Подсетник - граматика
|
|
|
|
|
|
|
ЧУДЕСНИ СВЕТ ПРИРОДЕ
Наредних дана уживаћемо у стиховима наших познатих песника. Ради се о "летњим песмама" пуним сунца и лепоте. Пре него што погледате прилоге о песмама које ћемо читати, уживајте у чудесном свету природе, а затим погледајте како се човек према њему односи. Размислите шта можемо урадити да сачувамо овај дивни свет природе којем припадамо.
|
|
ЛЕТЊЕ ПЕСМЕ
|
|
|
НЕСТАШЛУЦИ
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Драги петаци, у понедељак, 21.децембра, радите тест из граматике. У вашим свескама се налазе одговори на сва питања и неће бити ничега што нисмо учили. Поновите:
-непроменљиве речи
-именице
-промену именских речи по падежима
-службу речи у реченици
-правопис
-подразумева се да се подједнако добро служите ћирилицом и латиницом
Провежбајте задатке, погледајте подсетнике на овој страници и срећно! :)
ВЕЖБА ЗА ПОЛУГОДИШЊИ КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК
1. Одреди какве су по значењу наредне реченице.
а) Када идемо на распуст? __________________________________
б) Једва чекам распуст. __________________________________
в) Срећна слава, домаћине! __________________________________
г) Ура, распуст! __________________________________
д) Поправи оцене! __________________________________
2. Подвуци предикате и одреди какве су по саставу наредне реченице.
а) Мој живот је бајка. __________________________________
б) Примећујем да раније свиће. ___________________________
в) Она је његова мезимица. __________________________________
г) Испричаћу вам како ми је било лепо. __________________________________
д) Идемо и нећемо се скоро вратити. __________________________________
3. Наредним именицама одреди врсту.
а) СРБИЈА ________________________ б) ЛИВАДА ______________________
в) МЛАДОСТ ________________________ г) БЕЖАЊЕ ________________________
д) ГОСПОДА ________________________ ђ) ВОДА ________________________
ђ) СТОТИНА________________________
4. Разврстај непроменљиве речи речи према захтеву.
МАЛО, ЕЈ, ИАКО, ЗАИСТА, ИЗНАД, ЛАКО, МОЖДА, ЈОЈ, НЕГО, ИЗНАД
Прилози __________________________ Предлози ____________________________
Речце ____________________________ Везници ______________________________
Узвици ___________________________
5. Наредним прилозима одреди врсту.
а) ОНДЕ _____________________________ б) ПОСЛЕ ________________________
в) ЛАКО ______________________ г) ПРЕВИШЕ ________________________
д) ЗАТО _____________________________ ђ) ПРЕКАСНО ________________________
6. Подвуци и препиши само именице. Одреди им службу/функцију у реченици и падеж.
У том тренутку цар је имао само једну жељу: да принцези буде боље.
Именица Служба/функција Падеж
_______________________________ __________________________ ________________
_______________________________ __________________________ ________________
_______________________________ __________________________ ________________
_______________________________ __________________________ ________________
7. Одреди службу/ функцију свим речима у реченици.
Прошлог понедељка у сали за физичко васпитање, ученици су без поговора покупили разбацане папире.
8. Одреди падеж и службу/функцију подвученим речима.
Потрчао је према кући и био спреман да оцу призна све што му се тих дана мотало по глави.
Падеж Служба/функција
а) према кући ___________________________ ______________________________
б) оцу ________________________________ ______________________________
в) све ________________________________ _____________________________
г) тих дана ___________________________ _____________________________
д) по глави___________________________ _____________________________
9. Препиши правилно следеће реченице писаним латиничним словима:
комшије санама заједно славе светог николу
__________________________________________________________________________________________
Највдражи цртани лик ми је сунђер боб коцкалоне
__________________________________________________________________________________________
алан форд је рекао ако мислиш да победиш не смеш да изгубиш
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________
не очекивано сам непазећи поломијо мамину нај дражу фигурицу од стакла
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________
2.школски писмени задатак из српског језика
1. Читали смо одломак из романа 20.000 миља под морем Жила Верна. У тренутку када је дело писано, нису постојале подморнице и Жил Верн је измаштао читав један свет који ће ускоро постати стваран. Да ли си могао да замислиш Атлантиду? Да ли и ти понекад одлуташ у далеке измаштане светове?
2.И Данијел Дефо нам је представио причу једног бродоломника који је успео да опстане сам на пустом острву у суровим условима. Како би се ти понашао да се нађеш у безизлазној ситуацији? Да ли би посустао или би се борио свим снагама? Шта си могао да научиш из овог необичног искуства?
3.Сети се приче Виде Огњеновић „Путовање у путопис“. Да ли си могао да се ставиш „у кожу“ девојчице? Да ли си некада доживео слично искуство? Како си се осећао, шта си урадио? Шта је твој савет: како се изборити са таквим ситуацијама?
4. Како је дечак Баја из приче „Поход на Мјесец“ хтео да дохвати Месец? Како на то гледају дјед Раде и самарџија Петрак? Какву улогу у твом детињству имају баке и деке?
5. По чему је необична „небеска река“? Да ли је важно сањати и желети понекад и немогуће? Да ли и ти имаш неке жеље и снове који се чине немогућим? Шта о томе мисле твоји родитељи? Да ли те подржавају?
6. Како је Војислав Илић успео да дочара зимско јутро? Да ли си приметио чиме се служио да створи осећај села прекривеног снегом? Које стилске фигуре је користио? Да ли можеш речима да опишеш свој омиљени призор из природе? Који пејзаж ти је најдражи?
2.школски писмени задатак из српског језика
1. Читали смо одломак из романа 20.000 миља под морем Жила Верна. У тренутку када је дело писано, нису постојале подморнице и Жил Верн је измаштао читав један свет који ће ускоро постати стваран. Да ли си могао да замислиш Атлантиду? Да ли и ти понекад одлуташ у далеке измаштане светове?
2.И Данијел Дефо нам је представио причу једног бродоломника који је успео да опстане сам на пустом острву у суровим условима. Како би се ти понашао да се нађеш у безизлазној ситуацији? Да ли би посустао или би се борио свим снагама? Шта си могао да научиш из овог необичног искуства?
3.Сети се приче Виде Огњеновић „Путовање у путопис“. Да ли си могао да се ставиш „у кожу“ девојчице? Да ли си некада доживео слично искуство? Како си се осећао, шта си урадио? Шта је твој савет: како се изборити са таквим ситуацијама?
4. Како је дечак Баја из приче „Поход на Мјесец“ хтео да дохвати Месец? Како на то гледају дјед Раде и самарџија Петрак? Какву улогу у твом детињству имају баке и деке?
5. По чему је необична „небеска река“? Да ли је важно сањати и желети понекад и немогуће? Да ли и ти имаш неке жеље и снове који се чине немогућим? Шта о томе мисле твоји родитељи? Да ли те подржавају?
6. Како је Војислав Илић успео да дочара зимско јутро? Да ли си приметио чиме се служио да створи осећај села прекривеног снегом? Које стилске фигуре је користио? Да ли можеш речима да опишеш свој омиљени призор из природе? Који пејзаж ти је најдражи?
Данијел Дефо, "Робинзон Крусо"
Даниjел Дефо је познати енглески писац, приповедач и зачетник модерног романа. Рођен је у 1660. године у Лондону. Писао је много и иза себе је оставио преко 500 наслова (романа, прича, полемика и чланака). Занимала га је политика и бавио се политичким новинарством. Прославио се писањем авантуристичких романа. Приповедао је у првом лицу и користио је обичан свакодневни говор. Његов први и најпознатији роман "Робинзон Крусо" преведен је на преко 40 језика. Умро је у Лондону 1731. године као јако сиромашан човек, а споменик су му подигла енглеска деца.
2.фебруара 1709. године шкотски морнар Александер Селкрејг, познат као Александер Селкирк, избављен је с пустог пацифичког острва, на које је 1704. приспео после бродолома. Његова прича је инспирисала Данијела Дефоа да напише роман "Робинсон Крусо".
Када је почетком 18. века шкотски морнар Александар Селкирк доживео бродолом и остао сам на острву у Тихом океану, сигурно није могао ни да наслути да ће његове авантуре постати инспирација за један од најпознатијих авантуристичких романа по ком ће острво и добити име. Његова судбина инспирисала је Данијела Дефоа да напише чувени роман „Робинсон Крусо“.
