ДА СЕ ПОДСЕТИМО шта смо радили из књижевности у 6. разреду

ШТА ЋЕМО РАДИТИ ИЗ КЊИЖЕВНОСТИ У 7. разреду
​
Лирика

Народна песма: Кујунџија и хитропреља
Посленичке народне песме (избор)
Народна песма: Љубавни растанак
Јован Дучић: Подне
Милан Ракић: Симонида
Владислав Петковић Дис: Међу својима
Сима Пандуровић: Бисерне очи
Милутин Бојић: Плава гробница
Десанка Максимовић: Крвава бајка, Стрепња
Стеван Раичковић: Небо
Мирослав Антић: Плави чуперак (избор)
Добрица Ерић: Песник и Месец
Васко Попа: Манасија
Иван В. Лалић: Ветар
Миодраг Павловић:Светогорски дани и ноћи (избор)
Александар Сергејевич Пушкин: Волео сам вас

Епика

Кратке фолклорне форме (пословице, питалице, загонетке)
Народна песма: Диоба Јакшића
Епске народне песме покосовског тематског круга (избор)
Народна песма: Мали Радојица
Народна песма: Иво Сенковић и ага од Рибника
Епске народне песме о хајдуцима и ускоцима (избор)
Народна приповетка: Златна јабука и девет пауница
Свети Сава: Писмо игуману Спиридону
Свети Сава у књижевности (избор из Савиних списа, народних прича и предања; народне и ауторске поезије о Св. Сави)
Доситеј Обрадовић: Живот и прикљученија (одломак)
Стефан Митров Љубиша: Кањош Мацедоновић (одломак)
Јанко Веселиновић: Хајдук Станко
Стеван Сремац: Поп Ћира и поп Спира
Радоје Домановић: Мртво море( одломак)
Вељко Петровић: Јабука на друму
Павле Угринов: Стара породична кућа
Пеђа Милосављевић: Потера за пејзажима (одломак)
Иво Андрић: Прича о кмету Симану (одломак)
Антон Павлович Чехов: Чиновникова смрт
Антоан де Сент Егзипери: Мали принц
Ана Франк: Дневник (одломак)

Драма

Јован Стерија Поповић: Покондирена тиква
Бранислав Нушић: Власт (одломак)
Љубомир Симовић: Бој на Косову (одломак)

Допунски избор

Борисав Станковић: Наш Божић (одломак)
Бранко Ћопић: Доживљаји Николетине Бурсаћа
Иво Андрић: Панорама, Немири (избор)
Антоније Исаковић: Кашика
Гроздана Олујић: Звезда у чијим је грудима нешто куцало
Данило Киш: Ливада у јесен
Милорад Павић: Руски хрт (одломак)
Тургењев: Шума и степа
Алфонс Доде: Писма из моје ветрењаче
Исак Башевис Сингер: Приповедач Нафтали и његов коњ Сус (одломак)
Корнелија Функе: Срце од мастила (одломак)
Са предложеног списка, или слободно, наставник бира најмање три, а највише пет дела за обраду.

Научнопопуларни и информативни текстови

Вук Стефановић Караџић: Живот и обичаји народа српског – Обичаји о различнијем празницима
Павле Софрић Нишевљанин: Главније биље у веровању Срба (јабука)
Уметнички и научнопопуларни текстови о природним лепотама и културноисторијским споменицима Србије (избор)
Giorgio Vasari: Портрети великих сликара и архитеката (поглавље о Леонарду да Винчију)
Избор из књига, енциклопедија и часописа за децу.
Са наведеног списка обавезан је избор најмање два дела за обраду.

