Бранислав Нушић: Сумњиво лице
Разговор о читалачким утисцима и доживљености дела:
– Шта те је у овој комедији највише насмејало? На каква размишљања о људској
природи те је ова комедија подстакла?
– Композиција дела:
– Како изгледа увод (експозиција) Сумњивог лица?
– Шта представља драмски сукоб?
– У ком моменту кулминира заплет?
– Када наступа преокрет у развоју радње?
– Шта би представљало расплет у комедији?
– Анализа ликова:
– Које су моралне особине капетана Јеротија? У којим ситуацијама / размишљањима
их испољава?
– Скицирај морални лик писара Жике.
– Које су Вићине моралне особине и у којим ситуацијама их испољава?
– Како бисте окарактерисали лик Марице? По чему је она посебна?
– Које особине одликују Анђу? Како разумеш њену попустљивост према Марици?
– Како је Нушић у Сумњивом лицу осликао ликове? Нијансирано или у црно-белој
техници? Какве ликове обично срећемо у осталим комедијама? Шта можеш из тога
да закључиш? Зашто пуније оцртани ликови не би изазвали смех?
– Слика света у Сумњивом лицу:
– Како изгледа канцеларија?
– Шта можемо да закључимо на основу ентеријера канцеларије о чиновницима и
власти коју они представљају?
– Какав је положај писара и чиновника? Како се међусобно односе? А како се односе
према капетану? Шта из тога можеш да закључиш о њима?
– Како су у комедији приказани власт и режим?
– Какво је било друштво у коме главну реч воде људи као што су Јеротије, Вића, Жика,
Алекса Жунић?
– Какав је Нушићев став према таквом друштву? На који начин он исказује такав свој
став?
– Које је особине народа / друштва писац исмејао?
– Типови комике:
– Које типове комике је Нушић користио? На којим примерима то видимо?
– Који је најчешћи извор комике код Нушића?
– Нушићев хумор се у овој комедији креће од сатире до ведре шале. Покажи то на
примерима из дела. Шта више преовлађује?
– Језичко-стилска анализа дела:
– Каква је уметничка вредност некњижевних речи у овом делу?
Објасни зашто комедија носи наслов "Сумњиво лице".
Према начину на који комедиограф гради комичне ефекте и заплете могу се издвојити
најчешћи типови комедије:
- комедија карактера – гради комичне ефекте на типовима карактера који су смешни
због неке своје мане или претераности у наглашавању једног типа осећања или
карактерног несклада;
- комедија интриге – ствара основне ефекте на заплетима произашлим из неспоразума,
непажње или неразумевања;
- комедија ситуације – гради комичне ефекте на темељу неочекиваних, па чак и
немогућих, положаја у које долазе ликови током развијања драмске радње;
- комедија конверзације – битне елементе комичног заснива на досеткама, духовитим
разговорима лица на сцени.
Ком типу комедије припада комедија "Сумњиво лице"?
Материјал: Вања Вулин
Вилијам Шекспир: Ромео и Јулија
НОЋ И МАГЛА
Данило Киш
(1935 – 1989)
Данило Киш (Суботица, 22. фебруара 1935. – Париз, 15. октобра 1989), романсијер, приповедач, есејиста, драмски писац, преводилац са француског, руског и мађарског језика.
Један од најважнијих писаца у историји српске књижевности.
Киш је почео као песник, а потом се окренуо, пре свега, писану прозе којом је у другој половини XX века извео поетички преокрет у српској књижевности.
Први објављени текст Данила Киша је песма „Опроштај с мајком” (1953), а његове прве књиге – кратки романи Мансарда и Псалам 44 – објављене су у истим корицама, као заједничко издање, 1962. године.
Романи: Мансарда-сатирична поема (1962), Псалам 44 (1962), Башта, пепео (1965), Пешчаник (1972).
Књиге прича: Рани јади-за децу и осетљиве (1969), Гробница за Бориса Давидовича-седам поглавља једне заједничке повести (1976), Енциклопедија мртвих (1983) и Лаута и ожиљци (постхумно објављене приче, 1994).
Књиге есеја: По-етика (1972), По-етика, књига друга (1974), Час анатомије (1978), Живот, литература (постхумно, 1990), Складиште (постхумно, 1995).
Књига разговора: Горки талог искуства (постхумно, 1990).
Драме: Електра (1968), Ноћ и магла (1968), Папагај (1970), Дрвени сандук Томаса Вулфа (1974), Механички лавови (1980).
Књига изабраних песама и превода Данила Киша са француског, руског и мађарског језика Песме и препеви објављена је постхумно 1992. године.
