"Поп Ћира и поп Спира", Стеван Сремац
(погледајте како су ваши вршњаци видели овај роман)
|
|
Преглед градива за тест 27.априла 2016.
Подсетите се дела која смо прочитали у другом полугодишту. Која дела уметничке и народне књижевности смо радили (писац-дело-ликови, род, врста, облици казивања, стилске фигуре)...
Научите основна правила акцентовањa, ознаке за акценте, разликовање дугих и кратких акцената.
Поновите посебне типове реченица (пасивне, безличне, елиптичне, обезличене, субјекатско-предикатске)...
У вашим уџбеницима и у радним свескама поновите и провежбајте сва правописна правила.
Садржај теста:
4 питања из књижевности
3 питања- акценти
2 питања посебни типови реченица
1 питање из правописа
Постављам вежбу, књижевност ћете најбоље научити ако сами поновите шта смо до сада научили и прочитали.
:)
Подсетите се дела која смо прочитали у другом полугодишту. Која дела уметничке и народне књижевности смо радили (писац-дело-ликови, род, врста, облици казивања, стилске фигуре)...
Научите основна правила акцентовањa, ознаке за акценте, разликовање дугих и кратких акцената.
Поновите посебне типове реченица (пасивне, безличне, елиптичне, обезличене, субјекатско-предикатске)...
У вашим уџбеницима и у радним свескама поновите и провежбајте сва правописна правила.
Садржај теста:
4 питања из књижевности
3 питања- акценти
2 питања посебни типови реченица
1 питање из правописа
Постављам вежбу, књижевност ћете најбоље научити ако сами поновите шта смо до сада научили и прочитали.
:)
НЕБО, Стеван Раичковић
Јабука на друму,
|
Стара породична кућа,
|
С поносом представљам ваше групне радове:
7/3 и 7/4 Природне лепоте и културно-историјски споменици Србије
|
|
|
|
Природне лепоте и културно-историјски споменици Србије
(рад у групама)
ОБРАЗОВНИ ЦИЉ: Упознавање са лепотама Србије и културноисторијским споменицима
ВАСПИТНИ ЦИЉ: Упознавање, чување и поштовање властитог националног и културног идентитета. Развијање поштовања према културној баштини и потребе да се она негује и унапређује. Потреба очувања природних лепота и однос према природи.
ФУНКЦИОНАЛНИ ЦИЉ: Развијање и неговање опште културе. Повезивање са свакодневним животом, историјом, географијом, биологијом, Оснаживање ученика за коришћење савремене технологије у образовне сврхе...
НАПОМЕНА:
У раду ће вам помоћи ваше наставнице географије, историје, биологије и ликовне културе. Оне ће вам помоћи код одабира теме, прикупљања података и селекције прикупљеног материјала о одабраним темама. Библиотекарка Јарослава Нађ ће вам помоћи да пронађете одговарајуће изворе. Током рада можете да шаљете ваша питања, недоумице и идеје путем контакт-форме на сајту. Питања ће бити прослеђена наставницама којима су упућене. На завршном часу ћемо сви заједно (ученици 7/3 и 7/4 и наставнице) слушати, гледати, коментарисати и уживати у вашим прилозима.
Срећан рад! :)
Ваш задатак је:
1. да направите групе
2. изаберите вођу групе
3. одлучите коју дестинацију ћете истражити
4. поделите задужења у оквиру групе, тако да сваки члан буде активан
5. изаберите начин на који ћете представити свој рад (пано, интерактивни пано, ППТ...)
6. напишите на листу 5 кључних питања која су везана за вашу тему
7. 4.марта 2016. представите свој рад; имате за то 8 минута по групи
8. након представљања објективно попуните анкету која ће бити постављена на сајту Светионик
Потрудите се да приликом прикупљања материјала сазнате што више занимљивих података и да их на интересантан начин представите осталим групама. Замислите да правите промотивни материјал за неку туристичку агенцију. Можете "агенцији" смислити и назив који је везан за тему коју сте изабрали, направити лого.
Радове можете послати преко контакт-форме или пренети на флеш, а паное донесите у школу.
7/3 ће у понедељак на часу имати консултације и моћи ћете да радите и да се договарате. Припремите и донесите материјал.
7/4 ће за то имати прилику у уторак.
Препоручујем да све групе посете следеће адресе.
https://sviuselo.wordpress.com/upoznajmo-srbijunjene-lepote/
http://www.serbiatouristguide.com/live/Destinacije/Prirodne_lepote?languageId=4
http://www.carpediem-travel.rs/ocaravajuca-srbija/
Уживајте у раду и покажите шта најбоље знате да радите самостално и какав сте тимски играч. :)
Испод се налазе и линкови ка неким изворима по темама и по групама.
ПОГЛЕДАЈТЕ ГРУПЕ КОЈЕ СТЕ НАПРАВИЛИ И ТЕМЕ КОЈЕ СТЕ ОДАБРАЛИ
У вези са вашим питањима понуђени су вам неки могући извори.