Тумачење текста

Оспособљавање ученика за што самосталнији приступ књижевном тексту: истраживање одређених вредности са становишта уоченог проблема, доказивање утисака и тврдњи, запажања и закључака подацима из текста.
Тумачење епских дела: уочавање узрочно-последичних веза поетских мотива и њихове функције (логичко и естетско условљавање сваке појединости).
Уочавање одлика фабуле (миран и динамичан ток радње) и композиције (увод, заплет, врхунац, расплет – без књижевнотеоријских дефиниција).Однос сижеа и фабуле. Уоквирена фабула. Увођење ученика у потпунију анализу ликова (дијалог, унутрашњи монолог, физичке и карактерне особине, поступци), тематике (тематска грађа, главна тема; друге теме), мотива и песничких слика (психичка стања, драматичне ситуације, атмосфера, пејзажи). Тумачење идејног слоја текста.
Упућивање ученика у друштвено-историјску условљеност уметничког дела и однос писца према друштвеној стварности.
Анализа лирских дела: упућивање ученика у анализу мотива (међусобни однос и повезивање, удруживање у поетске слике). Уочавање међусобне условљености исказаних осећања, поетске слике, песничког језика и стила и тумачење песничких порука.
Проучавање драмских дела: упућивање ученика у анализу битних одлика драмских дела (дијалог, монолог, ремарке, драмска радња, ликови); сличности и разлике у односу на лирска и епска дела.

Књижевнотеоријски појмови

Лирика

Функција мотива у композицији лирске песме.
Језичко стилска изражајна средства: симбол, метафора, алегорија; словенска антитеза.
Слободни стих.
Основне лирске врсте; однос народне и ауторске лирике. Љубавна, елегична и рефлексивна песма. Посленичке народне лирске песме.
Песма у прози.

Епика

Фабула и сиже. Уоквирена фабула. Статички и динамички мотиви.
Композиција и мотивација. Епизода.
Идејни слој књижевног текста. Хумор, иронија и сатира у епском делу.
Врсте карактеризације књижевног лика.
Унутрашњи монолог.
Дневник. Легендарне приче. Врсте романа.

Драма

Драмска радња; етапе драмске радње: увод, заплет, врхунац, перипетија, расплет. Драмска ситуација.
Дидаскалије (ремарке) у драмском делу.
Врсте комедије: комедија карактера и комедија ситуације.
Драма у ужем смислу.

Функционални појмови

Подстицати ученика на схватање и усвајање функционалних појмова: естетско, морално, психолошко, социјално, елегично, вишезначно, релативно, аналитичко, синтетичко, аргументовано.

Читање
​
Усавршавање изражајног читања у складу са природом уметничког и неуметничког текста; вођење ученика у самосталном припремању за изражајно читање проучавањем обрађеног и необрађеног уметничког текста (условљеност ритма и темпа, јачине гласа, логичких и психолошких пауза, реченичног акцента).Читање и казивање по улогама.

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ

ОНОМАТОПЕЈА: Oпонашање, имитирање, гласова и звукова из природе. Весело  пуцкара     пламен у скромној  избици  нашој.
Кличе   Стојан   танко, гласовито…

ЕПИТЕТ Стилска фигура речи којом се ближе одређује главни  појам. Сликовито се одређује главна реч  једном речи или групом речи.
Уз именице најчешће стоје описни придеви, мада могу стајати и друге именске речи, на пример, именице уз именицу: пшеница белица…
Епитети уз глаголе: тихо беседити, рано ранити…
Занимљиви су и двоструки епитети – у једној речи налазе се два појма: витороги волови, путоноге коњице, свилоруне овчице, белогрла вила…
У народној књижевности постоји СТАЛНИ ЕПИТЕТ – верна љуба, вита јела, бритка сабља, сиви соко, лепота девојка…

МЕТАФОРА Фигура речи –када један предмет назовемо именом другог предмета са којим има неке сличности.Предмет који се пореди се не помиње, већ само онај други предмет (са којим се пореди) и њимесе упућује на онај први предмет.Зато је метафора позната као скраћено поређење. Нпр.  Моја руко, зелена јабуко… Ој Стојане, јабуко од злата… Два цвијета у бостану расла…

АЛЕГОРИЈА Сматра се проширеном метафором, јер се односи на читав део у књижевном тексту, а није реткост да је и читаво дело пример за алегорију. Најупечатљивији пример алегорије су басне. Вила гњиздо тица ластавица, вила га је за девет година, а јутрос га поче да развија; долети јој сив-зелен соколе од  столице цара честитога, па јој не да гњиздо да развија.

