– СУБЈЕКАТ(КО врши радњу, носи неку особину или стање?)
граматички - увек у НОМИНАТИВУ логички - у зависним падежима
– ПРЕДИКАТ(ШТА ради субјекат?):
глаголски предикат – састоји се од глагола који има своје значење (су радили – глагол радити) именски предикат – састоји се од помоћног глагола (бити, хтети, јесам) и неке именске речи (најчешће именице и/или придева) (је био студент: је био – помоћни глагол бити + студент – именица) Помоћни глагол не може сам вршити функцију предиката (јер нема значење, зато се и зове помоћни)!!!
Зависни реченични чланови су:
– ОБЈЕКАТ:
прави објекат – увек акузатив без предлога (кога, шта?) или деони генитив који се може заменити акузатвом без предлога (узми колача – узми колаче) неправи објекат – остали падежи: акузатив са предлозима (за кога, за шта? на кога, на шта?), датив (коме, чему?), локатив (о коме, о чему? на коме, на чему?)…
–ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ:
за време – КАДА се врши радња? за место – ГДЕ се врши радња? за начин – КАКО се врши радња? за узрок – ЗАШТО/ ЗБОГ ЧЕГА се врши радња?
- АТРИБУТ
- додатак именици који казује особину, припадност или количину онога што је означено именицом
– АПОЗИЦИЈА
– ближе одређује појам (показује ближе КО је он – именичка синтагма: Марко, мој најбољи друг, прошао је поред мене)
– АПОЗИТИВ
– ближе одређује појам (показује ближе КАКАВ је он – придевска синтагма: Марко, уморан од трчања, прошао је поред мене)