7/3
1. Тема: Пећка патријаршија http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Pecka-Patrijarsija/index.htm http://www.kosovo.net/patrijarsija.html http://www.rastko.rs/kosovo/pecarsija/istorijat/index_l.html http://www.spc.rs/sr/pecka_patrijarsija_cuvar_nase_buducnosti https://kk.rks-gov.net/peje/Assembly-6.aspx Чланови: 1. Елена Путник (вођа) 2. Николина Кондић 3. Анастасија Стевовић 4. Дејан Крчо 5. Урош Новаковић Облик рада: пано 2. Тема: Кула Пронађите најлепше фотографије града, фотографишите град, упоредите како је Кула изгледала некада, како изгледа сада. Прикажите мостове, историјат канала Дунав-Тиса-Дунав, лабудове, паркове, пругу, старе грађевине, споменике, школе (основне, средње, музичку), стадион, како ви живите у нашем граду... http://www.nasemesto.rs/najstariji-period-nastanak-naselja-kula http://www.srbijazatebe.rs/destinacije/gradovi/kula/mapa/ Страница Википедије о Кули је веома скромна https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9A%D1%83%D0%BB%D0%B0_(%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4) Могли бисте да је допуните и тиме покажете колико волите свој град. Ви сте ти који га сваког дана чине бољим и лепшим. Чланови: 1. Жељана Здјелар (вођа групе) 2. Милица Ђукић 3. Вукашин Матић 4. Вељко Потпара 5. Нина Шипчић Облик рада: ППТ 3. Тема: Нови Сад, Фрушка гора http://srbijatop10.com/category/mapa-dobrog-provoda-novi-sad/ustanove-kulture-prirodni-i-kulturno-istorijski-spomenici-novi-sad/ https://putnik.ch/sr/magazin/vesti/euroventure-preporucuje-novi-sad http://www.visitnovisad.rs/sremski_karlovci.html http://www.npfruskagora.co.rs/cir/o-nama.html https://www.youtube.com/watch?v=Pu4XRzJHsKI Чланови: 1. Павле Раонић (вођа групе) 2. Симо Ћовин 3. Никола Ћулум 4. Виктор Хорват 5. Миљан Радмановић Облик рада: ППТ 4. Тема: Београд http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1369 http://www.bastabalkana.com/2014/07/5-najznacajnijih-spomenika-u-beogradu/ Чланови: 1. Миа Међедовић (вођа групе) 2. Жељана Керекеш 3. Ивана Булајић 4. Илија Грбић 5. Ђорђе Грбић Облик рада: пано 5. Тема: Лепенски вир http://www.narodnimuzej.rs/o-muzeju/prostori-narodnog-muzeja/muzej-lepenski-vir/ http://www.rastko.rs/arheologija/srejovic/dsrejovic-vir1_c.html http://virtuelnimuzejdunava.rs/srbija/kulturno-nasledje/arheoloska-mapa-dunava/lepenski-vir.69.html Чланови: 1. Момчило Мандић (вођа групе) 2. Марко Алексић 3. Лука Марјановић 4. Милош Симић 5. Урош Солеша Облик рада: пано |
7/4
1. Тема: Крагујевац, Шумадија http://obidjisrbiju.com/post_grad/kragujevac/?type=destinacija http://rbcentar.org/wp-content/uploads/2014/05/Brosura.pdf Чланови: 1. Јован Беквалац (вођа групе) 2. Страхиња Булут 3. Момчило Сокић 4. Анђела Павићевић 5. Тара Новаковић 6. Денис Каримановић Облик рада: пано 2. Тема: Косово и Метохија http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=1087&yyyy=2015&mm=07&dd=21&nav_id=1018109 http://www.kim.gov.rs/lat/kulturno-nasledje.php http://www.nspm.rs/kosovo-i-metohija/kosovo-i-metohija-secanje-viii.html https://www.facebook.com/media/set/?set=a.535590536475859.122608.475388399162740&type=3 Чланови: 1. Јана Милетић (вођа групе) 2. Теодора Милеуснић 3. Лука Раичковић 4. Јелена Јокић 5. Данко Проћ Облик рада: ППТ 3. Тема: Београд http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1369 http://www.bastabalkana.com/2014/07/5-najznacajnijih-spomenika-u-beogradu/ Чланови: 1. Лена Пјешчић (вођа групе) 2. Анђела Шестак 3. Марина Милетић 4. Аница Бобић 5. Стефан Керекеш Облик рада: ППТ 4. Тема: Нови Сад, Фрушка гора http://srbijatop10.com/category/mapa-dobrog-provoda-novi-sad/ustanove-kulture-prirodni-i-kulturno-istorijski-spomenici-novi-sad/ https://putnik.ch/sr/magazin/vesti/euroventure-preporucuje-novi-sad http://www.visitnovisad.rs/sremski_karlovci.html http://www.npfruskagora.co.rs/cir/o-nama.html https://www.youtube.com/watch?v=Pu4XRzJHsKI Чланови: 1. Урош Лековић (вођа групе) 2. Немања Шинкарчук 3. Немања Пискулић 4. Иван Грујић 5. Димитрије Митић Облик рада: ППТ 5. Тема: Дрвенград, Мећавник http://zlatiborskivisovi.rs/o-zlatiboru/ http://obidjisrbiju.com/post_grad/mokra-gora/?type=destinacija http://www.zanimljivedestinacije.info/lepote-srbije/236-lepote-srbije-sargan--mokra-gora.html http://zlatibor-smestaj.rs/zlatibor-prirodne-lepote/Mokra%20gora-planine/12/%C5%A0argan Чланови: 1. Никола Летвенчук (вођа групе) 2. Дино Каримановић 3. Милан Корбелић 4. Новак Јашовић 5. Никола Радуљица Облик рада: пано |
|
|
|
|
|
|
Кликни на линк и прочитај тумачење песме "Манасија", Васка Попе
http://saznajlako.com/2014/08/07/manasija-vasko-popa/
КЊИЖЕВНОСТ , преглед градива за полугодишњи тест
- Поновити садржај свих песама и прозних дела и подсетити се ликова.
Препознавање књижевног рода на основу одломка или лика.
