ДРАМСКИ ПОЈМОВИ
ДРАМА – књижевни род који обухвата сва дела која су углавном намењена извођењу на позорници
КЊИЖЕВНЕ ВРСТЕ ДРАМЕ:
• комедија (драмско дело са срећним завршетком, основни елеметни су смех, хумор, комика) Врсте комедије: комедија карактера – смех изазива пренаглашена негативна особина јунака (нпр. покондиреност, уображеност – Покондирена тиква ) комедија нарави (сатирична комедија) – смех изазива приказ негативних особина друштва, власти, народа (исмевају се) – нпр. слика власти у Сумњивом лицу комедија ситуације – смех изазивају неспоразуми или смешне ситуације, игре речима
• трагедија (драмско дело са несрећним (трагичним) завршетком)
• драма у ужем смислу (драмско дело са елементима и комедије и трагедије, овде често спадају трагикомедије или тзв. „црне“ комедије)
У зависности од медија за који је писана, и на којем се изводи драма, драма може бити:
• радио-драма
• телевизијска драма (тв драма или теледрама)
Радио-драма и тв драма разликују се од драмских дела писаних за извођење у позоришту или за снимање филма. Имају мали број ликова, углавном само један догађај који се прати, једно место радње, сцене се смењују полако, акценат је на ономе што се чује (говор јунака, пратећи звукови).
На овај начин слушалац или телевизијски гледалац може да прати ток радње. Нагла промена сцена или појава више јунака учинила би дело неразумљивим ономе ко га прати на ТВ-у или радију.
ДИДАСКАЛИЈЕ – пишчева упутства глумцима (или читаоцу), налазе се у заграда и углавном су обележена посебним типом слова (курзив), пружају информације о:
• изгледу и понашању јунака на сцени
• простору у коме се одвија радња
(off) – уколико се као упутство у дидаскалијама налази (off) , означава се да се чује само глас, а да глумац није присутан на сцени
СЦЕНА – простор у коме се одвија радња (сцена се уређује тако да се прилагоди потребама драмског дела)
ЛИЦЕ – јунак који говори у драми, увек је његово име наведено испред његових речи, обично великим словима (нпр. РОМЕО: његове речи)
ПОПИС ЛИЦА – налази се на почетку сваког драмског текста, представља списак свих учесника који ће се појавити, омогућава читаоцу (или гледаоцу) да се унапред упозна са лицима и њиховим односима (породичним, пријатељским, љубавним)
РЕПЛИКА – реченица коју изговара драмско лице (често се глумци памте по својим репликама из позоришних представа и филмова)
ЧИН – највећа целина у драмском тексту, представлја раднју која се дешава на једном месту у једном временском периоду. Када се промени чин – углавном се менја простор или време у коме се дешава радња.
ПОЈАВА, ПРИЗОР, СЦЕНА (у различитим драмским делима има различите називе) – промена на сцени која се односи на промену глумаца на сцени (улази или излази глумац)
ПОЗОРИШНИ КОМАД или ПОЗОРИШНА ПРЕДСТАВА – драмско дело које се изводи на сцени позоришта.
Да би се неко дело остварило као позоришна представа, потребно је доста труда људи различитих професија и задужења:
• ГЛУМАЦ – оживљава јунака драмског дела уз помоћ говора, покрета, геста, мимике и гестикулације
• РЕДИТЕЉ (у филму је режисер) – главна особа за припремање позоришне представе (осмишља како ће представа изгледати, бира глумце, дели улоге, даје упутства глумцима током припрее представе итд) режисер
• СЦЕНОГРАФ – уређује сцнеу
• КОСТИМОГРАФ – осмишља костиме
• КОРЕОГРАФ – осмишља сценску игру
• ШМИНКЕР – шминком дочарава изглед лика
• КОМПОЗИТОР – компонује музику за представу
ДРАМАТИЗАЦИЈА – прерада неког текста који није драмски, прилагођавање неког лирског или епског дела (песме, романа, припoветке) за извођење на сцени. Особа која се бави драматизацијом је ДРАМАТУРГ . Формирају се дијалози, читава радња се исказује преко дијалога (јер је то захтев драме), а описи и приповедачки делови чувају се у дидаскалијама.
Пример драматизације:
• када се епска песма Марко Краљевић и Муса Кесеџија изведе као драмско дело
• када се од романа Хари Потер направи филм
• када се роман Зона Замфирова изведе као позоришна представа или као филм
АДАПТАЦИЈА – прилагођавање драмског дела за конкретно извођење на сцени. Редитељ према својој идеји мења постојећи драмски текст – преуређује га, преправља, прилагођава. Углавном свако дело које се изводи на сцени пролази кроз адаптацију, јер редитељи увек имају нове идеје, којима ће своју представу учинити оригиналном.
