ВОЂА
Радоје Домановић
(Овсиште, 1873  — Београд 1908)

ВОЂА

ДА ЗАБЕЛЕЖИМО

ВОЂА
Радоје Домановић
(Овсиште, 1873  — Београд 1908)

Сатирична приповетка Вођа о вођи, народу и власти у Србији

Време и место: XIX век, Србија у време Обреновића

Књижевни род: епика

Књижевна врста: алегоријско - сатирична приповетка

Значења: 
-буквално (директно, дословно)
​-пренесено

Тема: 
Беспомоћни народ жељан избављења непромишљено препушта своју судбину у руке слепог вође и завршава трагично

Идеја: Жеља писац да прикаже одан, али наиван народ и вођу који преузима улогу за коју није способан

Порука: Треба мислити својом главом и не поводити се слепо за гомилом

Ликови: вођа и народ

Композиција: 
-одлука народа да крене у потрагу за бољим животом
-избор вође
-опис пута са препрекама
-"Слеп сам!"
-"Куда ћемо сад?"

Алузија: старозаветна прича о Мојсију који води израелски народ кроз пустињу у обећану земљу
Алузија: наговештај на познате догађаје, приче, личности

Алегорија: метафора развијена на читаву слику; има скривено значење

Сатира: критички се исмејава појединац или група
​
У делу је критика пре свега усмерена на поводљиви народ без критичког мишљења. 

Истражи шта значи:

-слепа послушност,
-слеп код очију,
-слепо веровање

Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе.
– Не могу да погледам!…
– Зашто?!
– Слеп сам!
Настаде тајац.
– Јеси ли у путу вид изгубио?
– Ја сам се и родио слеп.
- Куда ћемо сад?
- Не знам...

САТИРА

-горак хумор
-критика друштва, друштвене групе
-на мети су: власт, бирократија, покорност, послушност, однарођеност, лажно родољубље, јунаци на речима, помодарство...

Дела:
"Јутутунска јухахаха", Јован Јовановић Змај (песма)
"Вођа", Радоје Домановић (приповетка)
"Јазавац пред судом", Петар Кочић (драма)