Облици казивања:
-приповедање /нарација (у 1. или у 3.лицу, дијалог, монолог, унутрашњи монолог, хронолошко и ретроспективно приповедање)
-описивање /дескрипција ( портрет, пејзаж, ентеријерна и екстеријерна дескрипција)
Препознавање облика казивања на основу одломка.
Појам стиха, строфе. Врсте стиха и строфе. Појам риме.
Врста риме:
- укрштена (aбaб)
- обгрљена (aббa)
- парна, паралелна (aaбб)
- нагомилана (аааа)
- испрекидана (абвб)
- Стилске фигуре : епитет, персонификација, градација, алегорија, хипербола, ономатопеја, метафора, словенска антитеза, контраст, симбол
- Препознавање стилских фигура на основу датих стихова и прозних дела.
КЊИЖЕВНА ДЕЛА И ПИСЦИ:
Лирика
Народна песма: Љубавни растанак
Милан Ракић: Симонида
Владислав Петковић Дис: Међу својима
Сима Пандуровић: Бисерне очи
Милутин Бојић: Плава гробница
Десанка Максимовић: Крвава бајка, Стрепња
Мирослав Антић: Плави чуперак (избор)
Васко Попа: Манасија
Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас
Жак Превер: Врт
Епика
Народна приповетка: Златна јабука и девет пауница
Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак)
Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак)
Ана Франк: Дневник (одломак)
Антоније Исаковић: Кашика
Гроздана Олујић: Звезда у чијим је грудима нешто куцало
Драма
Љубомир Симовић: Бој на Косову (одломак)
7. разред, ВЕЖБА, полугодиште
1. Наредне реченице напиши у пасиву.
а) Написао је књигу.
__________________________________________________________________________________
б) Поклонио је руже вереници. __________________________________________________________________________________
2. У наредним пасивним реченицама подвуци предикате и напиши начин грађења пасива.
а) Серија се радо гледа.
Пасивна конструкција: _______________________ ________________________________
б) Прозор је био широм отворен.
Пасивна конструкција: _______________________ ________________________________
3. Одреди да ли је слагање субјекта и предиката граматичко или логичко.
а) Радмила је наш управник. ___________________________________________________
б) Скитнице су пронашле склониште. __________________________________________________
в) Господа су дошла на време. _________________________________________________
4. Одреди какве су по саставу наредне реченице.
а) Мириси чаршије нас маме да застанемо.______________________________________
б) Потрчали смо за њима. _________________________________________________________
в) На супротној страни појављује се блистајући се непрегледан залив. _________________
5. Наредним подвученим речима одреди службу, падеж и значење падежа.
Покушавајући да прикаже дејство сунца на непријатеља, сам се изложио дејству сунчевих зракова и добио опекотине...
Служба Падеж Значење
сунца _________________ __________________ ________________
дејству _________________ __________________ ________________
сунчевих зракова _________________ __________________ ________________
опекотине _________________ __________________ _______________
6. Подвуци квалитативни инструментал и замени га квалитативним генитивом.
Тесла је био човек са бујном маштом и проналазачким даром, али је био и необично вредан човек.
_______________________________________________________________________________________________________________________________________
7. Западнословенски језици: _________________________________________________________________________________________
Јужнословенски језици: _____________________________________________________________________________________________
Источнословенски језици: _________________________________________________________________________________________
8. Први словенски књижевни језик данас у науци називамо __________________.
Словени су у прапостојбини говорили _____________________________ језиком.
9. Друго словенско писмо се зове __________________________ аутори су __________________ створено је крајем__________________ века.
Прво словенско писмо је _________________________, творци су _______________________, настало је ____________ године.
10. Подсети се споменика на ћирилици и на глагољици, када су настали?
РЕШЕЊА
1. а) Књига је написана.
б) Ружа је поклоњена вереници.
2. а) се гледа (речца СЕ+презент)
б) је отворен (глаголски придев трпни)
3. а) логичко
б) граматичко
в) логичко
4. а) сложена
б) проста
в) проста
5. сунца: атрибут, генитив, присвојни
дејству: неправи објекат, датив, намена
сунчевих зракова: атрибут, генитив, присвојни
опекотине: прави објекат, акузатив, предмет радње
6. квалитативни инструментал: са бујном маштом и проналазачким даром
квалитативни генитив: бујне маште и проналазачког дара
Одговоре на питања из историје језика пронађите сами у претходним вежбама :)
Доситеј Обрадовић, Живот и прикљученија
Доситеј Обрадовић (1739–1811) рођен је у Чакову, у темишварском Банату, као Димитрије, како се звао пре замонашења. Волео је да чита и под утицајем житија светаца и сам се замонашио у манастиру Хопову на Фрушкој Гори. Живео је као монах три године, а онда побегао разочаравши се монашким животом. Пуно је путовао и на тим путовањима се образовао и у наукама усавршавао – историји, реторици, књижевности. После обилажења Грчке, пут га је усмерио на запад. Тамо је научио француски и немачки и што је најважније упознао се са француском, немачком и енглеском филозофијом просвећености. У Србију се вратио у време Првог српског устанка. Учествовао је у политичком, културном, дипломатском животу земље, био саветодавац Карађорђа и пред смрт министар у првој устаничкој влади. Са њим су у Србију стигле и европске просветитељске мисли 18. века. Дела: Живот и прикљученија (додаци) – аутобиографија, Писмо Харалампију (програмски манифест), Совјети здраваго разума, поезија, басне...