"Ронинзон Крусо" је авантуристички роман у коме је писац приповедањем у првом лицу описао авантуре младог морнара на мору, његов живот и борбу да преживи на пустом острву, далеко од цивилизације. Инспирацију за овај роман писац је нашао у јединственом и необичном искуству шкотског морнара Александра Селкирка, који је 1704. године пошао на пут са познатим енглеским морепловцем, истраживачем и писцем, Вилијамом Дампиром. На путу ка Јужном мору због свађе са капетаном брода захтевао да га избаце на пусто острво у јужном делу Пацифика (једно од острва архипелага Хуан Фернандез које припада Чилеу). На овом острву је четири године и четири месеца, све док га коначно није пронашао и избавио један од бродова енглеске краљевске морнарице. Од 1966. године ово острво се зове Острво Робинзона Крусоа и на њему се налази Сан Хуан Баутиста, главни и једини град архипелага.
Робинзон Крусо
Робинзон Крусо је бродоломник који се након потапања брода као једини преживели члан посаде нашао на пустом тропском острву на коме дуги низ година водио борбу за преживљавање и из ње изашао као победник. Својом сналажљивошћу, храброшћу и издржљивошћу успео је да превазиђе све тешкоће и остане ведар и здрав човек који ниједног тренутка није престао да се нада у своје спашавање и повратак нормалном животу.
Робинзон је у Енглеској, у малом месту на обали мора. Као дечак сваког дана је гледао бродове и веселе морнаре како из њих искрцавају робу. Размишљао је о томе одакле је та роба дошла и какав и колики пут је прешла. Маштао је да кад порасте постане морнар и да својим бродом оплови цео свет. Једног дана његови снови постали су стварност. Без знања својих родитеља укрцао се са својим пријатељем на брод и кренуо у непознато. Био је млад, радознао и пун авантуристичког духа.
Већ после прве пловидбе и невремена које је захватило брод, Робинзон је изгубио жељу да буде морнар. Желео је да се одмах врати својој кући, али у повратку није имао среће. Брод на коме је пловио кући заробили су гусари. Неке морнаре су убили, неке бацили морским псима, а Робинзона су узели у ропство. Пловидба са гусарима завршила се бродоломом. Брод је потонуо, а Робинзон се пробудио на пустом острву. Био је сам. Само он и природа око њега. Тада је почела његова борба са природом и самим собом, борба за преживљавање. Прво је нашао скровиште. Била је то малу пећину на врху брежуљка. Испочетка јео је кукуруз и пио воду коју је налазио у близини, а кад му је то досадило одлучио је да крене у истраживање острва. Схватио је да му многе ствари могу бити корисне, само да треба да искористи своје знање и вештину. Био је стрпљив, вредан и пун самопоуздања. Веровао је у себе и своју сналажљивост. Од лишћа је направио одећу и обућу, од дрвећа лук и стреле, а од камена оштре ножеве. Ужарену лаву коју је избацио вулкан користио је као ватру, а од осушених комада правио је цигле и посуђе. Направио је пећ, сто и столице, а бушењем дрвета угледавши искрице схватио је на који начин може увек упалити ватру. Сваким даном Робинзон је све више напредовао. Створио је свој мали свет и чинило му се да му ништа не недостаје осим друштва и разговора са неким. Једног дана срећа му се осмехнула и његовој самоћи дошао је крај. Из руку опасних људождера спасао је младог дивљака. Одвео га је у своју пећину и дао му име Петко. Учио га је енглески језик и преносио му своја знања и вештине. Постали су добри пријатељи. Живели су заједно и све су делили. Петко се дивио Робинзовоној памети, храбрости и доброти. Био му је захвалан и одан. Кад је на острво стигао брод нису се раздвојили, већ су заједно су кренули за Енглеску где су наставили свој заједнички живот.
Живећи на пустом острву Робинзон је из наивног дечака израстао у веома сналажљивог и одговорног човека. Схватио је да млади људи увек треба да слушају савете старијих, да новац и богатство ништа не вреде и да су нека мале и безначајне ствари које те окружују понекад највредније. Увидео је да у свему добром и лошем увек постоји и добро и лоше и да људи тек кад изгубе нешто схвате колико је то истински вредело.
Даниjел Дефо је познати енглески писац, приповедач и зачетник модерног романа. Рођен је у 1660. године у Лондону. Писао је много и иза себе је оставио преко 500 наслова (романа, прича, полемика и чланака). Занимала га је политика и бавио се политичким новинарством. Прославио се писањем авантуристичких романа. Приповедао је у првом лицу и користио је обичан свакодневни говор. Његов први и најпознатији роман "Робинзон Крусо" преведен је на преко 40 језика. Умро је у Лондону 1731. године као јако сиромашан човек, а споменик су му подигла енглеска деца.
2.фебруара 1709. године шкотски морнар Александер Селкрејг, познат као Александер Селкирк, избављен је с пустог пацифичког острва, на које је 1704. приспео после бродолома. Његова прича је инспирисала Данијела Дефоа да напише роман "Робинсон Крусо".
Када је почетком 18. века шкотски морнар Александар Селкирк доживео бродолом и остао сам на острву у Тихом океану, сигурно није могао ни да наслути да ће његове авантуре постати инспирација за један од најпознатијих авантуристичких романа по ком ће острво и добити име. Његова судбина инспирисала је Данијела Дефоа да напише чувени роман „Робинсон Крусо“.
"Ронинзон Крусо" је авантуристички роман у коме је писац приповедањем у првом лицу описао авантуре младог морнара на мору, његов живот и борбу да преживи на пустом острву, далеко од цивилизације. Инспирацију за овај роман писац је нашао у јединственом и необичном искуству шкотског морнара Александра Селкирка, који је 1704. године пошао на пут са познатим енглеским морепловцем, истраживачем и писцем, Вилијамом Дампиром. На путу ка Јужном мору због свађе са капетаном брода захтевао да га избаце на пусто острво у јужном делу Пацифика (једно од острва архипелага Хуан Фернандез које припада Чилеу). На овом острву је четири године и четири месеца, све док га коначно није пронашао и избавио један од бродова енглеске краљевске морнарице. Од 1966. године ово острво се зове Острво Робинзона Крусоа и на њему се налази Сан Хуан Баутиста, главни и једини град архипелага.
Робинзон Крусо
Робинзон Крусо је бродоломник који се након потапања брода као једини преживели члан посаде нашао на пустом тропском острву на коме дуги низ година водио борбу за преживљавање и из ње изашао као победник. Својом сналажљивошћу, храброшћу и издржљивошћу успео је да превазиђе све тешкоће и остане ведар и здрав човек који ниједног тренутка није престао да се нада у своје спашавање и повратак нормалном животу.
Робинзон је у Енглеској, у малом месту на обали мора. Као дечак сваког дана је гледао бродове и веселе морнаре како из њих искрцавају робу. Размишљао је о томе одакле је та роба дошла и какав и колики пут је прешла. Маштао је да кад порасте постане морнар и да својим бродом оплови цео свет. Једног дана његови снови постали су стварност. Без знања својих родитеља укрцао се са својим пријатељем на брод и кренуо у непознато. Био је млад, радознао и пун авантуристичког духа.
Већ после прве пловидбе и невремена које је захватило брод, Робинзон је изгубио жељу да буде морнар. Желео је да се одмах врати својој кући, али у повратку није имао среће. Брод на коме је пловио кући заробили су гусари. Неке морнаре су убили, неке бацили морским псима, а Робинзона су узели у ропство. Пловидба са гусарима завршила се бродоломом. Брод је потонуо, а Робинзон се пробудио на пустом острву. Био је сам. Само он и природа око њега. Тада је почела његова борба са природом и самим собом, борба за преживљавање. Прво је нашао скровиште. Била је то малу пећину на врху брежуљка. Испочетка јео је кукуруз и пио воду коју је налазио у близини, а кад му је то досадило одлучио је да крене у истраживање острва. Схватио је да му многе ствари могу бити корисне, само да треба да искористи своје знање и вештину. Био је стрпљив, вредан и пун самопоуздања. Веровао је у себе и своју сналажљивост. Од лишћа је направио одећу и обућу, од дрвећа лук и стреле, а од камена оштре ножеве. Ужарену лаву коју је избацио вулкан користио је као ватру, а од осушених комада правио је цигле и посуђе. Направио је пећ, сто и столице, а бушењем дрвета угледавши искрице схватио је на који начин може увек упалити ватру. Сваким даном Робинзон је све више напредовао. Створио је свој мали свет и чинило му се да му ништа не недостаје осим друштва и разговора са неким. Једног дана срећа му се осмехнула и његовој самоћи дошао је крај. Из руку опасних људождера спасао је младог дивљака. Одвео га је у своју пећину и дао му име Петко. Учио га је енглески језик и преносио му своја знања и вештине. Постали су добри пријатељи. Живели су заједно и све су делили. Петко се дивио Робинзовоној памети, храбрости и доброти. Био му је захвалан и одан. Кад је на острво стигао брод нису се раздвојили, већ су заједно су кренули за Енглеску где су наставили свој заједнички живот.
