде
- Срби прихватају хришћанство по насељавању Балкана, али без стварних последица
- 873. по други пут – коначно, Срби прихватају хришћанство
- 873. папа Јован VIII шаље писмо српском кнезу Мутимиру и позива га да своју земљу црквено потчини панонској дијецези на чијем челу је био Методије
„Јер ако упиташ књижевнике грчке, говорећи: Ко вам је писмена учинио, или књиге превео, или у које време? - то ретки од њих знају. Ако ли упиташ словенске писмене људе, говорећи: Ко вам је писмена учинио или књиге превео? – то сви знају и, одговоривши рећи ће: Свети Константин Философ, названи Ћирил, тај нам писмена начини и књиге преведе, и Методије, брат му његов. Јер има још живих који су видели. А ако упиташ: У које време? – и то знају, и рећи ће: У време Михаила, цара грчког и Бириса, кнеза бугарског, и Растица, кнеза моравског, и Коцеља, кнеза панонског, године од стварања света 6363.”
Књижевни и народни језик - разлике
Народни језик (дијалекти)
● користи се на ограниченој територији
● у незваничним приликама
● у говору
● неуједначен је и разнолик
Књижевни језик (нормирани језик*)
● користи се на целокупној територији
● у званичној употреби
● у говору и писању
● устаљен је и правилан (има нормативну граматику, речник, правопис)
*норма – правило, пропис, образац, утврђени начин, стандард према којем се у језику регулишу спорна питања
СТАРОСЛОВЕНСКИ СПОМЕНИЦИ
НА ГЛАГОЉИЦИ:
- Маријинско јеванђеље, XI ВЕК
- СУДЕЋИ ПО ЈЕЗИЧКИМ ОДЛИКАМА, ПОТЕКЛО ЈЕ СА СРПСКОГ ТЛА
- Два одломка из апостолских дела: Гршковићев одломак и Михановићев одломак из 11. века
- Темнићки натпис, 10, 11. век
- Хумска плоча, 10, 11. век
- Плоча судије Градише, 12. век
- Натпис на плочи у Полицама код Требиња, друга ½ 12. века
- Писмо бана Кулина Дубровчанима, 1189. Године
- Мирослављево јеванђеље,
Јеванђелистар, писан за захумског кнеза Мирослава
Написана на пергаменту
Лепа, крупна ћирилична уставна слова
Украшено стилизованим иницијалима и минијатурама у боји и злату
По калиграфским и уметничким квалитетима представља не само најстарији него и најлепши српски ћирилични споменик средњег века
Мирослављево јеванђеље је ПРВИ САЧУВАНИ СПОМЕНИК СРПСКЕ ПИСМЕНОСТИ, АЛИ НЕ И ПРВИ КОЈИ ЈЕ ПОСТОЈАО!
ДА ЗАКЉУЧИМО:
863. настаје словенско писмо
Творац словенског писма је Ћирило
Срби прихватају словенско писмо десетак година након његовог настанка
На словенском језику се читало, писало и појало, али се њиме никада није говорило
Мирослављево јеванђеље, XII век – прва сачувана ћирилска књига српске редакције