МЕТОНИМИЈА Као и метафора, и ова стилска фигура речи има пренесено значење, али веза међу појмовима није створена према њиховој сличности или супротности већ према њиховој логичној зависности. Живи од својих десет прстију. Појео је три тањира супе. Читам Андрића. Кад устане кука и мотика…

ПЕРСОНИФИКАЦИЈА Стилска фигура којом се неживим и измишљеним бићима,  стварима и појавама, апстрактним појавама, биљном и животињском свету  дају особине живих бића. Ливада крај реке сања.Месец пође уз Мораву…

СИМБОЛ Стилска фигура речи која подразумева реч која означава неки конкретан предмет, а упућује на неки апстрактан појам или групу појмова. ЛИСИЦА > лукавство МАГАРАЦ > глупост ГАВРАН > несрећа СОКО > витештво…

ГРАДАЦИЈА Ова стилска фигура представља низ слика поступно поређаних по јачини. Слагање одређених речи по значењу од слабије ка јачој зове се КЛИМАКС, аслагање значења речи од јачег ка слабијем зове се АНТИКЛИМАКС. ПРИМЕР: …момак нажње двадес’т и три снопа, А девојка двадес’т и четири.    

ИРОНИЈА Овом стилском фигуром се речима даје супротан смисао од онога који имају у свом основном значењу. Иронија се у говору истиче посебном интонацијом, а у писању обично стоји између наводника. Да, добричина си ти! Како си паметан!

ПОРЕЂЕЊЕ Ова стилска фигура означава поређење два или више предмета, бића или појава по сличности. Обично има три дела, мада су могуће и другачије конструкције: оно што се пореди поредбени везник (КАО) оно са чим се пореди Уместо поредбеног везника могу стајати и речи ПОПУТ или НАЛИК, а деси се и појава глагола типа ЛИЧИТИ,НАЛИКОВАТИ и слично, тако да се поређење налази и у примерима типа Она је личила на најлепши мајски цвет.   Као златне токе крвљу покапане Доле пада сунце, за гору, за гране. („Вече”, ВојиславИлић)

КОНТРАСТ (АНТИТЕЗА) И ово је врста поређења, али се заснива на супротности. ПРИМЕР:Ја босиљак сејем, мени пелен ниче. Тврд јеорах воћка чудновата – Не сломи га, ал’ зубе поломи!  

ХИПЕРБОЛА Ово је једна од стилских фигура која најјаче изражава емоције.Представља преувеличавање особина или интензитетарадње. Често се користи у обичном, свакодневном говору.Обрати  пажњу: Има корак од седам миља. Исплакао је море суза.

СТИЛСКЕ ФИГУРЕ У НАРОДНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ

СЛОВЕНСКА АНТИТЕЗА Ова стилска фигура је честа у народној (усменој) поезији словенских народа.Има три дела: питање, негативан одговор и позитиван одговор.  ПРИМЕР: Ил’ си луда, ил’ одвише мудра… Нит’ сам луда, нит’ одвише мудра нит’ сам вила – да збијам облаке, већ ђевојка – да гледам преда се. (Народна песма „Српска дјевојка”)

​СТАЛНИ ЕПИТЕТИ Реч је о придевима који увек стоје уз одређене именице: вино румено, грло бело, кошуља танана, копље убојито, бритка сабља…

СТАЛНИ БРОЈЕВИ 3, 7, 9, 12, 30, 100, 300, 1000

СТАЛНИ (УСТАЉЕНИ) ПОЧЕЦИ Народне песме често почињу стиховима: „Вино пије…” „Књигу пише…” „Боже мили, чуда великога…” Сталног почетка често има и у народним бајкама: „Био једном  један…”

СТАЛНИ (УСТАЉЕНИ) ЗАВРШЕЦИ Како постоје устаљени почеци, тако постоје и устаљени завршеци у народној (усменој  књижевности): „Давно  било, сад се спомињало”. „То изусти, па душу испусти”. „Како таде, тако и данаске”.
​

ДА ПРОВЕЖБАМО ГРАДИВО књижевности на крају 7. разреда