Живећи на пустом острву Робинзон је из наивног дечака израстао у веома сналажљивог и одговорног човека. Схватио је да млади људи увек треба да слушају савете старијих, да новац и богатство ништа не вреде и да су нека мале и безначајне ствари које те окружују понекад највредније. Увидео је да у свему добром и лошем увек постоји и добро и лоше и да људи тек кад изгубе нешто схвате колико је то истински вредело.
ВЕЖБА
1. Подвуци именице у реченици и одреди им врсту, род, број, службу (функцију) и падеж:
Лола, мала девојчица, је напунила корпу од прућа песком и сишла у подрум.
Цица је учитељица и стално дели петице.
Није дозвољено причање на часу.
Деца су радост и срећа.
2. Разврстај именице по значењу:
антена, биљка, Мара, јединица, цвеће, воће, шећер, свила, вода, срећа, жеља, кров, Миле, јагњад, Златибор, седмица, четворка, сеоба, играње, Раша, ливада, памук, бол, радост, скијање, куцање, десетица
заједничке: ____________________________ властите: ____________________________
збирне: ____________________________ градивне: ____________________________
мисаоне: _____________________________ бројне: ____________________________
глаголске: _____________________________
3. Разврстај непроменљиве речи:
ЈОЈ, ТАМО, БАШ, АЛИ, ЗБОГ, РАДИ, ЗОРОМ, СТОГА, НИ, ЕТО, ИХ, МАЦ, ЗАР, ДА ЛИ
предлози:_________________________ прилози: ______________________________
узвици: _________________________ везници: ______________________________
речце: ______________________________
4. Подвуци прилоге и одреди им службу у реченици:
Брзо је причао на испиту јер је непрестано осећао како га свуда обузима трема док је непомично стајао насред учионице.
_______________________________________ _____________________________________ ______________________________________ _____________________________________
5. Одреди каква је реченица по саставу и прецизно одреди службу речи у реченици:
Вредни Милан Веселица, ученик генерације, похађа у Врбасу Гимназију "Жарко Зрењанин" и један је од најбољих ученика.
________________________________________________________________________________________
6. Одреди граматичку основу речи: ВРАБАЦ, ЛОПТА, ОКО
7. Промени по падежима у једнини и у множини именице из претходног задатка.
8. Препиши писаним ћириличним словима реченице, поштујући правописна правила:
ИНА МОЈА СЕСТРА НЕСМЕ ДА СЕ ПОПНЕ НА НАЈ ВИШЉУ ГРАНУ.
______________________________________________________________________________
ПИТАЛА САМ СЕСТРУ ЗАШТО НЕ СМЕШ ДА СЕ ПОПНЕШ.
______________________________________________________________________________
ИНА ИДЕ У ОСНОВНУ ШКОЛУ ПЕТАР ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ У БИЈЕЛОМ ПОЉУ.
______________________________________________________________________________
9. Напиши какве су по саставу реченице:
Ушао је у собу смејући се.
Причао је и смејао се на сав глас.
Проговори опонашајући учитеља.
У мрачној пространој соби је одједном завладала мукла тишина.
10. Сложену реченицу из претходног задатка напиши у одричном облику.
11. Одреди падеж и његово значење у подвученим именицама у реченицама:
падеж значење/служба
Саша је ученик. ___________________________ ________________ __________________
Иде у школу. ___________________________ ________________ __________________
Попио је сока. ___________________________ ________________ __________________
Напио се сока. ___________________________ ________________ __________________
Разговарају о филму. _______________________ ________________ __________________
Пише оловком. ___________________________ ________________ __________________
Седи у соби. ___________________________ ________________ __________________
Шета са другом. ___________________________ ________________ __________________
Дођи, сине! ___________________________ ________________ __________________
Читај књиге. ___________________________ ________________ __________________
Путује ка планини. _________________________ _________________ _________________
Помози другу. ___________________________ _________________ _________________
Узми књигу са полице. ______________________ _________________ _________________
Маша је дете. ___________________________ ________________ __________________
Иде у банку. ___________________________ ________________ __________________
Јео је воћа. ___________________________ ________________ __________________
Најео се воћа. ___________________________ ________________ __________________
Причају о филму. ___________________________ ________________ __________________
Црта бојицом. ___________________________ ________________ __________________
Лежи у соби. ___________________________ ________________ __________________
Путује са сестром. ___________________________ ________________ __________________
Види, сине! ___________________________ ________________ __________________
Слушај плоче. ___________________________ ________________ __________________
Путује ка мору. ___________________________ _________________ _________________
Помози пријатељу. ___________________________ _________________ _________________
Склони књигу са стола. ________________________ _________________ _________________
Да с љубављу мислите на падеже побринула се наставница Маја Радоман Цветићанин
ПАДЕЖИ
су различити облици именских променљивих речи. Променом по падежима речи мењају свој облик, али не мењају значење. У нашем језику има седам падежних облика у једнини и у множини. Различити падежни облици имају различита значења и службу у реченици.
назив падежа питања: лице, предмет једнина множина
1. НОМИНАТИВ ( ко, шта (нешто ради)?) КУЋА КУЋЕ
2.ГЕНИТИВ ( од кога од чега? је неко, нешто) КУЋЕ КУЋА
3.ДАТИВ ( коме, чему?) КУЋИ КУЋАМА
4.АКУЗАТИВ ( кога, шта (видим)?) КУЋУ КУЋЕ
5.ВОКАТИВ ( не одговара на питање, служи за обраћање, дозивање: хеј, ој) КУЋО! КУЋЕ!
6.ИНСТРУМЕНТАЛ ( с ким, чиме?) С КУЋОМ С КУЋАМА
7.ЛОКАТИВ ( о коме, о чему?) О КУЋИ О КУЋАМА
граматичка основа именских речи - непроменљиви део речи који остаје исти у свим падежним облицима;
добија се одбијањем наставка у генитиву једнине ( кућ- е )
граматички наставак за облик - променљиви део речи ( кућ- а, -е, -и, -у, -о. -ом, -и;
-е, -а, -ама, -е, -е, -ама,-ама )
Разликуј граматички наставак за облик од граматичког наставка за грађење речи .
кућ- а, кућ- е, кућ- и, кућ- у, кућ- о, кућ- ом о кућ- и... кућ- ица, кућ- ерина, кућ-ни, кућ- ити ...
(овај наставак мења облик, али не мења значење речи ) (овим наставком мењамо значење речи)
су различити облици именских променљивих речи. Променом по падежима речи мењају свој облик, али не мењају значење. У нашем језику има седам падежних облика у једнини и у множини. Различити падежни облици имају различита значења и службу у реченици.
назив падежа питања: лице, предмет једнина множина
1. НОМИНАТИВ ( ко, шта (нешто ради)?) КУЋА КУЋЕ
2.ГЕНИТИВ ( од кога од чега? је неко, нешто) КУЋЕ КУЋА
3.ДАТИВ ( коме, чему?) КУЋИ КУЋАМА
4.АКУЗАТИВ ( кога, шта (видим)?) КУЋУ КУЋЕ
5.ВОКАТИВ ( не одговара на питање, служи за обраћање, дозивање: хеј, ој) КУЋО! КУЋЕ!