Одлике просветитељства: Духовни покрет настао у западној Европи крајем 17. века, а код нас прихваћен у 18. веку. Главни носиоци овог покрета су припадници грађанског сталежа, а подупиру га и поједини владари (Фридрих II, Јосиф II, Катарина). Просвећеност се заснива на поверењу у човека и његов разум, у знање и науку, верује се у стални развитак и напредак. Тада се развијају и многе науке: политичка економија, статистика, социологија, емпиријска психологија.
Језик дела: СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК, који је био књижевни језик Срба у другој половини 18. века. Представља мешавину рускословенског и народног језика.
ДИДАКТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ: дела која имају намеру да поуче читаоца
Књижевни род: епика
Књижевна врста:аутобиографски роман ( аутобиографија )
Иако је основна тема дела ” Живот и прикљученија ” заправо живот писца, он је умногоме у њему изложио своје виђење друштва тога доба, а посебно се на удару његове, да тако кажемо критике нашао манастирски живот у Србији.
Лектира ” Живот и прикљученија ” свакако мора да се разуме још од самог предговора. Наиме, пажљива анализа предговора већ говори много о самом делу. Јер Доситеј Обрадовић на самом почетку објашњава да је његово дело ” Живот и прикљученија ” посвећено његовом, српском народу, са циљем да га поучи и да му приближи живот осталих народа Европе. Управо ту, Доситеј Обрадовић говори и о продуховљењу омладине и важности њеног усмеравању у рационалистичком, а према његовом мишљењу здравом духу.
На самом почетку казује и да ће његово дело имати још један том, али да жели да млади одмах крену у просвећење, а не да губе време, као што је и он изгубио године док је боравио у манастиру. Такође помиње и важност образовања и просвећења жена, које су најважније особе у васпитању будућих нараштаја, али помиње и многе, по његовом мишљењу ружне старе обичаје које је потребно искоренити, а износи и осуду манастирског живота.
На крају предговора Доситеј Обрадовић наводи да својим делом ” Живот и прикљученија ” он заправо даје ” пример ученим људима мојега народа, да српски на штампу што добро издају. Штета да толики многобројни народ остаје без књига на свом језику. ” Тиме је јасно ставио до знања оно зашта се, уосталом залагао читавог живота, а то је штампање књига на народном језику и развитак народног језика.
Лектира ” Живот и прикљученија ” заправо је носила назив: ” Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића у калуђерству нареченога Доситеја њим истим списат и издат “. У књизи је приказан живот великог писца од самог почетка, то јест рођења. У доба његове младости су се догодила три врло важна догађаја, која су на неки начин одредила ток његовог будућег живота. Реч је о раном губитку родитеља, затим бежању од родбине у манастир и на крају, бежање од тог истог манастирског живота за којим је толико жудео и одлазак у свет.
Лектира ” Живот и прикљученија ” је у сваком смислу врло комплексно и слојевито дело, па га треба тако и посматрати. Иако, на први поглед Доситеј Обрадовић заиста говори о догађајима који су се збили у његовом животу, испод њих се крије много дубљи смисао, то јест његови ставово и тадашњим друштвеним приликама, рецимо, али и својеврсне поуке о животу, то јест наравоученија, која покушава да пренесе свом народу, а нарочито млађим генерацијама.
Први део овог аутобиографског романа је написан у форми дијалога, али са жељом да поучи читаоца и пренесе му многа сазнања до којих је дошао и овај мудри човек, а други део је написан у такозваној ” епистоларној форми “, то јест у форми писма.
Наравно, никако не треба да изгубите из вида језик којим је писао Доситеј Обрадовић. Верујем да вам неће бити баш једноставно да га разумете, али ће вам бити интереснтно да истражујете значење појединих речи.
Доситеј Обрадовић (1739–1811) рођен је у Чакову, у темишварском Банату, као Димитрије, како се звао пре замонашења. Волео је да чита и под утицајем житија светаца и сам се замонашио у манастиру Хопову на Фрушкој Гори. Живео је као монах три године, а онда побегао разочаравши се монашким животом. Пуно је путовао и на тим путовањима се образовао и у наукама усавршавао – историји, реторици, књижевности. После обилажења Грчке, пут га је усмерио на запад. Тамо је научио француски и немачки и што је најважније упознао се са француском, немачком и енглеском филозофијом просвећености. У Србију се вратио у време Првог српског устанка. Учествовао је у политичком, културном, дипломатском животу земље, био саветодавац Карађорђа и пред смрт министар у првој устаничкој влади. Са њим су у Србију стигле и европске просветитељске мисли 18. века. Дела: Живот и прикљученија (додаци) – аутобиографија, Писмо Харалампију (програмски манифест), Совјети здраваго разума, поезија, басне...
Одлике просветитељства: Духовни покрет настао у западној Европи крајем 17. века, а код нас прихваћен у 18. веку. Главни носиоци овог покрета су припадници грађанског сталежа, а подупиру га и поједини владари (Фридрих II, Јосиф II, Катарина). Просвећеност се заснива на поверењу у човека и његов разум, у знање и науку, верује се у стални развитак и напредак. Тада се развијају и многе науке: политичка економија, статистика, социологија, емпиријска психологија.
Језик дела: СЛАВЕНОСРПСКИ ЈЕЗИК, који је био књижевни језик Срба у другој половини 18. века. Представља мешавину рускословенског и народног језика.
ДИДАКТИЧКА КЊИЖЕВНОСТ: дела која имају намеру да поуче читаоца
Књижевни род: епика
Књижевна врста:аутобиографски роман ( аутобиографија )
Иако је основна тема дела ” Живот и прикљученија ” заправо живот писца, он је умногоме у њему изложио своје виђење друштва тога доба, а посебно се на удару његове, да тако кажемо критике нашао манастирски живот у Србији.