Најважније награде: НИН-ова награда за роман године, Горанова награда за књигу године, Књижевна награда „Железаре Сисак” за најбољу есејистичку књигу године, Велики Златни орао града Нице за укупан књижевни рад, Орден Витеза уметности и књижевности, Андрићева награда, Награда „Скендер Куленовић”, Седмојулска награда, „Преис дес Литературмагазинс 1988”, „Премио леттерарио Тевере”, Награда АВНОЈ-а, Награда „Бруно Шулц”.
Дела Данила Киша преведена су на све веће светске језике.
У издању Архипелага објављена су Изабрана дела Данила Киша у седам књига: Мансарда, Рани јади, Башта, пепео, Пешчаник, Гробница за Бориса Давидовича, Енциклопедија мртвих и Лаута и ожиљци.
Књигу Ноћ и магла сачињавају пишчеве драме и филмски сценарији настајали у распону од половине шездесетих до краја седамдесетих година.
Десети том Дела Данила Киша у десет књига.
Један од најважнијих писаца у историји српске књижевности.
Киш је почео као песник, а потом се окренуо, пре свега, писану прозе којом је у другој половини XX века извео поетички преокрет у српској књижевности.
Први објављени текст Данила Киша је песма „Опроштај с мајком” (1953), а његове прве књиге – кратки романи Мансарда и Псалам 44 – објављене су у истим корицама, као заједничко издање, 1962. године.
Романи: Мансарда-сатирична поема (1962), Псалам 44 (1962), Башта, пепео (1965), Пешчаник (1972).
Књиге прича: Рани јади-за децу и осетљиве (1969), Гробница за Бориса Давидовича-седам поглавља једне заједничке повести (1976), Енциклопедија мртвих (1983) и Лаута и ожиљци (постхумно објављене приче, 1994).
Књиге есеја: По-етика (1972), По-етика, књига друга (1974), Час анатомије (1978), Живот, литература (постхумно, 1990), Складиште (постхумно, 1995).
Књига разговора: Горки талог искуства (постхумно, 1990).
Драме: Електра (1968), Ноћ и магла (1968), Папагај (1970), Дрвени сандук Томаса Вулфа (1974), Механички лавови (1980).
Књига изабраних песама и превода Данила Киша са француског, руског и мађарског језика Песме и препеви објављена је постхумно 1992. године.
Најважније награде: НИН-ова награда за роман године, Горанова награда за књигу године, Књижевна награда „Железаре Сисак” за најбољу есејистичку књигу године, Велики Златни орао града Нице за укупан књижевни рад, Орден Витеза уметности и књижевности, Андрићева награда, Награда „Скендер Куленовић”, Седмојулска награда, „Преис дес Литературмагазинс 1988”, „Премио леттерарио Тевере”, Награда АВНОЈ-а, Награда „Бруно Шулц”.
Дела Данила Киша преведена су на све веће светске језике.
У издању Архипелага објављена су Изабрана дела Данила Киша у седам књига: Мансарда, Рани јади, Башта, пепео, Пешчаник, Гробница за Бориса Давидовича, Енциклопедија мртвих и Лаута и ожиљци.
Књигу Ноћ и магла сачињавају пишчеве драме и филмски сценарији настајали у распону од половине шездесетих до краја седамдесетих година.
Десети том Дела Данила Киша у десет књига.
|
|
- У ком си се делу први пут срео/ла са Андреасом Самом? Сећаш ли се да ли се у том делу помињу госпођа Риго и Емил?
- Објасни својим речима следеће речи из одломка: OFF, ШТУЦОВАНИ, БУБОТКА.
- Наведи разлоге због којих Младић жели да пронађе своју стару учитељицу.
- Издвој делове где је јасно присутна нелагодност у разговору између Младића и Марије Риго и запиши их.
- Запиши дидаскалије из дела које помажу читаоцу да схвате неке одлике личности Марије Риго.
- Издвој делове који осликавају ентеријер у овом одломку.
- Напиши своје размишљање о наслову овог дела.
- Дефиниши својим речима ВРЕМЕ.
- Објасни шта је телевизијска драма.
НОЋ И МАГЛА
Поред ТВ драма „Ноћ и магла“, „Папагај“ и „Дрвени сандук Томаса Вулфа“ и позоришне драме „Механички лавови“, у књизи Ноћ и магла објављена су и два Кишова филмска сценарија писана крајем седамдесетих година: „Кончаревци“ и „Марин Држић Видра“.