6.ИНСТРУМЕНТАЛ ( с ким, чиме?) С КУЋОМ С КУЋАМА
7.ЛОКАТИВ ( о коме, о чему?) О КУЋИ О КУЋАМА
граматичка основа именских речи - непроменљиви део речи који остаје исти у свим падежним облицима;
добија се одбијањем наставка у генитиву једнине ( кућ- е )
граматички наставак за облик - променљиви део речи ( кућ- а, -е, -и, -у, -о. -ом, -и;
-е, -а, -ама, -е, -е, -ама,-ама )
Разликуј граматички наставак за облик од граматичког наставка за грађење речи .
кућ- а, кућ- е, кућ- и, кућ- у, кућ- о, кућ- ом о кућ- и... кућ- ица, кућ- ерина, кућ-ни, кућ- ити ...
(овај наставак мења облик, али не мења значење речи ) (овим наставком мењамо значење речи)
ПОДСЕТНИК
ВРСТЕ РЕЧИ
Све речи у српском језику подељене су на десет врста и на две групе – променљиве и непроменљиве.
ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
1. именице 1. прилози
2. заменице 2. предлози
3. придеви 3. везници
4. бројеви 4. речце
5. глаголи 5. узвици
Променљиве речи мењају облик, а непроменљиве не мењају.
Постоје три врсте промене речи: деклинација, конјугација и компарација (поређење).
а) деклинација (промена по падежима – именица, заменица, придева и неких бројева);
б) конјугација (промена глагола по лицима, временима и начинима);
в) компарација (промена по степену поређења – описних придева и променљивих прилога).
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ су увек истог облика. Изузетак су прилози који мењају свој облик када имају поређење (компарацију).
Дакле, у непроменљиве речи спадају: непроменљиви бројеви, непроменљиви прилози, предлози, везници, речце и узвици, а у променљиве: именице, заменице, придеви, глаголи, променљиви бројеви и променљиви прилози.
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
1. ПРИЛОЗИ: за време (данас), за место (горе), за начин (брзо), за количину (много), за узрок (зато)
2. ПРЕДЛОЗИ: уз генитив (са, од, до, из, изнад, испод, поред, пре, после, без, између, због, ради...), уз датив (ка, према, упркос), уз акузатив (о, у, на, по, за, над, под, пред, међу,уз, кроз) уз инструментал (са, за, над, под, пред, међу), уз локатив (о, у, на, по, при, према)
3. ВЕЗНИЦИ: напоредни везници (саставни – и, па, те, ни, нити; супротни – а, али, него, већ; раставни – или), зависни везници (да, јер, ако, док, иако, чим)
4. РЕЧЦЕ: потврдна (да) и одрична (не), упитне (зар, ли, да ли), узвична (ала), показне (ево, ето, ено), заповедна (нека), за истицање (баш, управо), супротне (пак, међутим), повратна (се), модалне (сигурно, можда, вероватно)
5. УЗВИЦИ: за изражавање осећања (Ух! Ах! Јој!), ономатопејски узвици
( Бућ! Крц! Фију!), за обраћање животињама (Иш! Пис! Мац!),
за дозивање ( Ој!), заповедни (Пст!)
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________
ВЕЖБЕ
1. Одреди врсту наведених речи:
1) дрво, река, Милица, грање, лепота ................................................................
2) леп, добар, златан, сунчев, горњи ...............................................................
3) ја, он, ти, ми, ви, ко, шта, неко ...............................................................
4) један, први, двоје, једанаест ................................................................
5) ићи, мислити, јести, доћи ................................................................
6) ту, овде, горе, јуче, много ...............................................................
7) од, са, из, поред, око, због ................................................................
8) и, или, али, јер, ако, па ................................................................
9) да, не, ево, ето, међутим ...............................................................
10) ух, јао, крц, трас, ку-ку, иш! ...............................................................
2. Пажљиво прочитај следећи одломак из књиге Кроз царство наука Милутина Миланковића. Уочи у њему променљиве речи и подвуци их:
Месец је, међутим, био зашао. Незасењене његовим сјајем, звезде су трепериле у пуном броју на небу. Међу безбројем жмиркавих некретница одвајале су се на зодијаку, својим мирним сјајем и јасно заобљеним обликом, две велике планете, Јупитер и Сатурн, и црвенкасти Марс.
3. Пажљиво и изражајно прочитај следеће стихове и спреми се да одговориш на питања.
Љ.Ршумовић БАБА РОГА
Има једна пећина строга
у којој живи Баба Рога.
А ја сам, ваљда разумете,
једно веома храбро дете.
Па сам решио заправо стога
да јој покажем њенога бога!
Али упркос мојој галами
Баба Рога се крије у тами.
Нудим јој лимун, носим јој крушку.
Ал’ она ни да покаже њушку.
Да ли постоји, ил’ не постоји?
Углавном она се мене боји.
Променљиве речи из песме подвуци, а непроменљиве заокружи. Издвој именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе тако што ћеш их означити различитим бојама.
ВРСТЕ РЕЧИ
Све речи у српском језику подељене су на десет врста и на две групе – променљиве и непроменљиве.
ПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
1. именице 1. прилози
2. заменице 2. предлози
3. придеви 3. везници
4. бројеви 4. речце
5. глаголи 5. узвици
Променљиве речи мењају облик, а непроменљиве не мењају.
Постоје три врсте промене речи: деклинација, конјугација и компарација (поређење).
а) деклинација (промена по падежима – именица, заменица, придева и неких бројева);
б) конјугација (промена глагола по лицима, временима и начинима);
в) компарација (промена по степену поређења – описних придева и променљивих прилога).
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ су увек истог облика. Изузетак су прилози који мењају свој облик када имају поређење (компарацију).
Дакле, у непроменљиве речи спадају: непроменљиви бројеви, непроменљиви прилози, предлози, везници, речце и узвици, а у променљиве: именице, заменице, придеви, глаголи, променљиви бројеви и променљиви прилози.
НЕПРОМЕНЉИВЕ РЕЧИ
1. ПРИЛОЗИ: за време (данас), за место (горе), за начин (брзо), за количину (много), за узрок (зато)
2. ПРЕДЛОЗИ: уз генитив (са, од, до, из, изнад, испод, поред, пре, после, без, између, због, ради...), уз датив (ка, према, упркос), уз акузатив (о, у, на, по, за, над, под, пред, међу,уз, кроз) уз инструментал (са, за, над, под, пред, међу), уз локатив (о, у, на, по, при, према)
3. ВЕЗНИЦИ: напоредни везници (саставни – и, па, те, ни, нити; супротни – а, али, него, већ; раставни – или), зависни везници (да, јер, ако, док, иако, чим)
4. РЕЧЦЕ: потврдна (да) и одрична (не), упитне (зар, ли, да ли), узвична (ала), показне (ево, ето, ено), заповедна (нека), за истицање (баш, управо), супротне (пак, међутим), повратна (се), модалне (сигурно, можда, вероватно)
5. УЗВИЦИ: за изражавање осећања (Ух! Ах! Јој!), ономатопејски узвици
( Бућ! Крц! Фију!), за обраћање животињама (Иш! Пис! Мац!),
за дозивање ( Ој!), заповедни (Пст!)
_________________________________________________________________________________________________________________________________________________
ВЕЖБЕ
1. Одреди врсту наведених речи:
1) дрво, река, Милица, грање, лепота ................................................................
2) леп, добар, златан, сунчев, горњи ...............................................................
3) ја, он, ти, ми, ви, ко, шта, неко ...............................................................
4) један, први, двоје, једанаест ................................................................
5) ићи, мислити, јести, доћи ................................................................
6) ту, овде, горе, јуче, много ...............................................................
7) од, са, из, поред, око, због ................................................................
8) и, или, али, јер, ако, па ................................................................
9) да, не, ево, ето, међутим ...............................................................
10) ух, јао, крц, трас, ку-ку, иш! ...............................................................
2. Пажљиво прочитај следећи одломак из књиге Кроз царство наука Милутина Миланковића. Уочи у њему променљиве речи и подвуци их:
Месец је, међутим, био зашао. Незасењене његовим сјајем, звезде су трепериле у пуном броју на небу. Међу безбројем жмиркавих некретница одвајале су се на зодијаку, својим мирним сјајем и јасно заобљеним обликом, две велике планете, Јупитер и Сатурн, и црвенкасти Марс.
3. Пажљиво и изражајно прочитај следеће стихове и спреми се да одговориш на питања.
Љ.Ршумовић БАБА РОГА
Има једна пећина строга
у којој живи Баба Рога.