КОМПОЗИЦИЈА ДРАМСКОГ ДЕЛА:
ЕКСПОЗИЦИЈА (УВОД) – уводн део у коме се предсатвљају ликови драме, време место радње, започиње основни догађај
ЗАПЛЕТ – део драмске радње у коме долази до сукоба ставова или јунака, до неспоразума, појављује се нешт што нарушава хармонију света драмског дела
КУЛМИНАЦИЈА (ВРХУНАЦ РАДЊЕ) – најнапетији моменат у драсмкој радњи, тренутак када је неизвесно како ће се драмско дело завршити
ПЕРИПЕТИЈА (ОБРТ) – преокрет који усмерава радњу ка расплету, углавном нека неочекивана ситуација, која потупно промени ток радње, доведе до неког новог сазнања
РАСПЛЕТ – разрешење сукоба, неспоразума, крај драмске радње
Као део композиције, понекад се могу јавити и НЕОБАВЕЗНИ ДЕЛОВИ:
ПРОЛОГ– почетна сцена драме која најављује драмску радњу, јунаке, открива важне информације за разумевање драме
ЕПИЛОГ – завршна сцена драме у којој се обично глумац обраћа гледаоцима
БОЈ НА КОСОВУ
Љубомир Симовић
Љубомир Симовић је рођен 1935. године у Ужицу. Познат је по делу „Балада о Стојковићима”, али се огледао и као драмски писац у делима „Хасанагиница”, „Чудо у Шаргану”, „Путујуће позориште Шопаловић”, „Бој на Косову”.
Познати су његови есеји и песме: „Словенске елегије”, „Последња земља”, „Шлемови”, „Уочи трећих петлова”, „Видик на две воде”, „Весели гробови”, „Ум за морем”, „Источнице”, „Горњи град”…
Песме косовског циклуса биле су грађа за ову драму по којој је снимљен истоимени филм „Бој на Косову” поводом обележавања 600годишњице Косовског боја. Режисер филма био је Здравко Шотра, а премијерно је приказан 27. јуна 1989. године.
|
|
|
ПОСЕТИ СЛЕДЕЋУ АДРЕСУ И ПОДСЕТИ СЕ:
www.znanje.org/i/i2011/11iv04/11iv0402/pozadina.htm
Књижевни род: драма / драмска поезија
Књижевна врста:
1. историјска драма (врста драме која приказује историјске личности и догађаје)
2. драма у стиху (склоп најузвишеније поезије и свакодневног говора, уз употребу свих средстава позоришног језика)
3. драма у ужем смислу (посебна књижевна врста, јер комично и трагично нисуапсолутно супротни; ближа је трагедији него комедији; теме су везане за савремено друштво; истакнут је проблем зла у човеку коме се треба супротставити)
Кнез Лазар Хребељановић
|
Султан Бајазит I
|
ОДЛОМАК
У каквим околностима разговарају кнез Лазар и Бајазит?
Како је Бајазит реаговао када је угледао кнеза Лазара?
Обрати пажњу на њихов дијалог. Шта противници од разговора очекују?
Како се опходе један према другом?
Ко је у том разговору надмоћнији?
Зашто Бајазит не разуме оно о чему кнез Лазар говори?
У ком моменту одлучује да га погуби?
Шта о Лазаревом животу сазнајеш на основу његових речи и поступака?
Истакни особине по којима је он изузетна личност.
Протумачи значење Лазаревих речи да „страдањем купује вишњи живот”.
Објасни како су српски витезови доживљавали смрт у борби за отаџбину и у шта су веровали.
Протумачи која сазнања и свевремене истине о животу, подвигу и жртвовању казује кнез Лазар.
Када је кнез Лазар у драми испољио своја осећања?
Каква осећања гаји према Милошу Обилићу?
Шта је, према његовом мишљењу, Милош својим подвигом постигао?
Протумачи Лазареве речи „Ова глава се не полаже у гроб, него у темељ!”
Шта кнез Лазар мисли о Вуку Бранковићу?
Образложи како се кнез Лазар осећа када је суочен са смрћу.
Протумачи у чему је садржана његова морална снага.
Како је представљена смрт кнеза Лазара?
Протумачи значење речи слуге Милутина „Данас на пању, а вечерас у облаку!”.
Јован Стерија Поповић, Покондирена тиква
ВЛАСТ
Бранислав Нушић
Бранислав Нушић своју комедију Власт, писану давне 1937. године није завршио. Успео је само да заврши други чин и напише последњу реч завеса. У овој комедији осветљена је његова непрестана тема - власт. Заплет заснован на фамилији којој се "посрећило" да јој зет буде изабран за министра отвара Пандорину кутију острашћених жеља и амбиција.
Рукопис недовршене комедије "Власт" Бранислава Нушића, из 1937.године