Лектира ” Живот и прикљученија ” свакако мора да се разуме још од самог предговора. Наиме, пажљива анализа предговора већ говори много о самом делу. Јер Доситеј Обрадовић на самом почетку објашњава да је његово дело ” Живот и прикљученија ” посвећено његовом, српском народу, са циљем да га поучи и да му приближи живот осталих народа Европе. Управо ту, Доситеј Обрадовић говори и о продуховљењу омладине и важности њеног усмеравању у рационалистичком, а према његовом мишљењу здравом духу.
На самом почетку казује и да ће његово дело имати још један том, али да жели да млади одмах крену у просвећење, а не да губе време, као што је и он изгубио године док је боравио у манастиру. Такође помиње и важност образовања и просвећења жена, које су најважније особе у васпитању будућих нараштаја, али помиње и многе, по његовом мишљењу ружне старе обичаје које је потребно искоренити, а износи и осуду манастирског живота.
На крају предговора Доситеј Обрадовић наводи да својим делом ” Живот и прикљученија ” он заправо даје ” пример ученим људима мојега народа, да српски на штампу што добро издају. Штета да толики многобројни народ остаје без књига на свом језику. ” Тиме је јасно ставио до знања оно зашта се, уосталом залагао читавог живота, а то је штампање књига на народном језику и развитак народног језика.
Лектира ” Живот и прикљученија ” заправо је носила назив: ” Живот и прикљученија Димитрија Обрадовића у калуђерству нареченога Доситеја њим истим списат и издат “. У књизи је приказан живот великог писца од самог почетка, то јест рођења. У доба његове младости су се догодила три врло важна догађаја, која су на неки начин одредила ток његовог будућег живота. Реч је о раном губитку родитеља, затим бежању од родбине у манастир и на крају, бежање од тог истог манастирског живота за којим је толико жудео и одлазак у свет.
Лектира ” Живот и прикљученија ” је у сваком смислу врло комплексно и слојевито дело, па га треба тако и посматрати. Иако, на први поглед Доситеј Обрадовић заиста говори о догађајима који су се збили у његовом животу, испод њих се крије много дубљи смисао, то јест његови ставово и тадашњим друштвеним приликама, рецимо, али и својеврсне поуке о животу, то јест наравоученија, која покушава да пренесе свом народу, а нарочито млађим генерацијама.
Први део овог аутобиографског романа је написан у форми дијалога, али са жељом да поучи читаоца и пренесе му многа сазнања до којих је дошао и овај мудри човек, а други део је написан у такозваној ” епистоларној форми “, то јест у форми писма.
Наравно, никако не треба да изгубите из вида језик којим је писао Доситеј Обрадовић. Верујем да вам неће бити баш једноставно да га разумете, али ће вам бити интереснтно да истражујете значење појединих речи.
Пасивне реченице
Од прелазног глагола „хвалити“ могу се направити следеће реченице:
Ученици су много хвалили свог друга Ивана. (ученици- активан субјекат, Иван- објекат; активан глаголски облик: су хвалили)
Иван је много хваљен. (Иван више није објекат, у овој реченици Иван је пасивни субјекат; пасиван глаголски облик: је хваљен)
Прва реченица је у активу, а друга у пасиву. Реченица у пасиву има специјалну, пасивну конструкцију. У таквој конструкцији субјектом је исказан пацијенс – појам на ком се радња врши, онај који трпи радњу, којем се нешто дешава (Иван), док је у активној реченици пацијенс исказан објектом. Агенс, онај који врши радњу, није исказан, али може бити (може бити исказан одредбом: од својих другова), а у активној је то субјекат: ученици(Иванови другови).
Постоје два начина грађења пасива:
Од прелазног глагола „хвалити“ могу се направити следеће реченице:
Ученици су много хвалили свог друга Ивана. (ученици- активан субјекат, Иван- објекат; активан глаголски облик: су хвалили)
Иван је много хваљен. (Иван више није објекат, у овој реченици Иван је пасивни субјекат; пасиван глаголски облик: је хваљен)
Прва реченица је у активу, а друга у пасиву. Реченица у пасиву има специјалну, пасивну конструкцију. У таквој конструкцији субјектом је исказан пацијенс – појам на ком се радња врши, онај који трпи радњу, којем се нешто дешава (Иван), док је у активној реченици пацијенс исказан објектом. Агенс, онај који врши радњу, није исказан, али може бити (може бити исказан одредбом: од својих другова), а у активној је то субјекат: ученици(Иванови другови).
Постоје два начина грађења пасива:
- Је + трпни глаголски придев:
- Рефлексивни, са речцом се у свом саставу:
Основне функције и значења падежа
Бића, предмети и појаве у језику се означавају именицама, а различите улоге које имају означавају се различитим службама које могу имати именице и различитим падежима у којима оне притом стоје.
Номинатив – добија се на питање Ко? или Шта? (ради).
Номинатив је основни облик именица (и других именских речи).
Најважније службе у реченици које обавља номинатив су:
а) субјекат
Марија вози бицикл.
б) именски део предиката
Живот је сан.
Генитив – добија се на питање Кога? или Чега? (се тиче).
Генитив без предлога има више значења:
а) припадање некоме или нечему (тзв. присвојни или посесивни генитив);
Ово је скејт мог брата.
б) део нечега (деони или партитивни генитив);
Дај ми мало воде.
в) особину (квалитативни генитив);
То је она девојка плавих очију.