А ја сам, ваљда разумете,
једно веома храбро дете.
Па сам решио заправо стога
да јој покажем њенога бога!
Али упркос мојој галами
Баба Рога се крије у тами.
Нудим јој лимун, носим јој крушку.
Ал’ она ни да покаже њушку.
Да ли постоји, ил’ не постоји?
Углавном она се мене боји.
Променљиве речи из песме подвуци, а непроменљиве заокружи. Издвој именице, заменице, придеве, бројеве и глаголе тако што ћеш их означити различитим бојама.
МАЛИ ПОДСЕТНИК: ПИСАЊЕ НАЗИВА УСТАНОВА, ПРЕДУЗЕЋА И ОРГАНИЗАЦИЈА
ОПШТЕ ИМЕ
Филолошки факултет
Привредна банка
Дом здравља
Етнографски музеј
ОПШТЕ ИМЕ + ПОСЕБНО ИМЕ
Основна школа „Јован Јовановић Змај, “Музичка школа „Јован Бандур“
Фудбалски клуб „Динамо“, Ботаничка башта „Јевремовац“
Позориште за децу „Душан Радовић“
Дечја сцена позоришта „Бошко Буха“
ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ ГЕОГРАФСКИХ ИМЕНА
ИМЕНА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И ДРЖАВА
Банатско Ново Село
Сремски Карловци
Нови Сад
Сједињене Америчке Државе
Северна Кореја
Република Србија
ОСТАЛА ВИШЕЧЛАНА ГЕОГРАФСКА ИМЕНА
Фрушка гора
Скадарско језеро
Јужна Морава
Бежанијска коса
1. Правилно напиши следеће називе:
а)
НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
матица српска Матица српска
српска академија наука и уметности
народно позориште
српско народно позориште
музеј афричке уметности
урбанистички завод београда
б)
основна школа вук караџић Основна школа „Вук Караџић“
музеј фудбалског клуба црвена звезда
дом културе студентски град
библиотека милутин бојић
аеродром никола тесла
аутобуска станица ласта
2.Правилно напиши називе:
НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
мали мокри луг Мали Мокри Луг
нови бечеј
велика британија
краљевина шпанија
охридско језеро
балканско полуострво
атлантски океан
средоземно море
стара планина
јужна морава
савски венац (део Београда)
3.У следећим текстовима из Политикиног Забавника намерно су написана само мала слова. Препиши их правилно, писаним словима ћирилице, водећи рачуна о писању великог слова. Црвеном оловком означи велико слово у тексту:
после опсаде дуге 53 дана, 29. маја 1453. године, двадесет двогодишњи султан мехмед II освајач ушао је у цариград кроз велику рупу у теодосијевим зидовима коју су направили његови топови. цариград је постао нова престоница све моћнијег османског царства, а султан је одлучио да ту сагради дворац из кога ће управљати земљама које је покорио на три континента. сместио га је на крајњем делу узвишеног рта који пружа величанствен поглед на златни рог и мраморно море, с очаравајућим босфором готово на длану. И, сећајући се начина пробоја у дотад неосвојиви град, дао му име топкапи сарај, „дворац топовских врата”.
ОПШТЕ ИМЕ
Филолошки факултет
Привредна банка
Дом здравља
Етнографски музеј
ОПШТЕ ИМЕ + ПОСЕБНО ИМЕ
Основна школа „Јован Јовановић Змај, “Музичка школа „Јован Бандур“
Фудбалски клуб „Динамо“, Ботаничка башта „Јевремовац“
Позориште за децу „Душан Радовић“
Дечја сцена позоришта „Бошко Буха“
ПИСАЊЕ ВИШЕЧЛАНИХ ГЕОГРАФСКИХ ИМЕНА
ИМЕНА НАСЕЉЕНИХ МЕСТА И ДРЖАВА
Банатско Ново Село
Сремски Карловци
Нови Сад
Сједињене Америчке Државе
Северна Кореја
Република Србија
ОСТАЛА ВИШЕЧЛАНА ГЕОГРАФСКА ИМЕНА
Фрушка гора
Скадарско језеро
Јужна Морава
Бежанијска коса
1. Правилно напиши следеће називе:
а)
НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
матица српска Матица српска
српска академија наука и уметности
народно позориште
српско народно позориште
музеј афричке уметности
урбанистички завод београда
б)
основна школа вук караџић Основна школа „Вук Караџић“
музеј фудбалског клуба црвена звезда
дом културе студентски град
библиотека милутин бојић
аеродром никола тесла
аутобуска станица ласта
2.Правилно напиши називе:
НЕПРАВИЛНО ПРАВИЛНО
мали мокри луг Мали Мокри Луг
нови бечеј
велика британија
краљевина шпанија
охридско језеро
балканско полуострво
атлантски океан
средоземно море
стара планина
јужна морава
савски венац (део Београда)
3.У следећим текстовима из Политикиног Забавника намерно су написана само мала слова. Препиши их правилно, писаним словима ћирилице, водећи рачуна о писању великог слова. Црвеном оловком означи велико слово у тексту:
после опсаде дуге 53 дана, 29. маја 1453. године, двадесет двогодишњи султан мехмед II освајач ушао је у цариград кроз велику рупу у теодосијевим зидовима коју су направили његови топови. цариград је постао нова престоница све моћнијег османског царства, а султан је одлучио да ту сагради дворац из кога ће управљати земљама које је покорио на три континента. сместио га је на крајњем делу узвишеног рта који пружа величанствен поглед на златни рог и мраморно море, с очаравајућим босфором готово на длану. И, сећајући се начина пробоја у дотад неосвојиви град, дао му име топкапи сарај, „дворац топовских врата”.
ПРЕ НЕГО ШТО ПОЧНЕШ СА ВЕЖБОМ, ПОДСЕТИ СЕ КАКО ОДРЕЂУЈЕМО РЕЧЕНИЧНЕ ЧЛАНОВЕ:
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ говори ко нешто ради или носи неку особину или стање.
ЈАНА учи.
ЈАНА је вредна.
ЈАНА је студент.
ПРЕДИКАТ говори шта ради субјекат, коју особину или стање носи.
Јана УЧИ.
Јана ЈЕ ВРЕДНА.
Јана ЈЕ СТУДЕНТ.
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ОБЈЕКАТ говори на коме или на чему предикат врши неку радњу, ко „трпи“ радњу. Налази се у ПРЕДИКАТСКОМ скупу речи.
Ана једе ЈАБУКЕ.
Дао сам АНИ ЦВЕЋЕ.
Пили смо ВОДЕ и СОКА.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ припадају ПРЕДИКАТСКОМ скупу речи :
ЗА МЕСТО: одговара на питање ГДЕ се врши радња (у школи)
ЗА ВРЕМЕ: КАДА се врши радња (јуче)
ЗА НАЧИН: КАКО се радња врши (лако)
ЗА УЗРОК: ЗАШТО (због галаме)
ЗА КОЛИЧИНУ: КОЛИКО (много)
АТРИБУТ стоји уз именицу и ближе описује КАКВО ЈЕ, ОД ЧЕГА ЈЕ И ЧИЈЕ ЈЕ нешто:
Мама је донела СОЧНИ колач ОД ВОЋА.
АПОЗИЦИЈА даје додатну информацију о поменутом субјекту:
Никола Тесла, НАШ ВЕЛИКИ НАУЧНИК, рођен је у Смиљану.
Ана Секулић, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ, уписала је гимназију.
СУБЈЕКАТСКИ СКУП чине: АТРИБУТ и АПОЗИЦИЈА.
АТРИБУТ се може наћи и у ОБЈЕКАТСКОМ скупу (Једем СОЧНУ јабуку),
или у ПО (Седим у ТОПЛОЈ соби)...
ПРЕДИКАТСКИ СКУП чине: ОБЈЕКАТ и ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ (за место, време, начин, количину, узрок...)
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ говори ко нешто ради или носи неку особину или стање.
ЈАНА учи.
ЈАНА је вредна.
ЈАНА је студент.
ПРЕДИКАТ говори шта ради субјекат, коју особину или стање носи.
Јана УЧИ.
Јана ЈЕ ВРЕДНА.
Јана ЈЕ СТУДЕНТ.
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
ОБЈЕКАТ говори на коме или на чему предикат врши неку радњу, ко „трпи“ радњу. Налази се у ПРЕДИКАТСКОМ скупу речи.
