СЛУЖБА РЕЧИ У РЕЧЕНИЦИ

Главни реченични чланови су:

– СУБЈЕКАТ (КО врши радњу, носи неку особину или стање?)

граматички - увек у НОМИНАТИВУ
логички - у зависним падежима

– ПРЕДИКАТ (ШТА ради субјекат?):

глаголски предикат – састоји се од глагола који има своје значење (су радили – глагол радити)
именски предикат – састоји се од помоћног глагола (бити, хтети, јесам) и неке именске речи (најчешће именице и/или придева) (је био студент: је био – помоћни глагол бити + студент – именица)         
Помоћни глагол не може сам вршити функцију предиката (јер нема значење, зато се и зове помоћни)!!!

Зависни реченични чланови су:

– ОБЈЕКАТ:

прави објекат
– увек акузатив без предлога (кога, шта?) или деони генитив који се може заменити акузатвом без предлога (узми колача – узми колаче)
неправи објекат 
– остали падежи: акузатив са предлозима (за кога, за шта? на кога, на шта?), датив (коме, чему?), локатив (о коме, о чему? на коме, на чему?)…

– ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ:

за време – КАДА се врши радња?
за место – ГДЕ се врши радња?
за начин – КАКО се врши радња?
за узрок – ЗАШТО/ ЗБОГ ЧЕГА се врши радња?

- АТРИБУТ

- додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што је означено именицом 

– АПОЗИЦИЈА 

– ближе одређује појам (показује ближе КО је он – именичка синтагма: Марко, мој најбољи друг, прошао је поред мене)

– АПОЗИТИВ 

– ближе одређује појам (показује ближе КАКАВ је он – придевска синтагма: Марко, уморан од трчања, прошао је поред мене)