г) време (темпорални генитив);
Овог месеца смо мало уштедели.
д) аблативни (генитив порекла, потицања)
Роса капље са лишћа.
Датив – долази на питање Коме? или Чему? (дајем, идем, нудим итд.).
Основна значења:
а) намена (у дативу стоји име појма коме је нешто намењено);
Вратићу Марији оловку.
б) правац (усмереност);
Трчим ка кући.
в) неправи објекат;
Јеси ли ми добро?
Акузатив – добија се на питање Кога? или Шта? (видим).
Основно значење – трпилац неке радње (објекат: прави и неправи).
Пера јури Лазу.
Али може означавати и место, правац, време, начин, узрок.
Идемо на концерт.
На зиму идемо на скијање.
Ово се ради уз песму.
Вокатив – Хеј!, означава дозивање, обраћање, скретање пажње.
Хеј, другарице, где си?
Приђи ближе, Марија. *
*Вокатив се у писању УВЕК одваја зараезима, а у говору паузама.
Мама, врати се брзо.
Добро, Милане, колико пута да ти кажем!
Зашто не седнеш, Перо?
Инструментал – добија се на питање С ким? или Чиме? (радим).
Основна значења:
а) друштво;
Дошао сам са Пером.
б) средство вршења радње;
Сечем хлеб ножем.
Локатив – добија се на питање О коме? или О чему? (говорим).
Његова основна значења су:
а) значење места;
Трчим по терену.
б) значење времена;
На крају смо се одлучили за филм.
в) значење начина;
Он хоће да све буде по његовом.
Падежи места
У српском језику посотоји неколико падежа који имају значење места, односно месно значење.
Такви падежи су:
Генитив:
Орман стоји поред врата, крај врата, до врата.
Марко је ставио столицу поред прозора, крај прозора, близу прозора.
Шетамо поред реке, преко моста.
Акузатив:
Столица стоји уз сто.
Он је ушао у кућу.
Мачка је легла под сто.
Прошли смо кроз парк.
Датив:
Милош је пошао ка/према вратима.
Инструментал:
Та књига се налази међу другим књигама.
Дрво расте пред кућом.
Шетали смо улицом.
Локатив:
Књига лежи на столу, по столу.
Шетали смо по парку.
Основна разлика је у предлогу који се користи или не користи уз одређен падеж, у значењу и у падежном облику.
ПАДЕЖНА СИНОНИМИЈА
Падежи су с једне стране морфолошка језичка јединица јер чине систем облика у промени именских речи. С друге стране они су синтаксичка јединица јер се њима регулише синтаксичка функција речи у реченици. Захваљујући падежима знамо да је реч не само у одговарајућем граматичком облику, већ и да остварује одређену синтаксичку функцију.
Зависни падежи се најчешће јављају као предлошко - падежне конструкције. Помоћу предлога прецизно се дефинишу значењу зависних падежа.
Појава када два падежа, односно две предлошко-падежне конструкције, имају исто или слично значење назива се падежна синонимија. Ако се заменом падежа уреченици не мења садржај реченице онда кажемо да су ти падежи синонимни.
Синонимни предлози
испред куће пред кућом
испод моста под мостом
после школе након школе,
поред, крај капије уз капију
као мајмун попут мајмуна
за сат кроз сат
СИНОНИМНОСТ ПАДЕЖА
Аутобус је стао испред школе. (генитив)
Аутобус је стао пред школом. (инструментал)
Рекет му је испод кревета. (генитив)
Рекет му је под креветом. (инструментал)
Кошуља дугих рукава. (генитив)
Кошуља са дугим рукавима. (инструментал)
После завршеног посла идемо на излет. (генитив)
По завршеном послу идемо на излет. (локатив)
Стајала сам поред капије. (генитив)
Стајала сам уз капију. (акузатив)
Овде сваког дана пада снег. (генитив)
Овде сваки дан пада снег. (акузатив)
Дао ми је чоколаде. (генитив)
Дао ми је чоколаду. (акузатив)
Једе спанаћ на силу. (акузатив)
Једе спанаћ силом. (инструментал)
Прогласили су Мишу за победника. (акузатив)
Прогласили су Мишу победником. (инструментал)
Он је попут мене. (генитив)
Он је као ја. (номинатив)
|
|
Други светски рат
Други светски рат је почео 1939. године, нападом нацистичке Немачке на Пољску. Њени планови и циљеви били су засновани на теорији о расној супериорности, последицама Првог светског рата и најгоре на екстремном антисемитизму. Антисемитизам представља нетрпељивост, мржњу или предрасуде према Јеврејима као религијској групи или нацији.
Јевреји су у периоду почетка рата били обесправљени и лишени свих моралних и материјалних ствари,третирани су као страно тело у свим нацистичким и фашистичким земљама, као и у многим земљама које су сарађивале са фашистима, нпр.нацистичка Немачка, Италија, Мађарска, Бугарска, Румунија, Албанија, Независна дрзава Хрватска. Најупечатљивији пример погрома Јевреја била је Кристална ноћ, 9.новембра 1938. године, позната под тим називом због разбијеног стакла са јеврејских излога. Убрзо су Јевреји билу протерани у логоре смрти Аушвиц(Пољска), Јасеновац(НДХ), Маутхаузен (Аустрија).
Највећи и најкрвавији нацистички логор смрти у коме је убијено око 3 000 000 људи био је Аушвиц познат по суровом и исцрпљујућем раду,а највише по гасним коморама и пећницама, такође и по Јозефу Менгелеу, познатом доктору смрти из Аушвица, који је вршио окрутне експерименте на живим Јеврејима. Неки од логора у Србији били су: Сајмиште,Ниш,Шабац.