Ана једе ЈАБУКЕ.
Дао сам АНИ ЦВЕЋЕ.
Пили смо ВОДЕ и СОКА.
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ припадају ПРЕДИКАТСКОМ скупу речи :
ЗА МЕСТО: одговара на питање ГДЕ се врши радња (у школи)
ЗА ВРЕМЕ: КАДА се врши радња (јуче)
ЗА НАЧИН: КАКО се радња врши (лако)
ЗА УЗРОК: ЗАШТО (због галаме)
ЗА КОЛИЧИНУ: КОЛИКО (много)
АТРИБУТ стоји уз именицу и ближе описује КАКВО ЈЕ, ОД ЧЕГА ЈЕ И ЧИЈЕ ЈЕ нешто:
Мама је донела СОЧНИ колач ОД ВОЋА.
АПОЗИЦИЈА даје додатну информацију о поменутом субјекту:
Никола Тесла, НАШ ВЕЛИКИ НАУЧНИК, рођен је у Смиљану.
Ана Секулић, ЂАК ГЕНЕРАЦИЈЕ, уписала је гимназију.
СУБЈЕКАТСКИ СКУП чине: АТРИБУТ и АПОЗИЦИЈА.
АТРИБУТ се може наћи и у ОБЈЕКАТСКОМ скупу (Једем СОЧНУ јабуку),
или у ПО (Седим у ТОПЛОЈ соби)...
ПРЕДИКАТСКИ СКУП чине: ОБЈЕКАТ и ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ (за место, време, начин, количину, узрок...)
ВЕЖБА са решењима ЗА КОНТРОЛНИ ЗАДАТАК
1. Подвуци П и одреди му врсту:
Сара лепо игра. ( прост глаголски)
Сара је балерина. (именски)
2. Одреди службу речи у реченици:
АТ С АТ ПОВ П О ПОМ
Марков брат од стрица стално вежба кларинет у музичкој школи.
3. Подвуци С и одреди му врсту:
Новак живи у Монте Карлу. Јелени је досадно.
(граматички С; КО, ШТА?) (логички С: КОМЕ?)
4. Подвуци прави О:
Једем колаче и пијем сока док мислим о контролном.
пијем сок (може се заменити акузативом)
5. Подвуци неправи О:
Цица је мами донела ружу. (не одговара на питања: КОГА, ШТА?)
КОМЕ?
6. Подвуци АП:
Вања Удовичић, наш познати ватерполиста, постао је министар спорта.
7. Подвуци АТ:
Свилена тробојка Србије поносно се вијори.
8. Препиши реченицу тако да С постане О без промене реда речи:
С: Дечаци увек победе девојчице у кошарци.
О: Дечаке увек победе девојчице у кошарци.
9. Подвуци и прецизно одреди врсту П:
Крајем полугодишта сви су хтели да поправе оцене. (сложен глаголски П)
10. Одреди какве су реченице по саставу:
Смејући се, ушао је у учионицу. ( П:шта је урадио? ПОН:како је то урадио?)ПРОСТА
Смеје се и улази у учионицу.(СЛОЖЕНА, 2 предиката)
Био је ведар и није туговао. (СЛОЖЕНА, 2 предиката)
У недељу смо били у Новом Саду. ПРОСТА
11. Одреди врсту реченице по комуникативној улози:
Срећан сам. ОБАВЕШТАЈНА
Срећан сам! УЗВИЧНА
Срећан рођендан! ЖЕЉНА
Поједи чоколаду! ЗАПОВЕДНА
Јеси ли срећан? УПИТНА
1. Подвуци П и одреди му врсту:
Сара лепо игра. ( прост глаголски)
Сара је балерина. (именски)
2. Одреди службу речи у реченици:
АТ С АТ ПОВ П О ПОМ
Марков брат од стрица стално вежба кларинет у музичкој школи.
3. Подвуци С и одреди му врсту:
Новак живи у Монте Карлу. Јелени је досадно.
(граматички С; КО, ШТА?) (логички С: КОМЕ?)
4. Подвуци прави О:
Једем колаче и пијем сока док мислим о контролном.
пијем сок (може се заменити акузативом)
5. Подвуци неправи О:
Цица је мами донела ружу. (не одговара на питања: КОГА, ШТА?)
КОМЕ?
6. Подвуци АП:
Вања Удовичић, наш познати ватерполиста, постао је министар спорта.
7. Подвуци АТ:
Свилена тробојка Србије поносно се вијори.
8. Препиши реченицу тако да С постане О без промене реда речи:
С: Дечаци увек победе девојчице у кошарци.
О: Дечаке увек победе девојчице у кошарци.
9. Подвуци и прецизно одреди врсту П:
Крајем полугодишта сви су хтели да поправе оцене. (сложен глаголски П)
10. Одреди какве су реченице по саставу:
Смејући се, ушао је у учионицу. ( П:шта је урадио? ПОН:како је то урадио?)ПРОСТА
Смеје се и улази у учионицу.(СЛОЖЕНА, 2 предиката)
Био је ведар и није туговао. (СЛОЖЕНА, 2 предиката)
У недељу смо били у Новом Саду. ПРОСТА
11. Одреди врсту реченице по комуникативној улози:
Срећан сам. ОБАВЕШТАЈНА
Срећан сам! УЗВИЧНА
Срећан рођендан! ЖЕЉНА
Поједи чоколаду! ЗАПОВЕДНА
Јеси ли срећан? УПИТНА
МАЛИ ПОДСЕТНИК:ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ
СУБЈЕКАТ и ПРЕДИКАТ
СУБЈЕКАТ
Граматички:
–у номинативу (КО/ШТА?)
Дете се игра.
Игра је занимљива.
***У облику вокатива са значењем номинатива у народним епским песмама, због броја слогова у десетерцу:
Цар Лазаре сједе за вечеру.
Насмеја се Краљевићу Марко.
Логички:
Мени се спава. (датив КОМЕ/ЧЕМУ?)
Маму боли зуб. (акузатив КОГА/ШТА?)
Нема воде. (генитив (КОГА/ЧЕГА? има/нема)
________________________________________________________________________________________________________________________
ПРЕДИКАТ
Глаголски
Прост (глагол у било ком личном глаголском облику ):
Дете се игра.
Дете се играло.
Дете ће се играти.
Сложен (обавезно уз глеголе непотпуног значења: хтети, моћи, желети, почети...)
Дете је хтело да се игра.
Дете је почело да учи.
Именски
Прост (глагол јесам/бити у личном глаголском облику + именски део предиката):
Милош је добар ђак.
Игра је била занимљива.
Чигра је наша.
Милица је прва.
ГЛАВНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ-вежба
1.У следећим реченицама уочи предикате и подвуци их:
а) Одједном се смркло. б) Петар има бицикл.
в) Петар ставља књигу на сто. г) Ја сам ученик.
2. а) Одреди врсту речи којом је исказан именски део предиката.
Цврца је ученик. ...........................Цврца је наш. ....................................
Цврца је добар. ............................. Цврца је први...................................
б) Препиши скуп речи којим је исказан именски део предиката.
Цврца је мој млађи брат. .................................................................
Цврца је био наш друг. ........................................................................
Цврца ће бити добар ђак. .......................................................................
3. Уочи речи у функцији именског предиката у следећим реченицама и подвуци их:
а) Лаза Цврца је био највеселији. б) Бранислав Нушић је писац.
4. У следећим реченицама пронађи и подвуци предикате и одреди им врсту:
а) Хајдуци су били наш понос. ........................................................................................
б) Путници гледају за њим и крсте се. .............................................................................
в) Чеда Брба долази само недељом међу нас. ..................................................................
г) Станоје Главаш био је најчувенији и најстарији међу хајдуцима. .............................
5. Подвуци субјекат у следећим реченицама и одреди врсту речи којом је исказан:
а) У Прилепу граду краљевао је некада краљ Вукашин Мрњавчевић. .........................
б) Рече и нама Чеда да седнемо. ...........................................
в) Ми ћутимо као заливени. ..........................................
г) Читање је лепо. ..........................................
6. У следећим реченицама уочи субјекат и напиши којом је врстом речи исказан:
а) Ви сте то одлично урадили. ...............................................
б) Ученици вредно раде задатке. ...............................................
в) Двојица играју баскет. ...............................................