Иако су ова два сценарија поручена од стране тада значајних филмских сценарија, они су из различитих разлога остали нереализовани. Ова два филмска сценарија први пут се објављују у оквиру неког издања изабраних или сабраних дела Данила Киша.
„Киш се у тај посао упустио само два пута, написавши у кратком року, исте 1979, један обимнији синопсис за планирани филм о животу Марина Држића и сценариј под називом Кончаревци, чији је редитељ требало да буде Вељко Булајић. Адриа филм (Загреб), наручилац синопсиса о животу Марина Држића, није ушла у производњу филма. Судбина другог Кишовог сценарија била је драматичнија и до данас неразјашњена. Предуговор је требало да буде склопљен са Јадран филмом, а преко Ауторске агенције СР Србије, о чему сведочи фотокопија Кишовог пуномоћја (2. јул 1979) из којег се види да је сценариј писан у Дубровнику од 27. марта до 17. априла исте године и да је довршен ’уговорени посао писања’. У Кишовој брижљиво чуваној пословној документацији нема никаквог материјалног доказа који би потврдио даљу сарадњу с наручиоцем сценарија нити с редитељем. Филм Вељка Булајића под насловом Високи напон, заснован на теми по којој је Киш писао наручени сценариј, завршен је 1981. године. Као сценаристи наводени су Мирко Бошњак, Вељко Булајић и Иван Салечић. Разлози одустајања од Кишовог сценарија, осим оних који се могу само наслутити, има ли се на уму ауторов приступ теми, нису познати. Ови сценарији носе неизбрисив печат његовог дара и његове преданости сваком послу којег се, као писац, подухвати“, каже Мирјана Миочиновић поводом сценарија Данила Киша.
Поред ТВ драма „Ноћ и магла“, „Папагај“ и „Дрвени сандук Томаса Вулфа“ и позоришне драме „Механички лавови“, у књизи Ноћ и магла објављена су и два Кишова филмска сценарија писана крајем седамдесетих година: „Кончаревци“ и „Марин Држић Видра“.
Иако су ова два сценарија поручена од стране тада значајних филмских сценарија, они су из различитих разлога остали нереализовани. Ова два филмска сценарија први пут се објављују у оквиру неког издања изабраних или сабраних дела Данила Киша.
„Киш се у тај посао упустио само два пута, написавши у кратком року, исте 1979, један обимнији синопсис за планирани филм о животу Марина Држића и сценариј под називом Кончаревци, чији је редитељ требало да буде Вељко Булајић. Адриа филм (Загреб), наручилац синопсиса о животу Марина Држића, није ушла у производњу филма. Судбина другог Кишовог сценарија била је драматичнија и до данас неразјашњена. Предуговор је требало да буде склопљен са Јадран филмом, а преко Ауторске агенције СР Србије, о чему сведочи фотокопија Кишовог пуномоћја (2. јул 1979) из којег се види да је сценариј писан у Дубровнику од 27. марта до 17. априла исте године и да је довршен ’уговорени посао писања’. У Кишовој брижљиво чуваној пословној документацији нема никаквог материјалног доказа који би потврдио даљу сарадњу с наручиоцем сценарија нити с редитељем. Филм Вељка Булајића под насловом Високи напон, заснован на теми по којој је Киш писао наручени сценариј, завршен је 1981. године. Као сценаристи наводени су Мирко Бошњак, Вељко Булајић и Иван Салечић. Разлози одустајања од Кишовог сценарија, осим оних који се могу само наслутити, има ли се на уму ауторов приступ теми, нису познати. Ови сценарији носе неизбрисив печат његовог дара и његове преданости сваком послу којег се, као писац, подухвати“, каже Мирјана Миочиновић поводом сценарија Данила Киша.
АНАЛИЗА
- КЊИЖЕВНИ РОД – драма / драмска поезија;
- КЊИЖЕВНА ВРСТА – телевизијска драма;
- ТЕМА: Младићева посета учитељици после двадесет година; Младићево ходочашће у прошлост;
- ИДЕЈА: жеља аутора да остави своја сећања у писаном облику;
- ВРЕМЕНСКА ЛОКАЛИЗАЦИЈА – 1955. (после Другог светског рата)
- МЕСНА ЛОКАЛИЗАЦИЈА – Мађарска
- ТОК:
- 1.Сусрет са учитељицом после двадесет година
- 2.Разговор о Јулији Сабо (младићевој љубави)
- 3.Разговор о младићевом оцу
- 4.Сећање на поклоњене ципеле
- 5.Одлазак младића
Мотиви: кестен, сећањa, отaц, маске , глад,злo.- ПОРУКА: Успомене су дим, пара, сан, магла, ништа.