У холокаусту је убијено преко 70 000 000 људи од којих је било око 10 000 000 Јевреја. Дан сећања на жртве Холокауста је дан када су совјетске трупе ослободиле Аушвиц, а то је 27. јануар. Други светски рат завршио се 9. маја 1945. године потписивањем безусловне капитулације Немачке!
• СИЛЕ ОСОВИНЕ – Немачка, Италија, Јапан
• САВЕЗНИЦИ – Велика Британија, Француска, САД, Пољска, Југославија...
Гестапо је био званична тајна полиција нацистичке Немачке. Име „Гестапо“ је настало као кованица почетних слогова немачког назива Geheime Staatspolizei, што значи „државна тајна полиција“.
Кристална ноћ или ноћ поломљеног стакла - немачки: Kristallnacht, такође позната и по називу Reichskristallnacht (царска кристална ноћ), 9. новембра 1938. Године. Те ноћи оштећено је и у многим случајевима уништено 1574 синагога (скоро све које су постојале у Немачкој), многа јеврејска гробља, више од 7000 јеврејских радњи и 29 великих трговина. Више од 20 000 Јевреја је ухапшено и одведено у концентрационе логоре; неколицина је пребијена на смрт док су остали били приморани да гледају. Број убијених Јевреја није са сигурношћу утврђен, али се процењује да их је било од 36 до 200 током та два дана немира. Најчешће се говори о 91 убијеном. Природу насиља осликава и чињеница да су неки Немци који нису били Јевреји убијени само зато што је неко сматрао да „изгледају као Јевреји“. Прогон је био усмерен против јеврејских грађана широм земље и за многе посматраче је био прва назнака онога што данас називамо холокаустом.
Геноцид-међународни злочин намерног потпуног или делимичног уништавања националних, етничких, расних и религиозних група. Спада у најтежу врсту злочина против човечанства . Термин геноцид усвојен је на заседању Генералне скупштине УН (1946). За разлику од етничког чишћења, где је циљ да се дата територија „очисти“ од одређене групе људи (нагласак је на протеривању, мада је обично заступљено и физичко уништење), код геноцида је циљ физичко истребљење.
Холокауст-Holokaust (grčki olokauston: потпуно спаљен, од префикса olo i kauston, спаљен) је жртва паљеница боговима или душама покојника код Грка и Римљана, при којој се обично (за разлику од других типова жртава) спаљивала цела жртвена животиња. Код старих Израелаца постојао је аналогни обред спаљивања целог јагњета (хебрејски olam kalil: уништење огњем). У ужем смислу означава појам организованог, систематског геноцида и убиства око 6 милиона европских Јевреја за време национал-социјализма у Немачкој. Појам холокауста се односи такође на системско истребљење Јевреја у земљама савезницама нацистичке Немачке.
Логор- је врста затвора која је створена за политичке противнике, припаднике појединих етничких или религијских група, цивила из критичног војног подручја или било коју групу људи. Концентрациони логори најчешће се стварају током рата, а затвореници се налазе у притвору најчешће без појединачног судског процеса, већ по неким ширим критеријумима.
Аушвиц и Берген Белзен су били највећи нацистички концентрациони логор за масовно уништење становништва. Аушвиц се налазио у јужној Пољској, 50 км западно од Кракова и 286 км од Варшаве.
"ДНЕВНИК АНЕ ФРАНК"
Кућа Ане Франк
Просторије у кући Ане Франк и даље одишу језивом хладноћом ратног доба. Собе испуњене празнином, зидови који зјапе, намештај који недостаје, тајанствена пригушена депресивна тишина, клаустофобични простор у којем је осморо људи заједно дисало.
Некадашње склониште у којем је јеврејска девојчица Ана Франк исписивала странице свог дневника, данас је претворено у музеј. Скоро 2 године заједно са својом породицом скривала се у кући у улици Принсенграцхт 263, у Амстердаму.
Склониште је било смештено у пословној згради компаније Опекта за коју је Анин отац Отто радио. Приземље се састојало из 3 дела: скроз напред складиштена је роба, у средини машине за млевење и мешање зачина, а иза простор у којем се роба паковала.
Опекта је производила зачине и пектин за желатирање хране. Радни простор је данас уређен као изложбени простор са видео бимовима и подробним информацијама.
6. јула 1942. породица Франк одлази у своје тајанствено склониште у скривени анекс куће. Склониште још увек није у потпуности спремно. Прво се стављају непровидне завесе, а тек онда отпочиње отпакивање кутија са стварима.
За 13. рођендан Ана добија на поклон карирани црвено-сиво-бели дневник у који бележи своја свакодневна страховања и који представља један од најпотреснијих записа и сведочанстава јеврејске патње.
Кућа за време рата
Наше скровиште је идеално, колико год влажно и изопачено, човек у читавом Амстердаму, у читавој Холандији, не би нашао удобније склониште.(Ана Франк у свом дневнику)
Просторије у кући Ане Франк и даље одишу атмосфером из ратног периода, иако је простор испуњен празнином, зидови зјапе, намештај недостаје, подови мистериозно шкрипе под ногама.
Поједини делови куће, укључујући Анине фотографије на зиду, остављају утисак како да су сви они тренутно напустили кућу и да ће се у једном тренутку поново вратити.
Данас је кућа у којој се 2 године скривало осморо људи, доста поједностављена и намештај је сведен на минимум, како би се ослободио простор посетиоцима.