г) Пливање је диван спорт. ................................................
д) Црни је изгубио партију. ...............................................
ђ) Није лако трчати. ...............................................
7. Напиши како гласи субјекат у следећим реченицама:
а) Данас сам раније дошла у школу. .........................................
б) Донеси ми, молим те, своју свеску. .........................................
в) Испричао ми је занимљиву причу. .........................................
8.У следећим Нушићевим реченицама субјекат подвуци једном линијом а предикат двема линијама:
а) А професор поносито стоји над том гомилом и, док ми стењемо, он објашњава осталим ђацима планетни систем и кретање небеских тела кроз васиону.
б)Спира ћути, трепће и гледа у таван.
в)— Спреми се, ти ћеш идућег часа говорити.
г) Заљубио сам се у Персу, нашу комшику, јер она ми је била најближа.
д) Када сам то јутро полазио на испит, мајка ми је опет обукла нове хаљине са штирканом крагном од чипке, подсекла ми нокте, очешљала ме са раздељком, ставила ми у џеп чисту марамицу за нос и пољубила ме у чело.
ЗАВИСНИ РЕЧЕНИЧНИ ЧЛАНОВИ: ОБЈЕКАТ
МАЛИ ПОДСЕТНИК
ОБЈЕКАТ
Прави (ближи, директни)
уз прелазне глаголе, без предлога
а) у акузативу (КОГА/ШТА?)
Јеца чита књигу.
б) у генитиву (КОГА/ЧЕГА?)
– деони генитив(који може да се замени акузативом)
Купили смо и књига и оловака.
(꞊ књиге и оловке)
Неправи (даљи, индиректни)
Уз непрелазне, повратне и прелазне глаголе са предлогом – именица (синтагма-скуп речи) у зависном падежу
Зажелели смо се својих другара.
Јеца се начитала занимљивих књига. (генитив)
Пеђи смо дали књигу. (датив)
Мислим на Јецу. (акузатив)
Поносимо се Јецом.(инструментал)
Причамо о Пеђи.(локатив)
__________________________________________________________________________________________________________________________
ОБЈЕКАТ, вежба
1. Дате глаголе разврстај на оне
а) уз које стоји прави објекат и на оне
б) уз које стоји неправи објекат:
размишљати, наћи, чезнути, навићи се, јести, пити, захвалити се, најести се, напити се, пећи.
а) Глаголи уз које стоји прави објекат:
б) Глаголи уз које стоји неправи објекат:
2.Користећи глаголе из претходног задатка, смисли и напиши реченицу у којој ћеш употребити прави и неправи објекат.
.......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
3. Пажљиво прочитај следеће реченице и подвуци речи у функцији објекта:
а) Пита ме професор, а ја чупкам капут и гледам у таблу.
б) Ми му се сви јављамо и скидамо капе.
в) Свашта смо слушали о хајдуцима.
г) Пресрећу на друму путнике па их пљачкају.
д) Власти их гоне, и трагају за њима.
· Попуни табелу како је започето:
Реч у функцији објекта Врста речи којој припада П/Н објекат
(прави или неправи О)
ме заменица П
капут именица П
у таблу именица Н
4. У следећим одломцима из Нушићеве Аутобиографије подвуци речи у служби (функцији) правог објекта:
а) Северну Америку покривала је једна огромна мрља од мастила, тако да смо ми били убеђени да је то управо Црно море, а тамо где треба да лежи Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска експедиција, по упутствима Жила Верна, сишла у утробу Земљину. Међутим, вероватније но обе ове претпоставке, биће да су се професори, измеђ' часова, објашњавали о дневној политици, па употребили и глобус као аргуменат.
б) Узећемо дакле нос као полазну тачку — и ту наслони свој кажипрст на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које Сунце истиче, затим ћемо... Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао... затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу. Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу... То је та страна где је ноћ кад је код нас дан и, обратно, где је дан кад је код нас ноћ. Затим ћемо ићи све даље и даље, прећи ћемо преко Сретеновог десног увета, па опет даље и даље и даље, и ево нас на Сретеновом носу одакле смо и пошли!
МАЛИ ПОДСЕТНИК
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
Прилог или именица (именичка синтагма- скуп речи) у зависном падежу. Одређују глаголску радњу по:
месту (ГДЕ?)>
Пеђа нас чека испред школе.
Шетали су парком.
Јеца је отишла кући.
Он је сео на клупу.
Видели су се у школи.
времену (КАД?)>
Срели смо се пре Ускрса.
Видећемо га за Нову годину.
Суботом играмо одбојку.
Распуштамо се у јуну.
мери (КОЛИКО? КОЛИКО ДУГО?>
Учила је целог дана.
Учио је цео дан.
Јеца већ сатима учи.
начину (КАКО?)>
Од срца ми је поклонио књигу.
Све је то рекла кроз осмех.
Шапатом су разговарали.
Пеђа увек ради по својој вољи.
узроку (ЗАШТО?)>
Насмејала се због тог питања.
Награђена је за одличан успех.
Својим питањем изазвао је смех.
ПРОВЕЖБАЈ
1. У следећим реченицама подвуци реч или скуп речи који имају службу прилошке одредбе :
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ – КАД?
а) Играмо се свакога дана.
б) У среду идемо на излет. ..........................................
в) Четвртком и недељом нема школе. ........................
г) Распуштамо се у јуну. ..............................................
д) Виђам те сваки дан. .............................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО – ГДЕ?
а) У учионици је било врло топло. ...............................
б) Кревети су стајали уза зид. ......................................
в) Газдарица је ушла у собу. .....................................
г) Стајао сам пред школском зградом. ........................
д) Мајка је остала код куће. ...................................
ђ) Тужан сам ходао сивим улицама. ............................
е) Упутио сам се према табли. ..................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА НАЧИН – КАКО?
а) Дечаци су шапатом разговарали. .....................................................
б) Девојчице су поступиле по својој вољи. ...........................................
в) Сви су урадили домаћи задатак на брзину. ........................................
г) Требало је да радимо без журбе. ..................................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА УЗРОК – ЗБОГ ЧЕГА?
а) Нисам дошла у школу због болести. ..................................................
б) Он је то рекао из љубави. ................................................................
в) Награду је добила за одличан успех. ..................................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА КОЛИЧИНУ И МЕРУ – КОЛИКО?
а) У стању смо да се сатима играмо. ......................................................
б) Зимовање је трајало недељу дана. .....................................................
в) Годинама је чезнуо за кућом. .....................................................
2.Подвученим прилошким одредбама из текста одреди врсту:
Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши. Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће, то се већ давно заборавило каква је била, али мржња је остала. Прве године Жућо је причао да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче:
— Лопове, лоповски, овамо дај ону џигерицу од слона!
Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку.
(Бранко Ћопић, Доживљаји Мачка Тоше)
Именички додаци: атрибут и апозиција
АТРИБУТ
број, заменица, придев, именица (с предлозима или без њих) и скуп речи
један наш мали дечак с качкетом
обала реке – речна обала
риђокоса девојчица – девојчица риђе косе
АПОЗИЦИЈА
Именица или именичка синтагма у истом падежу као именица о којој нешто додатно саопштава. У говору се одваја паузама, а у писању запетама.
Наше паметно дете, ученик петог разреда, воли да чита књиге.
Причамо о књизи, ризници лепоте и мудрости.
ПРОВЕЖБАЈ
1. У следећој реченици подвуци речи или скупове речи који ближе одређују именице:
У рано зимско јутро, једна мила девојчица с кикицама ставља својим љубимцима суве мрвице хлеба на дрвену даску кухињског прозора.
2.У следећим примерима запази речи које ближе одређују именице и одреди им врсту:
а) Стигли смо у пети разред. .......................................................
б) Дочекала нас је наша директорка. .......................................................
в) Ушли смо у велики хол. .......................................................
г) Послужили су нас тортом од јагода. .......................................................
3.Уместо именицом у зависном падежу, атрибут искажи придевом:
а) чарапе од памука .........................................................................
б) девојчица плавих очију .........................................................................
в) сјај месеца ..........................................................................
г) обала мора ..........................................................................
д) дечак с црним очима .........................................................................
4.У одломку из приче Крилати БелкоГроздане Олујић подвуци атрибуте:
А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке.
5.У следећим реченицама из књиге Башта сљезове боје Бранка Ћопића уочи и подвуци апозицију:
а) Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом.
б) — Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види.
в) Зато, ваљда, дјед у први мах није ни повјеровао у те приче и обратио се за савјет — ком ће другом него брату Вуку, свом рођаку.
а) уз које стоји прави објекат и на оне
б) уз које стоји неправи објекат:
размишљати, наћи, чезнути, навићи се, јести, пити, захвалити се, најести се, напити се, пећи.
а) Глаголи уз које стоји прави објекат:
б) Глаголи уз које стоји неправи објекат:
2.Користећи глаголе из претходног задатка, смисли и напиши реченицу у којој ћеш употребити прави и неправи објекат.
.......................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................................
3. Пажљиво прочитај следеће реченице и подвуци речи у функцији објекта:
а) Пита ме професор, а ја чупкам капут и гледам у таблу.
б) Ми му се сви јављамо и скидамо капе.
в) Свашта смо слушали о хајдуцима.
г) Пресрећу на друму путнике па их пљачкају.
д) Власти их гоне, и трагају за њима.
· Попуни табелу како је започето:
Реч у функцији објекта Врста речи којој припада П/Н објекат
(прави или неправи О)
ме заменица П
капут именица П
у таблу именица Н
4. У следећим одломцима из Нушићеве Аутобиографије подвуци речи у служби (функцији) правог објекта:
а) Северну Америку покривала је једна огромна мрља од мастила, тако да смо ми били убеђени да је то управо Црно море, а тамо где треба да лежи Африка била је велика рупа, те ниси знао да ли су то Енглези ископали Африку да нађу фараонске гробнице или је каква американска експедиција, по упутствима Жила Верна, сишла у утробу Земљину. Међутим, вероватније но обе ове претпоставке, биће да су се професори, измеђ' часова, објашњавали о дневној политици, па употребили и глобус као аргуменат.
б) Узећемо дакле нос као полазну тачку — и ту наслони свој кажипрст на Сретенов нос, па га затим упути, вукући ноктом по лицу, ка левом уву — и кренућемо на исток, то јест на ону страну света са које Сунце истиче, затим ћемо... Сретене, да испереш уши, пуне су ти блата као да си сад из свињца изишао... затим ћемо обићи Земљину куглу и доћи на супротну страну света... Ја сам ти, Сретене, још прошлога часа казао да ошишаш ту косу. Иако на тој супротној страни света живе дивљаци, ја ипак нећу више да провлачим прсте кроз ту твоју прљаву косу... То је та страна где је ноћ кад је код нас дан и, обратно, где је дан кад је код нас ноћ. Затим ћемо ићи све даље и даље, прећи ћемо преко Сретеновог десног увета, па опет даље и даље и даље, и ево нас на Сретеновом носу одакле смо и пошли!
МАЛИ ПОДСЕТНИК
ПРИЛОШКЕ ОДРЕДБЕ
Прилог или именица (именичка синтагма- скуп речи) у зависном падежу. Одређују глаголску радњу по:
месту (ГДЕ?)>
Пеђа нас чека испред школе.
Шетали су парком.
Јеца је отишла кући.
Он је сео на клупу.
Видели су се у школи.
времену (КАД?)>
Срели смо се пре Ускрса.
Видећемо га за Нову годину.
Суботом играмо одбојку.
Распуштамо се у јуну.
мери (КОЛИКО? КОЛИКО ДУГО?>
Учила је целог дана.
Учио је цео дан.
Јеца већ сатима учи.
начину (КАКО?)>
Од срца ми је поклонио књигу.
Све је то рекла кроз осмех.
Шапатом су разговарали.
Пеђа увек ради по својој вољи.
узроку (ЗАШТО?)>
Насмејала се због тог питања.
Награђена је за одличан успех.
Својим питањем изазвао је смех.
ПРОВЕЖБАЈ
1. У следећим реченицама подвуци реч или скуп речи који имају службу прилошке одредбе :
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА ВРЕМЕ – КАД?
а) Играмо се свакога дана.
б) У среду идемо на излет. ..........................................
в) Четвртком и недељом нема школе. ........................
г) Распуштамо се у јуну. ..............................................
д) Виђам те сваки дан. .............................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА МЕСТО – ГДЕ?
а) У учионици је било врло топло. ...............................
б) Кревети су стајали уза зид. ......................................
в) Газдарица је ушла у собу. .....................................
г) Стајао сам пред школском зградом. ........................
д) Мајка је остала код куће. ...................................
ђ) Тужан сам ходао сивим улицама. ............................
е) Упутио сам се према табли. ..................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА НАЧИН – КАКО?
а) Дечаци су шапатом разговарали. .....................................................
б) Девојчице су поступиле по својој вољи. ...........................................
в) Сви су урадили домаћи задатак на брзину. ........................................
г) Требало је да радимо без журбе. ..................................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА УЗРОК – ЗБОГ ЧЕГА?
а) Нисам дошла у школу због болести. ..................................................
б) Он је то рекао из љубави. ................................................................
в) Награду је добила за одличан успех. ..................................................
ПРИЛОШКА ОДРЕДБА ЗА КОЛИЧИНУ И МЕРУ – КОЛИКО?
а) У стању смо да се сатима играмо. ......................................................
б) Зимовање је трајало недељу дана. .....................................................
в) Годинама је чезнуо за кућом. .....................................................
2.Подвученим прилошким одредбама из текста одреди врсту:
Заиста, сељаци иду у млин само кад морају, а псећи кнез Жућо одлази тамо сваки дан да прави засједу мачку Тоши. Љут је на њ због неке џигерице, пилеће или телеће, то се већ давно заборавило каква је била, али мржња је остала. Прве године Жућо је причао да је то била пилећа џигерица, друге године да је прасећа, треће да је телећа, четврте је већ нарасла у воловску, а буде ли се тако и надаље продужило, једног дана ћемо видјети Жућу како јури за крадљивцем Тошом и виче:
— Лопове, лоповски, овамо дај ону џигерицу од слона!
Ето, у таквој самоћи живео је чича Тришо, и зато не треба да се чудите зашто је толико волио свог јединог друга, мачка Тошу, и зашто се тако тешко одлучивао да га баци у ријеку.
(Бранко Ћопић, Доживљаји Мачка Тоше)
Именички додаци: атрибут и апозиција
АТРИБУТ
број, заменица, придев, именица (с предлозима или без њих) и скуп речи
један наш мали дечак с качкетом
обала реке – речна обала
риђокоса девојчица – девојчица риђе косе
АПОЗИЦИЈА
Именица или именичка синтагма у истом падежу као именица о којој нешто додатно саопштава. У говору се одваја паузама, а у писању запетама.
Наше паметно дете, ученик петог разреда, воли да чита књиге.
Причамо о књизи, ризници лепоте и мудрости.
ПРОВЕЖБАЈ
1. У следећој реченици подвуци речи или скупове речи који ближе одређују именице:
У рано зимско јутро, једна мила девојчица с кикицама ставља својим љубимцима суве мрвице хлеба на дрвену даску кухињског прозора.
2.У следећим примерима запази речи које ближе одређују именице и одреди им врсту:
а) Стигли смо у пети разред. .......................................................
б) Дочекала нас је наша директорка. .......................................................
в) Ушли смо у велики хол. .......................................................
г) Послужили су нас тортом од јагода. .......................................................
3.Уместо именицом у зависном падежу, атрибут искажи придевом:
а) чарапе од памука .........................................................................
б) девојчица плавих очију .........................................................................
в) сјај месеца ..........................................................................
г) обала мора ..........................................................................
д) дечак с црним очима .........................................................................
4.У одломку из приче Крилати БелкоГроздане Олујић подвуци атрибуте:
А зима је била дуга и снежна. Страшљиво извирујући у чудесну белину спољног света, размишљале су мравице-мајке о судбини своје још нерођене деце, док је мраз ткао у жбуњу лаке и сребрнасте чипке.
5.У следећим реченицама из књиге Башта сљезове боје Бранка Ћопића уочи и подвуци апозицију:
а) Дједов рођак Сава, стари лопов и никаква вјера, често би се око тога дохватио с дједом.
б) — Јеси ли жив, Раде, стари мој парипе?! Види га, види.
в) Зато, ваљда, дјед у први мах није ни повјеровао у те приче и обратио се за савјет — ком ће другом него брату Вуку, свом рођаку.