Први спрат је био уређен као радни простор са радном собом Отоа Франка. Данас су ту изложени експонати који осликавају како је бити Јеврејин међу нацистима – озлоглашена жута звезда коју су били приморани да носе, избија у први план.
Затим, видео снимак о храброј Мип Хис која их је снадбевала храном и која је сачувала Анин дневник, и по зидовима сегменти и цитати из књиге. Али простора мањка – туристи истежу вратове како би прочитали оно што их занима.
На другом спрату се налазила просторија у коју је ретко ко залазио. Једино парче намештаја била је покретна полица за књиге, који је годинама пригушивала тајна врата која су водила до склоништа.
Врх врата био је камуфлиран географском картом. Одатле су потицале степенице које су водиле ка трећем спрату.
Дакле, други спрат – анекс, био је резервисан за собу Аниних родитеља и скучену, здудану собу у којој је била Ана. Атмосфера почиње благо да гуши.
У почетку је Ана собу делила са сестром Маргот, али у јесен 1942. појављује се средњовечни зубар Фритз Пфеффер (у дневнику се јавља под псудонимом Алфред Дуссел), кога Ото Франк у договору са Мип Хис прима у склониште. Маргот је пребачена у собу са родитељима, док је Фритз делио минијатурну собу са Аном.
Зидове собе Ана је прелепила фотографијама филмских звезда, разгледницама и свакојаким исечцима из новина које јој је отац набавио. И данас стоје на истом месту, пресвучене заштитним стаклом. Завесе на прозору чине собу прилично мрачном и хладном.
Просторија која се лепила уз Анину собу служила је као тоалет и перионица. На истом месту и даље стоје ишпартане вертикалне полуизбледеле парке којима је евидентирана Анина, и висина њене сестре.
На највишем нивоу куће, на трећем спрату, крила се породица Ван Пелс. Спаваћа соба господина и госпође Ван Пелс преко дана је вршила функцију заједничке дневне собе и трпезарије.
Из клаустофобичне собе њиховог сина Петера (у књизи је то Ван Даан), могло се доћи до тавана уз помоћ мердевина. То је уједно било и једино место где су слободно могли да погледају напоље и одшкрину прозор.
Преко дана у скровишту је владала мртвачка тишина због запослених у згради. Тоалет се користио само у периоду када је остатак куће био празан, светло се ретко када палило ноћу. О рацијама широм Амстердама слушали су преко радија и помагача.
У сталном страху и опрезу, помагачи су се трудили да их обскрбе потребним стварима. Али, 4. августа 1944. немачки официр и 3 низоземска полицајца појавили су се на вратима. Тајна је разоткривена, неко их је издао. Одведени су у логор, а једини преживели био је Анин отац Отто. Локације су биле Берген-Белсен и Аусцхwитз.
Ана Франк умрла је од тифуса и неухрањености у логору у марту 1945. године, пре свог шеснаестог рођендана, а само две недеље пре него што су британски и канадски војници ослободили логор.
Данас је Дневник Ане Франк преведен на више од 50 језика. Кућа је званично први пут отворена 1960, а у септембру 1999. краљица Беатрикс проглашава Музеј Ане Франк отвореним.
Локација
Кућа Ане Франк налази се у центру Амстердама, од главне железничке станице (Центраал Статион), потребно је 20 минута хода.
Анне Франк Хуис
Принсенграцхт 267
1016 Амстердам
Улаз:
Одрасли 8.5 €
деца 10-17 год: 4 €
Извор:
http://www.b92.net/putovanja/destinacije/evropa.php?nav_category=807&nav_id=404152
Кликните на дугме МУЗЕЈ АНЕ ФРАНК и обиђите кућу о којој Ана Франк пише у свом дневнику. Сазнаћете пуно о времену и месту на којем је проводила детињство.
Постоје бројни извори који говоре о судбини девојчице Ане Франк. Погледај неке од њих у прилогу.
Десанка Максимовић је једна од најпознатијих српских песникиња. Била је професор књижевности и члан Српске академије наука. Рођена је 1898. године у селу Рабровици код Ваљева. Писала је песме и приче за децу и одрасле. Поред поеме "Крвава бајка" њене најпознатије песме су:"Стрепња", "Опомена", "Пролећна песма", "Тражим помиловање","На бури", "Покошена ливада". Умрла је у Београду 1993. год.
КРВАВА БАЈКА
Десанка Максимовић
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке...
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
КРВАВА БАЈКА
Десанка Максимовић
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану,
умрла је мученичком смрћу
чета ђака
у једном дану.
Исте су године
сви били рођени,
исто су им текли школски дани,
на исте свечаности
заједно су вођени,
од истих болести сви пелцовани
и сви умрли у истом дану.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
А педесет и пет минута
пре смртног трена
седела је у ђачкој клупи
чета малена
и исте задатке тешке
решавала: колико може
путник ако иде пешке...
и тако редом.
Мисли су им биле пуне
и по свескама у школској торби
бесмислених лежало је безброј
петица и двојки.
Прегршт истих снова
и истих тајни
родољубивих и љубавних
стискали су у дну џепова.
И чинило се сваком
да ће дуго
да ће врло дуго
трчати испод свода плава
док све задатке на свету
не посвршава.
Било је то у некој земљи сељака
на брдовитом Балкану
умрла је јуначком смрћу
чета ђака
у истом дану.
Дечака редови цели
узели се за руке
и са школског задњег часа
на стрељање пошли мирно
као да смрт није ништа.
Другова редови цели
истог часа се узнели
до вечног боравишта.
врста_служба_падежи.pdf | |
File Size: | 215 kb |
File Type: |